Ko danas može sebi da priušti da bude nevidljiv?

Jeste li od onih ljudi koji kuriraju svoje instagram objave, promišljaju o pesmi koja bi idealno pratila selfi ili pejzaž, dele pinterest estetične slike na feed ili ste od onih koji samo stisnu dugme i puste u etar sve što im padne na pamet, nefiltrirano, krivo kadrirano i prepuno nedefinisanih misli ili u tom momentu smešnih memova? Ili ste možda kurirali svoj profil da izgleda tako effortless? Ne postoji način da to neko od vaših pratilaca zna.

Povezano: Instagram nas je sve prevario, a mi i dalje ne možemo bez njega

Možda ste ipak jedni od onih koji nikada ništa ne objavljuju, njihovi profili deluju kao da su vas blokirali pa se jednom u šest meseci iznenadite kad vidite njihovo ime među storijima. Šta god da ste poenta je da nije ni bitno. Skoro pa svako bi vam rekao da zapravo na kraju dana nije ni bitno šta ste okačili uz koju pesmu, da li je to neko video ili ne i koliko pratilaca imate. To nije stvaran život. Ali da li zaista je tako? Toliko smo društvene mreže učinili sastavnim delom naših života da bez njih maltene ne postojimo ili barem ne postojimo na toj mapi na kojoj se svi kotiramo na jedan nadasve bizaran način. Da li dovoljno putuješ, kako se oblačiš, koju muziku slušaš, sa kime se družiš i gde provodiš svoje vreme, šta čitaš i gde živiš, a ako si cringe možda svi tvoji drugi kvaliteti padnu u vodu.

Povezano: Zašto su mlađe generacije i dalje na Instagramu ako niko ništa ne objavljuje?

Hailey Bieber je u videu „Vogue: What’s in my Bag“ objasnila zašto u torbi nosi toliko telefona: „Ovo je moj telefon, prilično jednostavno, očigledno, a ovo su još neki koje uvek nosim sa sobom. Njih uglavnom koristim za jednostavne stvari, kao što su… anonimno surfovanje, komentarisanje, stalking, gledanje profila drugih devojaka, pravljenje više naloga, znate… takve stvari.“

Složićete se da svi volimo da barem jednom u par nedelja imamo mali sneak peek u živote ljudi koje pratimo na društvenim mrežama, da vidimo kako se ko proveo na odmoru, da spekulišemo da li je neko možda raskinuo dugogodišnju vezu jer su slike sa partnerom sve ređe, da bacimo pogled na nove tapete u stanu osobe koju smo jednom sreli na nekom muzičkom festivalu, a koja trenutno živi hiljadama kilometara daleko. Ako se ne slažete onda ste bolja osoba od mene, neka vam bude! No, činjenica jeste da većina ljudi dosta promišlja svoje prisustvo na društvenim mrežama, bilo da je vama generalno i istinski stalo do toga ili ne, sigurno ste se barem jednom u životu zapitali u čijim kolima se vozi ta jedna osoba ili kako uspeva da svake nedelje u izlazak nosi nove cipele. Primetili ste, nema u tome ništa loše, nemojte se pretvarati da ste bolji od nas ponekad i previše znatiželjnih smrtnika.

Povezano: Produktivne aplikacije mogle bi da zamene društvene mreže u 2026.

Sve u svemu, premisa da društvene mreže i prisustvo na njima nisu bitni podložna je ozbiljnoj debati i to ne samo na nivou toga da su vam društvene mreže potrebne da prodajete neki svoj proizvod, vodite biznis ili ste influenser koji od toga živi, ovde govorimo o dubljim i kompleksnijim kategorijama poput socijalnih odnosa, očekivanja i slike o sebi i drugima.

Ja sam definitivno osoba koja voli da kurira stvari (niko nije u šoku jer mi to i jeste originalna profesija). A kako ljude jako zanimaju tuđi životi, ako ste neko ko se bavi medijima, i pisanje jeste vaš glavni izvor komunikacije sa svetom pa i ono od čega živite, prisustvo na društvenim mrežama je, nažalost ili na sreću, veoma važan deo vašeg posla, pa i života. Uskladiti ta dva, pogotovo u profesijama koje su mnogim nitima neodvojive od samih privatnih života i u kojima ne možete samo zatvoriti laptop i živeti život van svog posla, društvene mreže služe kao jedna vrsta povezivanja i sa onima koji prate vaš rad ali i sa vama samima koji u svakodnevici nalazite inspiraciju. Problem nastaje u trenutku kada se život na i sa društvenim mrežama toliko podrazumeva da njihovo odsustvo deluje gotovo socijalno neprihvatljivo, pa čak i sumnjivo. Ako nemate profile, ljudi se pitaju šta krijete, zašto vas nema, kako vas uopšte kontaktirati. Neprisustvo se tumači kao distanca, nezainteresovanost ili elitizam, a ne kao lični izbor. Biti dostupan, ažuran i vidljiv postalo je nova norma, gotovo obaveza, posebno u kreativnim i medijskim krugovima.

