Kako se nositi sa anksioznošću i stresom za vreme praznika, odgovara psihologica

„Uvek je gužva u ovo vreme, ali ove godine friziraju se ne kao da će biti Nova godina, nego kao da dolazi smak sveta“, govori mi komšinica, vlasnica frizerskog salona, dok vodimo decu u vrtić. Zamišljam te sveže ofarbane, uredno isfenirane glave u redu za smak sveta i pitam se da li je možda već stigao. I ne moram da gledam nigde mnogo dalje od svog dvorišta. Jedan pogled i sve mi je jasno. I ja sam zakazala frizuru ovih dana. Moje ćerke takođe. 

Možemo biti čupave i neuredne tokom cele godine, ali ne i u božićno vreme. U božićno vreme sve mora da bude savršeno. Frizure besprekorne, prozori oprani, kuće čiste, frižideri puni. Svi moramo da budemo srećni i uzbuđeni. Dok, ozarenih lica, osmeha punih belih zuba, nazdravljamo svemu što je bilo i svemu što dolazi. Moramo samo još nekako da stignemo da kupimo i savršene poklone za sve one koje volimo, ali i za sve one za koje moramo jer, naime, sada već svaka kancelarija i razred i okruženje koje drži do sebe ima Secret Santu. Usput da skoknemo do HNK-a na Krcka Oraščića, slikamo se na klizalištu na Zrinjevcu i, naravno, probamo te čuvene Dubai fritule, jer kakav bi to bio Božić bez Dubai fritula? 

Gde podvući crtu?

Sećam se kako sam još pre svega nekoliko godina optimistično mislila kako je moja generacija pobedila sistem, kako smo hrabro izašle iz kuhinja, odbacile kecelje naših majki i baka koje su se danima pred Božić gubile u magli brašna, mesile tone i tone testa, precizno na tanjire slagale kiflice i linzere. Mi smo odabrale drugu sudbinu, izašle smo u svet, šareni blještavi svet pun druženja, večera i banketa. I divnih frizura. Međutim, svet nas je nasamario. Bacio nam je u lice šljokice, zabljesnuo nas svetlima, zavrteo nas u beskrajnom vrtlogu senzacija i doživljaja toliko jako da nam je pozlilo. Sad mi se nekako čini da bi bila prava privilegija zatvoriti se u kuhinju sa brašnom i oklagijom, umiriti misli uranjanjem ruku u testo.

Kako se snaći u tom moru divota koje donosi ovaj mesec, poslednji u godini? Kako se sačuvati da nas, poput snažnog plimnog talasa, ne preklope sve naše obaveze, sve želje i očekivanja? Kako odvojiti važno od nevažnog, potrebno od suvišnog? Kako održati ravnotežu i sprečiti da naša „to do“ lista ode u beskonačnost, a sve u nastojanju da nam praznici budu što bolji, što lepši, što veseliji?

Vratimo praznike na fabrička podešavanja

Za početak, možda bi bilo dobro prisetiti se božićnih „fabričkih podešavanja“. Božić je vreme za mir i odmor. Za druženje sa porodicom i prijateljima. Za odmak od rutine i stresa naših svakodnevnih života. To vreme je obeleženo tradicijom koja nas na mnogo nivoa smiruje podsećajući nas na neke stare, dobro poznate obrasce i čini naš svet predvidljivim i sigurnim. Porodica je na okupu što pojačava osećaj podrške i zajedništva, a taj osećaj je posebno važan za decu. 

1/ Preispitajte očekivanja

Uzimajući u obzir tu izvornu ideju božićnih praznika, možda će biti lakše preispitati vlastita očekivanja. Treba li kuća da bude besprekorno čista? Moramo li za svakoga da pronađemo savršen poklon? I šta će se dogoditi ako umesto pet imamo samo dve vrste kolača? Ako smo premoreni, možemo li da preskočimo nekoliko predprazničnih druženja? Energija koju imamo nije beskonačna, kao ni vreme koje nam je na raspolaganju. Ako se stalno osećamo kao da smo u trci sa vremenom, da ništa ne stižemo, možda je to znak da treba napraviti neke promene u planovima i ciljevima koje smo sebi zadali.

2/ Nikome nije savršeno

Našim nerealnim očekivanjima takođe doprinose idilične božićne slike koje su sa nama otkad je sveta i veka. Bajkoviti zimski krajolici i topli domovi puni ljudi blagih osmeha koji se vole i grle i paze jedni na druge. Može nam se lako učiniti kako je kod svih drugih sve divno i savršeno, samo smo mi usamljeni i tužni, samo je naša porodica u neskladu za praznike. Međutim, činjenica je kako su praznici i druženje sa porodicom za mnoge ljude teški i izazovni. I često u predivno uređenoj kući, oko prazničnog stola punog najfinijih ukusa i mirisa, odjednom vaskrsnu neki duhovi prošlosti koji nam u sećanje donose naše komplikovane i teške osećaje iz detinjstva vezane baš za naše najbliže. Ili nas podsete na neke drage ljude koji više nisu sa nama, a jako nam nedostaju.

3/ Prepoznajte i prihvatite negativna osećanja

Ono što nam može pomoći ako se nađemo tužni i usamljeni je, za početak, prihvatanje tih osećanja, ma koliko oni bili „neprimereni“ u danima punim sreće i blagostanja. Ako sebi damo prostora i vremena, ako oslušnemo sami sebe, možda možemo učiniti nešto što će nam barem donekle olakšati. Možda nam je potrebna topla šoljica čaja i dobra knjiga. Možda poziv nekoj bliskoj osobi kojoj možemo iskreno da pričamo o sebi. Možda neki omiljeni stari božićni film. Ili muzika i ples. 

4/ Pokrenite svoje telo

Ponekad nam je, pak, tako teško da se čini kao da ne postoji ništa što bi nam pomoglo. U tom slučaju ipak postoji nešto što možemo da uradimo. Možemo se posvetiti najjednostavnijim stvarima – paziti da se zdravo hranimo, da održavamo zdrave navike spavanja i da nikako ne zaboravimo našu vrlo važnu potrebu za kretanjem. Kada se sve čini tmurno i beznadežno, ili kada je svega previše, obucite patike i hodajte. Ili trčite. Vozite bicikl ili rolere. Šta god, samo se krećite. Posebno ako je napolju sunčan dan. Čak i ako to znači da ćete razbarušiti svoju finu prazničnu frizuru.