Ana Plisnić: "Vreme je naš najveći saveznik"

„Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme,“ napisao je davnih dana „večni dečak“ Mika Antić, savetujući nas, lakoćom svog pera, da svoje živote živimo ne osvrćući se na nametnuta pravila i izmišljene šablone. Zvezda naše septembarske naslovnice, Ana Plisnić, utelovljenje je upravo te mudrosti. Nakon što se manekenstvom sporadično bavila u studentskim danima, modelingu se vratila pre manje od godinu dana, u 44. godini života. I premda je u modnom svetu, u kojem modeli prave svoje prve korake u nežnim tinejdžerskim godinama i najčešće napuštaju modne snimanja i koračanja pistama do ranih tridesetih, Anin put je posve neuobičajen i on je naposletku samo njen. I upravo je takav kakav je trebalo da bude.

Ana je rođena 1980. godine u Livnu, a danas sa porodicom živi u Novom Sadu. Ali čak i njeno formalno obrazovanje nije davalo znake da će upravo modeling biti mesto na kojem će se naći. Osim što je završila studije fonetike i hrvatskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, stekla je i muzičko obrazovanje kao violončelistkinja, a nakon rođenja prvog deteta 2010. godine, počela je aktivno da se bavi jogom i radi kao instruktorka prenatalne joge. Otkako je prošle godine, na predlog dugogodišnjeg prijatelja Marka Lovrića, i današnjeg agenta, odlučila da se vrati modi, krasila je stranice editoriala u magazinima kao što su Vogue, Marie Claire i kinesko izdanje L’officiela.

Ali upravo je septembarska naslovnica Vogue Adria ono što je čini, govori, beskrajno ponosnom: Govorim svojoj deci da, bez obzira na to gde se nalazimo i koliko smo fizički razdvojeni, mi smo stalno zajedno jer nosimo jedno drugo u srcu. Raduje me što će moja deca ugledati svoju mamu na naslovnici Voguea na svakom kiosku u Novom Sadu, posebno sada kada smo razdvojeni zbog mog posla, i da će biti ponosni, onako dečje ponosni kako to samo deca znaju. Posebno kada znam koliko je odricanja potrebno sa njihove strane da bih ja mogla da radim ovaj posao… i da će moja majka biti ponosna, onako kako samo majka može biti ponosna, a bez čije žrtve i brige za moju decu, ovo ništa ne bi bilo moguće. Srce mi je prepuno! U poslovnom smislu, ono što me ispunjava jeste uspeh kompletnog tima, jer moje lice je na naslovnici, ali ono ne bi bilo tamo da nije bilo predanog rada svih ljudi u timu. I ne samo njih, već i svih ljudi u svim timovima do sada. Svi su oni doprineli ovome. Beskrajno sam zahvalna. 

Kako si počela da se baviš modelingom? Tvoj put je prilično neuobičajen.

Modelingom sam se povremeno bavila u dvadesetim, tokom studija, kako bih zaradila za džeparac i hobije koji su mi bili zanimljivi u tom periodu. Iskreno, nisam se tada videla u tom poslu jer se često nisam dobro osećala na snimanjima. Danas, kada sebe mnogo bolje poznajem, znam da je to bilo zbog manjka zdravog samopouzdanja, što je učestala pojava kod mladih ljudi. Bez obzira na to što su postojali ljudi koji su i tada prepoznavali potencijal i verovali u mene, nije bilo vreme da se dogode neke stvari, jer prosto nisam bila spremna za to. Iz današnje perspektive, sa životnim iskustvom koje nosim, znam da se stvari dešavaju kada treba da se dese. Bilo je neophodno da mi se dogode neka druga iskustva da bi se mogla dogoditi i ova.

Da li je to razlog zašto si odlučila da napraviš pauzu? Kako si na kraju ipak odlučila da se vratiš?

