Alma Gačanin izložbom u Sarajevu poziva na igru introspekcije

Novom izložbom Let’s Play koja će sutra biti otvorena na Goethe-Institutu u Sarajevu, Alma Gačanin poziva na igru – igru reči, znakova, introspekcije i deljenja iskustava. Osmi mart mnogi šaljivo otpisuju kao dan kada moraju svim ženama u njihovim životima podariti cvet, ali to je zapravo dan koji nas više od drugih podseća na važnost ženske solidarnosti, naša iskustva, mišljenja i prava, daleko vrednija od najlepšeg buketa tulipana. Alma Gačanin u svom umetničkom izrazu žene stavlja u prvi plan, kako Osmog marta, tako i svaki drugi dan u godini. „Mislim da je jako važno da žene pričaju o ženskom iskustvu,“ rekla mi je u našem razgovoru pre nego što će otići da doradi poslednje detalje na izložbi. „Lise Vogel u jednom od svojih tekstova u knjizi Umetnost, feminizam, klasa govori o tome kako i koliko ženske predstave zapravo odražavaju društvenu stvarnost žena. Meni je to veoma važno u mom radu.“

Umetnica ističe da se trudi da izbegne feminističku ikonografiju koju često viđamo online, a koja joj se sada čini poprilično klišeizirana. Umesto toga, ona žene predstavlja u predivnim akvarelima koji nas možda i previše podsećaju na nas same. Već na samom ulazu, posetioce izložbe dočekaće sedam takvih crteža – tri iz prošlih serija i četiri nova. Reč je o crtežima koji predstavljaju termine koje obično vežemo za Osmi mart i generalno za žene, od borbe i otpora do drugarstva i solidarnosti. „U poslednjih godinu dana sam sasvim slučajno promenila pristup crtežu, tako da novi crteži zapravo dosta pokazuju moju ranjivu stranu, dok su oni do sada više odisali nekom neustrašivošću, snagom – predstavljali su ulogu koju želim da igram,“ objasnila mi je Alma. Umetnica je dodala da smatra da je jako bitno da prikaže čitav spektar emocija koji zapravo verodostojno prikazuje šta znači biti žena – s jedne strane snažna i dominantna, a s druge ranjiva – jer je, kako ističe, „svako osećanje validno iskustvo“.

Da je ova izložba zapravo mala Almina Zemlja čuda, dokazuje to što će posetiocima biti naloženo da nakon uvertire, baš poput Alise, prate belog zeca. Umesto u rupu, on vodi do podruma Goethe-Instituta, gde će biti postavljene mnogobrojne karte iz serije Feministika. Karte nisu svakodnevna pojava na izložbama, a upravo one su koncept koji ovu čini tako jedinstvenom i uzbudljivom za posetioce. Karte su neka vrsta Almine interne igre, jer ih je zajedno sa kustoskinjom Danijelom Dugandžić do sada koristila na privatnim okupljanjima, kao podsticaj za razgovor i deljenje iskustava. „Čule smo da su neki psihoterapeuti i psiholozi koristili slične karte na terapijama. Ja sam se sa kartama susrela kroz gestalt terapiju, mislim, te karte su dosta drugačije, termini su drugi, ali to me je navelo da neke termine posmartam sa psihološke strane i razmislim kako predstaviti određenu reč da bi ona do publike došla na pravi način,“ objasnila mi je Alma inspiraciju iza karata, koje će svoj puni potencijal doživeti na radionici nakon otvaranja izložbe.

Reči su jako važne. Reči u javnom prostoru i reči koje upućujemo jedni drugima na dnevnoj osnovi.

Radionica je zamišljena tako da svako od posetilaca izvuče po jednu kartu na kojoj se nalazi jedna od dobro promišljenih reči koje su prema Alminom mišljenju ključni deo ženskog iskustva. Posetioci će zatim govoriti (ili ne govoriti) o svemu na šta ih ta reč asocira (rad, dostojanstvo, drugarstvo, bol samo su neke od njih). Umetničin cilj je da ženama da prostor da razgovaraju o važnim temama i da se njihova mišljenja, iskustva i traume čuju. Ova radionica ograničena je na 22 ljudi, sa ciljem postizanja intimne atmosfere – kako Alma kaže: „Niko se ne želi otvoriti pred celim auditorijumom“.

Alma ističe da je za nju pitanje rada – koji je ujedno i ime jednog od najnovijih crteža – od izuzetne važnosti, a upravo rad je tema ovogodišnjeg osmomartovskog marša u Bosni i Hercegovini. Umetnica polazi od ideje da reči nemaju isto značenje za svakoga, ono što je za nju sloboda, za nekoga drugog nije. Njena definicija bola možda je drugačija od moje ili vaše, ali je svakako validna. Alma Gačanin kroz karte suprotstavlja naše različitosti, dokazujući da su upravo one to što nas spaja. Možda nismo doživeli ista iskustva, ali imamo moć da saosećamo jedna s drugom, a to je često i više nego dovoljno.

Izložba Let’s Play biće otvorena od 7. marta do 20. aprila na Goethe institutu u Sarajevu.

Photo: umetničina lična arhiva