Povezano: Kurirala sam izložbu inspirisanu novom Rosalijinom pesmom Berghain

Getty images

Istovremeno, paradoksalno, u poslednje vreme svedočimo tome da se brisanje aplikacija, zatvaranje profila ili strogo ograničavanje vremena provedenog online sve češće predstavlja kao oblik self helpa i wellness rutine. Digitalni detoks, offline vikendi i svesno povlačenje sa mreža postaju znak brige o sebi, mentalnog zdravlja i zrelosti. Kao da smo kolektivno priznali da je stalna izloženost iscrpljujuća, ali još uvek nismo sigurni kako da iz tog kruga izađemo bez osećaja krivice ili straha da ćemo ispasti iz toka. Tako se nalazimo u čudnoj situaciji u kojoj se od nas očekuje da budemo prisutni, ali i da znamo kada da nestanemo. Da gradimo vidljivost, ali i da povremeno demonstriramo svesno povlačenje kao znak samosvesti.

Povezano: Provela sam tri dana u Gorskom kotaru na digitalnom detoksu – i još uvek osećam „posledice“

U tom raskoraku između potrebe da budemo viđeni i potrebe da se sklonimo, anonimnost se sve češće pojavljuje kao tinjajuća želja, gotovo kao fantazija o odmoru. Ne o potpunom nestanku, nego o pauzi od stalne izloženosti, od ideje da svaki trenutak ima potencijal da postane sadržaj. Anonimnost danas nije odsustvo identiteta, već pokušaj da se povrati kontrola. Da makar na trenutak prestanemo da mislimo kako nešto izgleda spolja dok se još uvek dešava iznutra. U svetu u kom je pažnja roba, a vidljivost valuta, anonimnost postaje luksuz koji ne mogu svi sebi da priušte. Jer povlačenje često znači i gubitak prilika, kontakata, prihoda, nekog budućeg „možda“. Nije lako ugasiti profil čak iako vam od toga ne zavisi posao ili ako vam je digitalno prisustvo direktno vezano za profesionalni opstanak.  Zato sve češće vidimo razne hibridne oblike nestajanja. Zatvoreni profili, finstas, nalozi bez imena i slike, publika svedena na krug ljudi za koje znamo da će razumeti kontekst ili prosto biti okruženje u kojem nam nije neprijatno da objavimo bilo šta ili da ne objavljujemo ništa. To nisu bekstva, već kompromisi. Pokušaji da se ostane prisutan, ali manje izložen. Da se zadrži mogućnost gledanja, tog tihog voajerizma koji svi praktikujemo, a da se istovremeno smanji potreba da budemo stalno gledani. Paradoks društvenih mreža je upravo u tome što nam nude iluziju kontrole. Mi biramo šta ćemo pokazati, kada i kome, ali nemamo nikakvu kontrolu nad time kako će to biti protumačeno, sačuvano, upamćeno ili pogrešno učitano. Taj deo uvek izmiče.

Povezano: 6 aktivnosti za digitalni detoks uz koje ćete zaboraviti da mobilni telefon uopšte postoji

Photo: Keren Levand

Prijateljica koja je poznata po tome da instagram koristi kao alat za uhođenje ili je barem tako ja vidim jer svojim lajkovima i pregledima vrlo jasno pokazuje svoje prisustvo, ali nedovoljno pažljivim internetskim detektivima bi njen manir verovatno prošao izvan radara, u poslednje vreme ima želju da bude vidljivija na mrežama. Ali problem nije bio u volji, već u iscrpljenosti. Vođenje profila prosto nije nešto što joj dolazi prirodno, mora da sebi stavlja podsetnike i reorganizuje prioritete kako bi postigla nešto za šta ni sama nije sigurna da želi, ali oseća da mora. I tu dolazimo do ključnog pitanja: da li je održavanje sopstvene relevantnosti na mrežama nešto što treba raditi po svaku cenu, čak i kada nas to iscrpljuje do tačke otpora? Ne mogu da kažem da je razumem jer sam neko kome postavljanje na društvene mreže ne dolazi kao napor, već kao neka vrsta izduvnog ventila. Još uvek nisam osetila pritiske očekivanja kako bi moj profil trebao da izgleda, on je prosto ono što jeste, ali da li bih mogla da ga ugasim? Da na njega ništa ne postavljam mesecima? Nisam sigurna, ali odgovor je verovatno negativan. S druge strane postoji pitanje da li želim da imam luksuz anonimnosti i nevidljivosti? Pa, na momente svakako da. Bilo bi lepo samo postojati bez digitalnog otiska, ali još uvek ne osećam potrebu za nevidljivšću i povlačenjem. Pitaću prijateljicu kako je, jer očigledno kad se jednom navikneš na komfor nevidljivosti teško je iz njega izaći. Kad saznam javiću vam.

