Annie Lennox ekskluzivno za Vogue o novoj knjizi, ikoničnoj frizuri, second handu i Davidu Bowieju

Od kasnih sedamdesetih do danas, škotska kantautorka Annie Lennox podarila nam je vanvremenske hitove (i nezaboravne modne trenutke!), bilo kao članica grupe The Tourists, sa legendarnim Eurythmics ili kroz uspešnu solo karijeru. Zato iznenađuje činjenica da ovako uticajna figura pop kulture do sada nikad nije dobila pravi retrospektivni prikaz. Danas se to menja: njen život, od muzike do aktivizma i humanitarnog rada, tema je nove knjige izdavačke kuće Rizzoli New York pod naslovom Annie Lennox: Retrospective.

Knjiga, koja se proteže kroz sedam decenija i vizualno je vrlo impresivna što je čini idealnom coffee table knjigom, a uz sve to, knjiga pruža i intiman uvid u Lennoxine najupečatljivije nastupe, scenske outfite i spotove. Obožavaoci u knjizi mogu zaviriti i u najpoznatije modne editorijale i portrete, snimljene objektivom poznatih fotografa poput Richarda Avedona ili Ellen von Unwerth, ali i u retke polaroide sa ikonama poput Davida Bowieja ili Cyndi Lauper.

Courtesy of Rizzoli New York

No, ova knjiga nije samo svojevrsna modna ploča nadahnuća, već i zbirka priča koje Lennox deli sa publikom. Ispunjena uspomenama i dosad neispričanim trenucima, knjiga funkcioniše kao svojevrsni dnevnik njenog života pod reflektorima. U čast izlaska knjige, Vogue je pripremio intervju s Annie. U nastavku pročitajte kako se priseća svojih najvećih prekretnica, oblikovanja prepoznatljivog stila (posebno odela!), i šta je još čeka u budućnosti.

Vogue: Imali ste jako uspešnu karijeru, i mogli ste u bilo kojem trenutku  da napravite ovakav vizualni pregled. Zašto je baš sada bio pravi trenutak?
Annie Lennox: Više puta su me pitali da li bih napisala autobiografiju, ali uvek sam osećala da to nije za mene. No nakon pandemije sam počela da razmišljam i rekla sebi: “Sad ili nikad.” Bolje da to uradim sada! Negde u cloudu sam imala oko 6.000 fotografija, fantastičnih snimanja i backstage trenutaka, pa je bilo posebno zadovoljstvo pregledati ih kroz decenije. Uvek sam jurila napred, razmišljala o sledećem projektu, pa je to vreme refleksije za mene bilo neverovatno.

Vogue: Da li je bilo teško odabrati šta sve uvrstiti, s obzirom na to da knjiga obuhvata više od sedam decenija?
Annie Lennox: Da i ne. Krenuli smo od “češljanja” materijala, samo češljaš i češljaš. Radila sam s divnim Jacobom Lehmanom iz Rizzolija, koji mi je puno pomogao. Razvrstali smo fotografije u kategorije, slagali flow, i svaka slika je pažljivo odabrana. Sve je bilo potpuno hands on, što sam obožavala. Nekih fotografija nisam mogla u potpunosti da s setim (ni gde su nastale ni ko ih je snimio), ali sam za većinu tačno znala.

Courtesy of Rizzoli New York

Vogue: Vratimo se na vaše početke s bendom The Tourists. Spomenuli ste kako ste često odlazili u second hand radnje da tražite scenske outfite.

Annie Lennox: Prvi put sam otkrila sajmove odeće u malom selu gde je živela moja baka, u Škotskoj. Imala sam dvanaest godina i sećam se da smo jednog dana otišli na lokalni sajam gde su bile izložene hrpe odeće. Bila sam oduševljena kad sam pronašla vojničke kratke pantalone, bile su mi najlepša stvar na svetu. Nikad nisam imala novca pa sam kao dete nosila stvari jedne porodične prijateljice, njene iznošene haljine, i to mi je bilo uzbudljivo. Kad sam postala tinejdžerka, počela sam redovno da posećujem fantastične second hand radnje u Aberdeenu. Subotom bih odlazila i, naravno, komadi koje bih našla, pripadali su uglavnom starijim gospođama koje su preminule (torbice, šeširi, bluze, suknje, nakit…). Osećala sam se kao da sam otkrila pravo blago. Vratila bih se kući punih kesa, a moja majka bi samo uzdahnula. Nije joj se svidela ideja da nosim starinsku odeću, ali bilo joj je lakše jer bi odeću barem oprala i ispeglala.

Vogue: Sviđa mi se taj vaš DIY pristup na početku karijere. Danas većina muzičara odmah ima ceo tim stilista.

Annie Lennox: Nikad nisam imala stilističke timove, niti sam to želela, nije mi odgovaralo da oko mene stalno bude gomila ljudi. Kad nemaš velik budžet ni previše resursa, moraš biti kreativan. Oduvek sam volela predmete iz drugih perioda. Tkanine, teksture i dezeni iz tridesetih i četrdesetih godina su jednostavno predivni. Ali ja nisam fashinonistkinja. Retko sam odlazila na modne revije, u životu možda četiri puta. No uvek sam imala osećaj za ono što dolazi u modnom svetu.

