Upoznajte čoveka iza modnih dodataka kojima se već deceniju opsesivno vraćamo

U trenutku kad konačno zapamtite ime Abraham Ortuño Pérez, već ste nosili, ili barem silno poželeli da nosite polovinu njegove karijere. Balon-sandale brenda Loewe? Njegove. Čizme JW Andersonove u obliku šapa? Takođe njegove. Jacquemusove dvostruko složene kitten potpetice? Opet on. Čak i sandale brenda Coperni nalik napuklom jajetu vode do istog kreativnog uma. Ako tek sada povezujete sve konce, ne brinite se, Abra, kako ga svi zovu, smeje se samoj ideji slave. Njegov rad je odavno otputovao dalje od njegovog imena.

Srećemo se u Abrovom showroomu u Parizu gde se svetlost preliva u miran, prozračan prostor u kojem boja funkcioniše kao jezik, a kupci se kreću s poznatom sigurnošću. Abraham Ortuño Pérez (Abra, za sve u prostoriji) prelazi između stalaka, probnih fittinga i zagrljaja neverovatnom lakoćom držeći sve niti povezane. Među skulpturalnim potpeticama i satenskim mini haljinama stoji Alex Consani, ležerno isprobavajući komade kao da je to najprirodniji nastavak njenog dana. Bez pratnje, bez teatralnosti.

Ton razgovora je odmah postavljen: ovo nije samo intervju sa dizajnerom nego i pogled u kreativni svet koji su najizoštrenije oči modne industrije već prepoznala.

Abra se smeši i smešta u stolicu kao da razgovara sa starim prijateljem.

Brend Abra Paris ima jasno izgrađen identitet. Kad bi Abra Paris bio osoba, kako bi ga opisao?
„Smeh… Teško pitanje… Dete… mali dečak koji sanja da će jednog dana postati dizajner… odrasta u malom gradu punom cveća, okružen tkaninama, u restoranu svojih roditelja…“

Dok me vodi kroz showroom, objašnjava komade. Pokazuje na poslovne pantalone do gležnja s trouglastim detaljem spreda. „Ovaj trougao“, kaže, „inspirisan je uniformama mojih roditelja koje su nosili u svom restoranu u Alicanteu. Iznutra, na kragnama, imali su upravo ovakav oblik.“ „Cela moja kolekcija dolazi iz detinjstva… ali ova se poklopila i s krajem serijala „Sex and the City“, pa me i to malo inspirisalo“, dodaje.

Pre nekoliko nedelja, 2. oktobra, njegova prezentacija kolekcije SS26 u Dover Street Marketu u Parizu, u sklopu zvaničnog FHCM kalendara, bila je prožeta estetikom 80-ih, koju često nosi negde u pozadini uma. Ovde se reference pretvaraju u intimne gestove: roditeljske uniforme pretočene u krojeve s trouglima. Barbie ružičasti snovi konstruisani u voluminozne haljine s prepoznatljivim cvetnim mašnama. Nežne, cvetne košulje koje mirišu na leta kod bake. Međutim, ono što je posebno karakteristično za njegov rad je to da se kontrasti u kolekciji ne sudaraju – nadopunjuju se i stvaraju priču. Priču koja deluje poznato. Posvetu barbikama koje su bile neizbežan deo svakog detinjstva. Cvetnim dezenima koje bi nosila moja, vaša, njegova baka. Dezenima koji mirišu na dom. Kolekciji koja jeste dom.