Sa krajem ovog teksta postaje mi jasno da privatnost i anonimnost prestaju da budu jednoznačno poželjne kategorije. Za neke su utočište, prostor tišine i rasterećenja. Za druge postaju kavez, mesto iz kog žele da izađu jer osećaju da ih nevidljivost košta previše. Možda je istina negde između. Možda nam istovremeno treba i validacija i distanca, i publika i zaklon. Društvene mreže nam daju alat da to balansiramo, ali ne i odgovor gde je prava mera. A ta mera se, čini mi se, stalno pomera, u zavisnosti od faze života, posla, umora i onoga koliko smo tog dana spremni da budemo viđeni.

Kako održati digitalnu prisutnost bez iscrpljenosti

U svetu u kojem se od nas očekuje da smo stalno online, prava luksuzna veština postaje znati kada stati. Održavanje digitalne prisutnosti ne bi trebalo da znači hronični umor, već promišljenost, jasne granice i pametniji način rada. U nastavku donosimo vodič koji favorizuje kvalitet nad kvantitetom i dugoročno čuva energiju.

Postavite strategiju i jasne granice

• Definišite svoju svrhu

Pre nego što objavite bilo šta, zapitajte se: zašto sam ovde? Jasno definisana svrha i osnovna poruka pomažu vam da ostanete fokusirani i da ne upadnete u zamku poređenja ili digitalne buke.

• Fokusirajte se na manje platformi

Ne morate biti prisutni svuda. Odaberite jednu ili dve platforme na kojima je vaša publika najaktivnija i tamo budite izvrsni. Konzistentnost je uvek efikasnija od rasutog prisustva.

• Postavite jasna „offline“ pravila

Dopustite sebi potpuni odmak u određenim periodima: uveče, vikendom ili tokom odmora. Isključite notifikacije, koristite „Do Not Disturb“ režim i ograničenja aplikacija. 

• Brinite o sebi bez griže savesti

Jutra bez ekrana, nekoliko minuta istezanja, čitanje ili tišina, sve su to mali rituali koji prave razliku. Uvedite zone bez tehnologije u domu, poput spavaće sobe ili trpezarijskog stola. Vaše blagostanje vredi više od stalne dostupnosti.

• Merite ono što je zaista važno

Vreme je da prestanemo da robujemo brojkama. Umesto broja pratilaca, pratite angažman, deljenja, čuvanja sadržaja i stvarnu vrednost koju vaša publika dobija. Vidljivost bez smisla brzo gubi snagu.

Optimizujte proces kreiranja sadržaja

• Kreirajte sadržaj u blokovima

Umesto svakodnevne improvizacije, odvojite jedno fokusirano jutro nedeljno za osmišljavanje i izradu više objava odjednom. Ovakav pristup donosi mir i bolji kvalitet.

• Koristite alate za zakazivanje

Platforme za planiranje objava omogućavaju da sadržaj ide uživo bez vaše stalne prisutnosti. Automatizacija vam vraća vreme i kontrolu.

Uključujte se ali promišljeno

• Isključite stalne notifikacije

Neprekidni zvuk obaveštenja fragmentira pažnju i stvara zavisnost. Odredite tačno vreme u toku dana kada proveravate mreže i toga se držite.

• Budite prisutni s razlogom

Kada ste online, zapitajte se: da li ovo služi mojim ciljevima? Otpustite profile koji izazivaju nelagodu ili poređenje. Digitalni prostor treba da vas podržava, a ne da vas iscrpljuje.

• Ostavite prostor za tišinu

Pauza u objavljivanju ne znači nestanak. Naprotiv — tišina često daje veću težinu sledećoj poruci. Publika prepoznaje nameru.