Pauza je nastupila kada sam odlučila da zasnujem porodicu. Drago mi je da nisam u potpunosti zatvorila ta vrata i kada bi mi se javljali ljudi iz modnog sveta da nešto radimo zajedno, rado bih se vraćala modelingu isključivo zbog ljudi koji su me zvali, s njima sam se osećala sigurnom. Kako sam se ja razvijala kao osoba, postajala sam sve svesnija i sigurnija u sebe, i sve više sam uživala u poslu. Našla sam način da izrazim svoju kreativnost. Prošlo leto mi je moj dugogodišnji prijatelj i današnji agent, Marko Lovrić, predložio da se vratim u posao, osećala sam se spremnom jer se dobro osećam u svom telu i dobro sama sa sobom. Dosadašnje iskustvo me je naučilo da se stvari događaju kada treba da se dese i važno je da čovek bude spreman za to. Mnogo mi je značilo njegovo iskustvo kao agenta i njegova vera u mene. Marko ima poseban pogled na taj posao jer ima i sam dugu karijeru modela iza sebe, pa odlično razume perspektivu modela, što često nedostaje agentima koji nemaju to iskustvo.

Kakav je osećaj vratiti se modelingu nakon duge pauze? Šta ti povratak znači? Kako sama doživljavaš vreme, svoje vreme?

U današnjem vremenu kada se čini da je sve nekako instant, da mora biti sada ili nikada, gde nastojimo da se opiremo vremenu kao da nam je vreme neki neprijatelj, jedan dan si tu, drugi već nisi… moj doživljaj vremena, njegove prolaznosti i fluidnosti, je u osluškivanju promena koje su jedina konstanta. Za to je potreban svakodnevni rad, red i disciplina kroz odricanje – na taj način si prisutan svaki dan. Kroz celo svoje biće osećam da je vreme naš najveći saveznik jer ono sve pokaže, uči nas najtežim životnim lekcijama: strpljenju i poniznosti. Vreme najbolje pokazuje nameru/intenciju čoveka, njegovu snagu i vrlinu – za to je zaista neophodno vreme. Daje nam prostora da se pomirimo sa promenama koje su neophodne za rast i razvoj, da se pomirimo sa stvarima koje ne možemo promeniti i prostora da razlikujemo potrebno od nepotrebnog. Često nam se učini da nam se dešavaju pogrešne stvari u pogrešno vreme ili prave stvari u pravo vreme, a ustvari nam samo treba vremena da shvatimo da se dešava ono nužno s obzirom na sve što je prethodilo. Bitno je razviti pažnju i znati kako sačuvati energiju i kako je trošiti. Mislim da mudrost leži u tome da treba prepoznati „pravu stvar“ malo ranije nego što se zapravo dogodi. Da bi to uradio, čovek treba da ima viziju i da veruje u svoju intuiciju i bude iskren sam sa sobom. Kakav je osećaj? Ako pronalazim prostor u svom srcu za sva osećanja, ako dozvolim i onim negativnim da ih osetim, ustvari samo stvaram prostor da intenzivno osetim pozitivna osećanja. Stablo ne može visoko da izraste ako mu koren nije dubok – neophodno je vreme. Učim se da uživam u svakom dahu.

Na čemu si radila nakon što si iznova zakoračila u svet mode?

Svako snimanje mi je podjednako bitno, ulažem svoj maksimum bez obzira koliko je brend sa kojim radim poznat. Predana sam poslu i profesionalna. Volim da radim i za mlade dizajnere koji su tek počeli jer su to vrlo kreativni ljudi sa divnom mladalačkom energijom. Često se desi da upravo na takvim snimanjima imamo najbolje rezultate. Razumem kako je kada je čovek na početku karijere i volim da pružim podršku. Uostalom, i ja sam na svojevrsnom početku što se tiče modelinga. Htela bih da napomenem da su najkreativnija snimanja za časopise jer se tu često daje sloboda modelu da se izrazi. Drago mi je da sam imala priliku da radim editorijale za Vogue, Marie Claire i L’officiel u Kini.

Foto: Karla Jurić i Ive Trojanović, 925 Studio
Moda: Petar Trbović
Model: Ana Plisnić @ Faith Model Management
Šminka: Simona Antonović
Kosa: Mijo Majhen
Asistentkinja fotografa: Leonarda Vrček
Asistentkinja stiliste: Ana Marušić