Povratak analognom svetu službeno je jedan od glavnih trendova 2026.

Nedavno sam sa mlađim bratom pretraživala online prodavnice u potrazi za dekoracijama za dom. „Tražim analogni sat”, izjavio je tom prilikom moj sedamnaestogodišnji brat i iskreno mislim da je to prvi put u životu da sam čula tu rečenicu. Svi mi koji smo odrastali malo ranije nego on dobro se sećamo satova sa teškim kazaljkama koje su pravile toliko glasan tik-tak zvuk da niko nije mogao da zaspi u prostoriji u kojoj se oni nalaze. On je odlučio da bi jedan takav bio savršen ukras za njegovu sobu, a koristio bi ga kao budilnik. Iako ideja da svako jutro gasim alarm tako što pritisnem sat na noćnom stočiću poput zvezde romantičnih komedija deluje, pa – romantično, nisam mogla da odolim da ga ne pitam:

Šta će ti to kad imaš telefon? Uputio mi je jedan od onih adolescentskih ti ništa ne razumeš pogleda.

Odrasli već dugo izražavaju zabrinutost zbog mlađih generacija i njihovog odrastanja u svetu opsednutom tehnologijom. Iskreno verujem da je to zbog toga što oni sami ne mogu da ispuste telefone iz ruku, uhvaćeni u vrtlogu AI snimaka, lažnih vesti i Candy Crush nivoa. Vodile su se beskrajne rasprave o tome kako će mladi savladati osnovne životne veštine, družiti se i kvalitetno komunicirati ako neprestano „vise” na društvenim mrežama. Međutim, ispostavlja se da su težnje Gen Z zapravo suprotne od onoga što smo mogli da zamislimo: mladi koji su odrasli sa svim prednostima tehnologija, zapravo ih se lakše (i radije) odriču. S obzirom na to da sam hronično online već bar 15 godina, možete da zamislite moje zaprepaštenje kada sam od brata i sestre saznala da biti online više nije znak da ste kul.

Povezano: Gen Z vraća naš omiljeni način provođenja petka i subote uveče

Kul je imati život u potpunosti otcepljen od virtuelnog.

Naš razgovor me je naveo da se prisetim svih analognih uređaja koje sam imala tokom života, a koje oni možda nisu ni videli, jer danas svi stanu u jedan telefon (među njima je, između ostalog, i analogni sat). Setila sam se svog prvog mp3 uređaja sa skoro hiljadu pesama, odlazaka u videoteku i prelistavanja kataloga filmova te rezanja fotografija iz modnih magazina i pravljenja neke vrste prototipa Pinteresta. Obavio me je neobično nostalgičan osećaj, jer me je sve to nekada činilo tako srećnom. A čini se da je u poslednje vreme ista ta nostalgija u potpunosti obuzela Gen Z, kako moje vršnjake koji se prisećaju uređaja koji su im obojili detinjstvo (i virtuelnih ljubimaca koji nisu nahranjeni već decenijama), tako i mlađe, koji imaju osećaj da su propustili jedan važan deo tehnološkog razvoja. Bio je to svet u kome su online i offline život postojali u gotovo savršenoj harmoniji. Imali smo brojne prednosti tehnologije: povezanost, online pretrage i razonodu, ali virtuelni svet smo mogli jasno da razdvojimo od stvarnosti. Danas, kada smo gotovo svi hronično online i granica između stvarnog i virtuelnog je sve zamagljenija, takva distinkcija deluje utopijski.

Povezano: Konačno sam pronašla način da obuzdam svoju zavisnost od scrollovanja

Afinitet prema analognom

U godini iza nas, na društvenim mrežama otkrila sam da je jedan od najvećih trendova u online svetu zapravo biti offline. Ironično, zar ne? Dok u nedogled listamo feedove, bombardovani smo sa stotinama ideja šta raditi kako bismo prestali skrolovati. Od wellness retreatova koji nas uče da ostavimo telefone za sobom i samo duboko dišemo ne razmišljajući o hrpi nepročitanih poruka koje verovatno pune naše sandučiće baš u tom trenutku, do trendova „življenja kao da su dvehiljadite”, sve je vodilo ka tome da se diskonektujemo i, kako su nam govorili na društvenim mrežama, dotaknemo travu. Jasno je da su ovi trendovi naša reakcija na sve napredniji razvoj tehnologije, koji se, kako sada znamo, možda i otima kontroli. Godina 2025. bila je veoma značajna za razvoj tehnologije, a pogotovo umetne inteligencije. ChatGPT i drugi čet-botovi su u manje od 365 dana postali deo naše svakodnevnice. S tim u vidu, ne možemo a da se ne zapitamo koliko će se ta ista tehnologija razviti u narednih 365 dana.

