Da li ste ikada imali potrebu da slušate nešto što će vas opustiti, odvesti u neki drugi svet, ali vas istovremeno držati fokusiranim i produktivnim? Tu na scenu stupa ambijentalna muzika.
Aleksa JovanovićFebruar 11, 2025
Još dok sam u srednjoj školi lutao kroz razne muzičke žanrove i istraživao različite zvukove, naišao sam na album koji mi je promenio pogled na muziku i otkrio nešto što do tada nisam poznavao niti imao priliku da čujem u mainstream svetu muzike. No Pussyfooting. Ovaj album Briana Enoa i Roberta Frippa iz 1973. godine je ozbiljno uzdrmao muzičku scenu i postavio temelje za eksperimentalnu i ambijentalnu muziku. Umesto složenih kompozicija, ovaj dvojac se odlučio se za dugačke, repetitivne, hipnotične zvučne pejzaže, koji su me podstakli da dublje zaronim u fascinantan ambijentalni svet i istražim sve efekte koje ostavlja na nas.
No pussyfooting album cover, Fripp & Eno
Za one koji nisu upoznati, ambijentalna muzika je žanr koji svoje korene vuče još s početka 20. veka, kada je francuski kompozitor Erik Satie skovao termin musique d’ameublement, koji se odnosi na muziku čija je svrha da se stopi s prostorom. Ipak, za pravog oca ambijentalne muzike smatra se Brian Eno. Nakon saobraćajne nesreće, dok je bio prikovan za krevet, Eno je slušao tihu, jedva čujnu muziku u pozadini. Taj trenutak inspirisao ga je da stvori jedan od najvažnijih albuma ovog žanra – Music for Airports (1978). Tim albumom formalizovao je koncept ambijentalne muzike, stavljajući akcenat na atmosferu umesto na tradicionalnu strukturu pesme.
Od tada je žanr evoluirao, razvio brojne podžanrove i proširio se na različite sfere umetnosti, medija i svakodnevnog života. Ne pripada samo jednoj kulturnoj tradiciji, već funkcioniše kao univerzalni jezik koji se koristi u raznim oblastima umetnosti i svakodnevnice. U savremenom društvu prisutan je u filmovima, video igrama, muzičkoj terapiji, pa čak i u reklamama. Zvučni pejzaži urbanih sredina – od kiše i vetra do gradske saobraćajne gužve – postali su ključni elementi ambijentalne muzike, povezujući je sa iskustvima savremenog života.
Brojne studije pokazale su da ambijentalna muzika može imati višestruke pozitivne efekte na zdravlje i opšte stanje uma.
Dokazano je da ambijentalna muzika može poboljšati kvalitet sna i samim tim pozitivno uticati na mentalno zdravlje. Jedan od glavnih uzroka nesanice danas je teškoća pri uspavljivanju i nemogućnost da brzo utonemo u san. Istraživanja su pokazala da slušanje ambijentalne muzike pre spavanja može značajno smanjiti ove probleme. Elementi ove vrste muzike često evociraju pozitivna sećanja i osećanja, pomažući u smanjenju stresa i negativnih misli, što olakšava proces uspavljivanja.
Osim što pomaže pri spavanju, ambijentalna muzika takođe može poboljšati fokus i produktivnost. Istraživanje Florida National Universityja pokazalo je da slušanje ambijentalne muzike tokom učenja može smanjiti stres i anksioznost, što dovodi do poboljšane produktivnosti i funkcije mozga. Minimalistički i često repetitivni ritmovi i zvukovi umiruju čula slušaoca, snižavaju krvni pritisak i usporavaju rad srca, stvarajući optimalne uslove za koncentraciju. Dodatna istraživanja pokazuju da ambijentalna muzika može regulisati brzinu i način disanja, dovodeći nas u stanje relaksacije i smirenosti.
Pored svojih benefita na psihofizičko stanje, ambijentalna muzika je i izuzetno zahtevan umetnički pravac, koji kombinuje muzičku virtuoznost i poznavanje zvučnog dizajna. Neki od najpoznatijih autora ovog žanra su: Brian Eno, Robert Fripp, Aphex Twin, Biosphere, Hiroshi Yoshimura, Loscil, Hildur Guðnadóttir, Autechre, Sleep Research Facility, William Basinski
Ako do sada niste zalazili u svet ambijentalne i ekperimentalne muzike, možda je upravo sada pravi trenutak da joj date šansu. Bez obzira na to da li želite da poboljšate kvalitet sna, povećate fokus, umirite um ili na kratko pobegnete od svakodnevng stresa, ambijentalna muzika može postati vaš savršeni izbor za bekstvo i siguran prostor – mesto gde zvuci ne zahtevaju vašu punu pažnju, ali vas neprimetno oblikuju i vode u novi svet. Jedini savet koji vam mogu dati jeste – budite stprljivi i otvorenog uma. Ovakvoj muzici treba vremena da vas obavije, da vam postane prirodna i da stvori jedan mali mehur mira, ali verujte mi, isplati se. Primetićete kako vas svaki šum i ton sve više privlače i pozivaju na dublje istraživanje ovog sjajnog muzičkog žanra.
