Iza objektiva: Sa Aidom Redžepagić i Jelenom Janković o Sarajevo Photography Festivalu

Sarajevo, epicentar kulture, istorije i umetnosti Balkana, treću godinu za redom će biti mesto okupljanja fotografskih umetnika i zaljubljenika u fotografiju iz regiona, ali i Evrope i ostatka sveta, upravo zahvaljujući Sarajevo Photography Festivalu.

Od 30. maja do 2. juna, festival će slaviti vizuelnu umetnost i promovisati kreativni duh Sarajeva, regiona i međunarodne scene, a sve kroz bogat program – takmičenje u osam kategorija, izložbe, radionice, predavanja i tribine, kao i portfolio reviewse i networking evente.

Sarajevo Photography Festival

Sarajevo Photography Festival podstiče dijalog i razmenu između fotografa i publike te oslikava kulturno bogatstvo i raznolikost. Iza ovog mladog, ali izuzetno značajnog festivala, stoji direktorica Aida Redžepagić, i Jelena Janković direktorica programa, sa kojima sam razgovarala o samom događaju, fotografiji, sceni i budućnosti.

Photo: Franjo Matković

Koji su najveći izazovi sa kojima se susrećete tokom organizacije festivala, a šta vas najviše ispunjava u celom tom procesu?

Aida: Prvi koraci u organizaciji su bili izazovni. Za mene je to bilo prvo iskustvo ovakve vrste; “najstrašnije” je bilo što nismo mogli ni sanjati da ćemo tako brzo skočiti visoko, pa je uspjeh festivala koliko sjajan, toliko i “strašan” za jedan ovako mali tim ljudi, ali to je ujedno i jedna od najbolji stvari. Jelena nas je davno interno nazvala “brod ludaka” i ja volim kako sjajno plovimo zajedno i smijemo se kroz sve bure na koje nailazimo. Ja bez organizacionog tima koji je sada okupljen, ne samo da ne bih mogla zamisliti Sarajevo Photography Festival, nego ni svoj život. 

Jelena: Najizazovnije je uskladiti sva tri aspekta života koje svako od nas u timu ima – festivalski, poslovni i privatni. Ja lično ih dodatno balansiram kroz tri države što ponekad i mene samu zbuni (smeh). Izgradnja festivala je zahtevan i veoma složen proces. Mogu samo da dodam da su ljubav, poštovanje i snažna želja da zajedno nešto stvorimo suština ovog festivala. Podrška u timu mi daje snagu i volju da radim i kada ne znam gde se nalazim. Rezultati dolaze polako, ali osećaj da imate mogućnost da nešto stvorite i doprinesete fotografskoj sceni na našim prostorima je neprocenjiv.

Kako takmičarski program festivala, sa svojih osam kategorija, reflektuje raznolikost i bogatstvo fotografskog izraza na Balkanu ali i šire, i koje su najzapaženije tendencije u fotografskom izražaju koje ste primetili u ovim kategorijama u prethodne dve godine?

Jelena: Primećujem da su savremeni pristupi fotografiji sve više prisutni i integrisani u radove, što me raduje. Ove godine, u jednoj od kategorija, prisutna je potpuna transformacija prijava od prvog do trećeg izdanja, što donosi novu dinamiku festivalu. S druge strane, u nekim kategorijama zadržava se tradicionalni estetski i dokumentarni pristup, koji su podjednako važni. Takođe, primećujem izraženu angažovanost fotografa na socijalnim i političkim temama, što dodatno obogaćuje dijalog o aktuelnim društvenim pitanjima. 

Aida: Kada vam pristignu radovi iz preko 50 zemalja svijeta, jako je zanimljivo posmatrati različite pristupe sličnoj ili istoj tematici. Zanimljivo je vidjeti kako neko u Evropi vizualno posmatra jednu tematiku, od nekoga sa nekog drugog kraja svijeta. Vrlo često su članovi žirija u ozbiljnom iskušenju i jako je teško izabrati samo deset finalista, tako da je bitno naglasiti da i radovi koji nisu prošli selekciju vrlo često su gotovo podjednako fantastični kao i oni koje vidite na finalnoj izložbi. 

Photo: Franjo Matković

Kakvu ulogu umetnost fotografije ima u promociji kulture i identiteta Balkana, i na koji način Sarajevo Photography Festival doprinosi ovoj promociji?

Jelena: Festival poput našeg pruža platformu umetnicima iz regiona i šire da pokažu svoj rad i umreže se, šireći znanje i stvarajući zajednicu koja nam nedostaje. Moja vizija festivala prilikom kreiranja programa je da fotografima sa Balkana damo platformu za edukaciju, stvorimo prostor za povezivanje sa urednicima, direktorima festivala, i kustosima iz Evrope i šire. Želimo da vodeće ljude iz industrije dovedemo na festival kako bi upoznali naše fotografe, povezali se i u budućnosti ostvarili potencijalnu saradnju. Za mnoge koji se bave samo fotografijom i od nje žive, teško je izdvojiti sredstva za odlaske na festivale poput Paris Photo ili Les Rencontres d’Arles, stoga je naša misija da Sarajevo Photography Festival postane centar susreta, učenja i stvaranja jedne zdrave fotografske zajednice. Odlazeći na različite festivale, mnogi urednici su mi rekli da ne poznaju balkansku scenu, pa želimo da spojimo dve korisne stvari. Takođe, festival uvek treba da služi lokalnim fotografima i zato održavamo kulturu otvorenosti, podržavajući i pomažući svakome ko ima predlog ili mu treba platforma za predstavljanje rada.