Vogue: Da li je za vas stil uvek bio lična stvar?
Annie Lennox: Mislim da svako kroz odeću pokazuje ko je, bilo to svesno ili nesvesno. Odeća otkriva deo ličnosti. Ono što mi ponekad smeta kod mode jeste što ljudi slepo prate pravila i rade tačno ono što im trendovi kažu. To nikad nije bio moj put. Ja moram da osećam da ono što nosim govori nešto o meni.

Vogue: U Eurythmics danima ste često kupovali muška odela i prepravljali ih da vam pristaju. To je bilo baš ispred vašeg vremena.
Annie Lennox: Dave [Stewart] i ja smo razgovarali kako ćemo se predstaviti publici, i bili smo fascinirani Gilbertom & Georgeom. Obožavali smo njihovu ideju da su poput blizanaca, i da je umetnost život, a život umetnost. To mi je poslužilo kao moto. Sviđala mi se ideja uniforme, odeće koja stvara granicu. Nisam želela da me objektivizuju, i gledaju samo kao zgodnu mladu devojku. Nikad zapravo nisam bila tipična pretty girl,  imala sam specifičan izgled. U meni je oduvek bilo i muževne strane. Svi smo mi fluidni.

Courtesy of Rizzoli New York

Vogue: U knjizi spominjete i šišanje kose na kratko, što je postalo vaš zaštitni znak.
Annie Lennox: Kao dete sam nosila dugu kosu, a kao tinejdžerka sam htela savršeno ravnu plavu kosu, ali moja jednostavno nije bila takva. Uvek bi se uvila na jednoj strani. Sedamdesetih sam imala Vidal Sassoon bob, pa mullet. Konstantno sam menjala stil. A onda sam otkrila kratku kosu, oduševila me je njena praktičnost! U to vreme žene su počele da traže “frizuru Annie Lennox”, jer je bila neobična. Eksperimentisala sam i zabavljala se. Želela sam da bude narandžasta, pa smo stavili kanu na izbeljenu kosu, ceo proces je bio urnebesan, jer kana ima intenzivan miris i sve je bilo lepljivo.

Vogue: U knjizi se nalaze i fotografije sa snimanja spotova. Postoji li neki spot koji vam je posebno drag?
Annie Lennox:Većina ih je bila zabavna, ali i vrlo zahtevna. Spot za Waiting in Vain, obradu Boba Marleya, bio je upravo onakav kakvim sam ga zamislila. The King and Queen of America je isto bio fantastičan. Here Comes the Rain Again bio je neverovatno iskustvo: bilo je ledeno, a ja sam prvi put letela helikopterom, iznad litica Orkneyja. A Sweet Dreams—s onom kravom koja silazi liftom u mali podrum u SoHou, na njemu su svi zanemeli. Bilo je potpuno bizarno.

Vogue: Taj spot je bio toliko ispred svog vremena.
Annie Lennox: Apsolutno. Sve je to bila Daveova ideja. Kad mi je objasnio koncept, zvučalo je suludo. Pomislila sam “Kakva krava u liftu?, ali napravili smo storyboard i krenuli. Najbolji trenutak je kad se krava približila Daveu i pogledala ga pravo u oči. Bio je to čudan, gotovo zaverenički trenutak između njih. Ja sam se malo uplašila, ali Dave je ostao smiren i samo ju je pogledao nazad.

Courtesy of Rizzoli New York

Vogue: U knjizi su i fotografije vaših nastupa sa muzičkim ikonama poput Davida Bowieja i Arethe Franklin. Kako se njih sećate?
Annie Lennox: Te fotografije su poput razglednica, prilike za nastupati sa takvim velikanima su retke za bilo koga. Sećam se da sam tada bila pomalo u strahu, osećala sam se nedostojno. Ali sam takođe bila i uzbuđena zbog izazova. Svaki umetnik je doneo nešto svoje, Bowie je bio brz, duhovit, uvek spreman na šalu. Svako od njih je bio neverovatan na svoj način.

Vogue: Knjigu završavate fotografijom u odelu sa printom ananasa i rečenicom “Nikad ne zatvaram oči”. Zašto baš to?
Annie Lennox: Fotografiju je snimila moja ćerka. Samo sam navukla nešto na sebe. Kupila sam taj outfit u Španiji, bio je na sniženju, visio je tamo kao da ga niko ne želi. Poanta je bila humor i nežnost. Ceo život sam provela okružena sivom bojom. Škotska je siva, a i u meni je bilo mnogo tuge i melanholije. Zato na jarke, shiny stvari uvek reagujem snažno, još od detinjstva. Taj outfit mi se činio prikladnim jer pokazuje koliko sam se promenila, koliko sam evoluirala i radila na sebi.

Vogue: Knjiga pokriva sve faze vaše karijere. Šta vas čeka u sledećoj deceniji?
Annie Lennox: Ko zna! Kad si mlad, horizont je beskonačan. Kad dođeš u moje godine, više gledaš unazad nego napred. Zato je još važnije živeti svaki dan punim plućima i setiti se da je zdravlje najveći dar. A ja i dalje živim kreativno: volim muziku, fotografiju, pisanje stihova. Šetati plažom i skupljati kamenčiće, gledati kroz prozor i primetiti nešto što drugima promakne. Život je pun čudesnih trenutaka, samo ih treba znati uočiti.

Vogue.com