Povezano: Gen Z je opsednut spavanjem i usput je otkrio neke sjajne trikove za kvalitetan san

Hannah Arendt verovala je u moć tehnologije da stvori svet koji će da nadživi pojedinca, i u napredne uređaje s kojima gradimo bolje uslove za život budućih generacija. Uprkos tome što tehnologiju nije smatrala inherentno lošom, još od sredine prošlog veka, kada je napisala „The Human Condition”, znala je da najveća opasnost tehnologije leži u tome što može da nas udalji od stvarnog sveta, zajedništva, razgovora, susreta i, naposletku, odgovornosti. Ukratko, svega što nas čini razumnim ljudskim bićima. Njen najveći strah danas klija u nama, jer gotovo da možemo fizički da osetimo kako hiperpovezanost negativno utiče na naše mentalno zdravlje. Termin brainrot ne nosi to ime bez razloga. Jeste li znali da naučnici predviđaju da će ljudi u narednih nekoliko decenija u potpunosti izgubiti sposobnost da pamte? Nedavno sam pročitala tu informaciju i od tada se svesno trudim da pamtim stvari kao da se ponovo pripremam za kontrolni iz biologije. Skoncentrisano i bez tehnologije.

Povezano: Kako mi je heklanje pomoglo da smirim nervni sistem?

U tome, odlazak offline vidim kao mali bunt. Suptilni otpor mlađih generacija prema tehnološki sve zasićenijem svetu. Počelo je kao težnja ka digitalnom detoksu, opuštanje i biranje aktivnosti koje nisu strogo vezane za virtuelni svet, ali je preraslo u povratak analognom i uređajima koji nisu integrisani u svaki deo našeg života.

Takvim razmišljanjem uređaj je samo utilitaran predmet, a ne pasoš za virtuelni univerzum. 

Kada je sve, pa čak i novac, postalo digitalizovano, krenuli smo u potragu za opipljivim, za nečim što deluje stvarno i ljudski, a što smo izgubili u nekom od silnih ažuriranja softvera. Najjednostavniji primer za to su analogne kamere koje su toliko popularne poslednjih godina. Drastično su manje praktične od telefona, ali njihova privlačnost leži u tome što zapravo treba da se potrudimo da uslikamo dobru fotografiju, da istinski doživimo i ugrabimo momenat, umesto da se oslanjamo na live fotografije koje se posle mogu urediti. Zapravo, prepoznatljivi izgled analognih fotografija postao je sinonim za spontanost i iskrenost, da čak i stvari koje fotografišemo telefonom provlačimo kroz retro filtere kako bismo evocirali taj osećaj emocionalne povezanosti. Na društvenim mrežama, a najviše na ozloglašenom TikToku, u poslednje vreme kruži trend Analog Bag, u kom korisnici dele sadržaj svojih torbi, posvećen isključivo životu offline. U njima su, uglavnom, baš ti analogni fotoaparati, knjige, ukrštenice, retro konzole i beležnice, pa čak i telefoni na preklapanje. Svi ovi aparati omogućavaju nam da budemo prizemni i smirimo nervni sistem, ali i da bar na trenutak zavaramo sebe da još uvek možemo da imamo svet u kom ne mora sve da se okači na internet. Konkretno upotreba analognog budilnika umesto mobilnog telefona dobra je za san, jer nam omogućava da ne spavamo s telefonom, a time i smanjuje šanse za skrolovanje do kasno u noć i uzimanje telefona u ruke čim progledamo. Ove godine probala sam da screentime zamenim čitanjem i ispunjavanjem ukrštenica i osećala sam se kao da na svoj mozak nanosim hidratantni serum. Ovi hobiji su spori i ne opterećuju me, a bude jedan davno izgubljeni osećaj. Kao kad uspete da rešite jednačinu iz matematike. Bez kalkulatora.

Povezano: 10 hobija za sve kojima je zimi dosadno kod kuće

Generacija Z više šeta, druži se i bavi sportom. Popularnost društvenih igara je u poslednje tri godine značajno porasla, dok popularnost društvenih mreža opada. Mlađe generacije pokušavaju da osete svet bez virtuelnih uticaja, te da tehnologiju iskoriste kao praktičnog pomagača, ne kao izvor života. U 2025. godini sve više i više ljudi instaliralo je aplikacije za produktivnost, na kojima mogu da prate razvoj svojih (analognih) hobija. Koliko knjiga smo pročitali, koliko koraka napravili i koje filmove smo pogledali postaju važnije informacije od naše estetične kafe koju svakog jutra religiozno fotografišemo za Instagram story. Iako su neosporivo u trendu, analogni aparati i offline hobiji nisu samo pitanje mode, već su i subverzivni odgovor na dominaciju tehnologije u svakodnevnom životu. A ako je prethodna godina bila godina digitalnog detoksa i počela da hrani naše afinitete prema analognom, možemo samo da verujemo (ili se nadamo) da će naredna biti ona u kojoj ćemo konačno uspeti da povratimo balans između online i offline sveta.