Svedoci smo svojevrsnog preplitanja digitalne i analogne fotografije u poslednje vreme. Kako se ono odražava na festivalu? 

Aida: Mene mnogo raduje povratak analognoj fotografiji. Mislim da nas vraća na onaj pristup fokusiranosti i posvećenosti jednom dobrom kadru. Digitalna fotografija nas je u jednom trenutku “opustila” time što nam daje mogućnost kreiranja stotina fotografija u minuti, te izbor one najbolje naknadno. To vam je kao kada smo počeli digitalno da bilježimo brojeve telefona pa smo oslanjajući se na digitalnu memoriju zapostavili vlastitu i više se niko ne trudi da pamti. Vraćajući se na analogiju, ja nisam zapostavila digitalnu fotografiju, naprotiv, osjetila sam poboljšanje u svom radu. Kada imate 36 snimaka koje možete iskoristiti više ste fokusirani, ne trošite ih uzalud. Kroz festival dajemo jednak značaj svim tehnikama rada. 

Jelena: Posmatram to kao preplitanje dva plesa, gde svaki od njih diktira svoj ritam, a ljudi uživaju u njihovim pokretima, bez obzira na razlike u tehnikama. Tako da mi pravimo dobre koreografije sa oba plesa i negujemo ih na ujednačen način.

Festival podstiče i dijalog i interakciju između fotografa, publike i stručnjaka iz oblasti fotografije.

Aida: Tako je. Festival od prvog izdanja ima jedan jasan stav i viziju, a to je da će beskompromisno biti mjesto na kojem vizualni umjetnici mogu glasno govoriti (kroz fotografiju ili neki drugi vid izražaja) o svim temama. Cenzura ne postoji, koliko god lokalno ili globalno u tom trenutku bila tabu ili kontroverzna određena tema. Izložbe koje “provociraju”, potiču na razmišljanje, diskusiju, rušenje predrasuda su naša najveća snaga. 

Jelena: Festival je platforma koja okuplja i objedinjuje fotografiju kroz različite aktivnosti kao što su panel diskusije, predavanja, portfolio pregledi i izložbe. Međutim, ono što čini srž festivala je i druženje nakon tih aktivnosti. Pozivamo sve da dođu na festival ne samo zbog nagrada ili programa, već da podrže kolege, da se družimo i razgovaramo ne samo o fotografiji. Bitno je da kao fotografska zajednica jedni drugima dajemo podršku tamo gde nemamo lični interes.

Kako mladi talenti mogu da se istaknu i pronađu svoje mesto u svetu fotografije, posebno na balkanskoj sceni?

Aida: Upravo ovo je jedno od glavnih pitanja na koje će odgovore dati dugogodišnji uspješni fotografi, kustosi, direktori festivala i drugi sjajni govornici i voditelji radionica koji će se okupiti na ovogodišnjem Sarajevo Photography Festivalu. Potraga za odgovorom na ovo pitanje je upravo jedna od motivacija za dolazak na festival. 

Jelena: Fotografska industrija postala je surova i brutalna. Bavljenje fotografijom na Balkanu i život od nje predstavljaju izazovan maraton. Najteže je upravo ostati u igri i opstati na tržištu, suočavajući se sa konstantnim izazovima. Nemamo tržište koje omogućava fotografima da žive normalno od svog rada, nemamo galerije koje mogu da prodaju radove, a izložbene galerije često funkcionišu po principu da sam autor mora sve da finansira, što predstavlja začarani krug.  Na Balkanu, ako se ne bavite komercijalnom fotografijom, suočavate se s egzistencijalnim izazovima. Često, fotografi koji se bave umetničkim projektima rade kao dizaneri kako bi finansirali svoj angažman u fotografiji. To je naša realnost. Ipak, uprkos izazovima, imamo umetnike koji pomeraju granice. Mi kao festival ne možemo da promenimo situaciju, ali možemo pružiti podršku onima koji se bore.

Photo: Franjo Matković

Opišite atmosferu i energiju festivala u tri reči.

Jelena: Rave Party 24/7.

Aida: Brod ludaka.mp3

Kako vidite budućnost festivala?

Aida: Želimo da festival postane prepoznatljiv ne samo u regionu, već i mnogo šire. Planiramo jačanje međunarodne saradnje sa drugim festivalima, umjetnicima, institucijama i organizacijama kako bismo promovisali regionalnu fotografiju i omogućili umjetnicima iz regiona veću vidljivost na globalnoj sceni. Nastavit ćemo da pružamo podršku mladim fotografima kroz organizaciju besplatnih edukativnih programa, mentorstva, nagradnih fondova i drugih aktivnosti koje će im pomoći u razvoju njihovih vještina i karijere.

Jelena: Vidim budućnost festivala kao vreme kada nećemo morati da se svakog puta preznojavamo oko budžeta, već ćemo moći slobodno da stvaramo i da Sarajevo postavimo u centar evropskih fotografskih festivala. Želim da Sarajevo, pored filma, postane poznat i kao centar fotografske scene.