Vraćajući se na početke, ne mogu a da ga ne pitam kad započinje proces dizajniranja, šta obično pokrene ideju: tkanina ili slika, oblik? „Moj proces je uvek fabric-first. Pronađem tkaninu koju volim i sve počinje od nje.“ Dakle, tkanina zapali iskru? „Tkanina“, kimne sa smeškom. „Sve počinje s njom. U Londonu postoji jedna radnja materijala kraj [JW] Andersona. Idem tamo jednom godišnje, gledam ponudu i uvek pronađem nešto što volim. Kad vidim tkaninu – kupim dosta toga i nosim kući. Onda je stavim na lutku i pustim da mi sama govori…“

I neverovatno je koliko dobro zna da je „sluša“. Pokazuje mi roze baby-doll haljinu, prošivenu s unutrašnje strane pri dnu kako bi postigao balonasti volumen. „Vidiš ovo… prvo sam stavio tkaninu na lutku… pa probao jedno, pa drugo, ali nije bilo to – to. Onda sam probao ovo, i bilo je to – to, „kliknulo“ je. Ovo je ono za što je tkanina bila namenjena. Tkanina mi govori šta treba da stvorim.“ I stvarno, sad kad gledam ovaj oblik ispred sebe, ne mogu da je zamislim u ijednom drugom obliku.

„Volim da u kolekcijama imam add-on komade“, govori, uzimajući satensku ultramini suknju u baby plavoj boji, s bočnim patentnim zatvaračem i cvetnom mašnom spreda. Prebacuje je preko duže, plisirane žute suknje. „Vidiš… ovu mini suknju možeš nositi preko duže, ili preko neke druge… ili samo nositi žutu suknju. Plava mini suknja menja ono što već nosiš, da nikad nije isto.“ Odjednom, ta baby plava mini suknja deluje kao nužnost. „Kad sam bio mlad, bio sam opsednut dizajnom Nicolasa Ghesquièrea. Galliano, Gaultier, Mugler, svi su bili svuda i naravno da su me oblikovali, ali prava inspiracija za sve moje dizajne jeste moje detinjstvo, okruženje u kojem sam odrastao i ljudi oko mene.“

To poprima još više smisla kad otkrijem da ga je baka naučila da šije. Kasnije su mu mentori bili neki od najveštijih ljudi u modnoj industriji, pa kad je došao u dizajnersku školu, više nisu imali šta da mu pokažu. „Formalno obrazovanje je sjajno ako nemaš nikoga ko će te naučiti. Ali ja sam već znao da šijem, dizajniram, razumeo sam i kreativnu i poslovnu stranu. Bio sam već duboko u industriji.“

Ima sopstveni brend, ali dizajnira i za brendove kao što su Jacquemus, JW Anderson i drugi. Da li je teško ostaviti Abra Paris mindset po strani i prebaciti se u ulogu it dizajnera dodataka za druge kuće? Gde prestaje Abra, a počinju drugi? „Ne prestaje“, smeje se. „Ali stvarno nije teško. Poznajemo se već više od 12 godina, kao porodica smo. Imam tim ovde, timove tamo… Svi se razumemo i verujemo jedni drugima. Znam zašto će im se nešto svideti, na šta će ih podsetiti – zato sve funkcioniše.“

Paleta tkanina za SS26 je izrazito raznolika: od sjajnog lureksa, laméa i poliesterskog satena do tihog luksuza fine vune i mekanog pamuka. No svi komadi su izrađeni jednakom preciznošću, pažnjom i ljubavlju. Svaki je šav besprekoran. „Ove godine smo proizvodnju preselili u Italiju, mala je to, porodična kompanija“, kaže Abra. I zato njegovi komadi, čak i kad su eksperimentalni, deluju poput nasleđa, izrađeni rukama koje poznaje.

Reč porodica se stalno vraća: njegova sopsvtena, radna, klijenata. Ljudi i emocije su uvek u središtu njegovog dizajna.

Primećujem da su sve tvoje cipele rađene u Španiji, u Alicanteu?! „Da“, ozari se. „U radionici udaljenoj deset minuta od mojih roditelja. Volim da podržavam lokalno. Ne sviđa mi se ideja seljenja proizvodnje samo zbog nižih troškova. Volim da ostanem blizu i pomažem malim porodičnim poduzećima da rastu.“ Da li je to način kako uspeva da zadrži DNK brenda, visok kvalitet i viziju u jako komercijalnom tržištu? „Mogao bih otići mnogo dalje s vizijom, ali uvek mislim na nosivost. Ovde se šalimo i radimo „test sestre“. Pitamo se: bi li to nosila moja sestra, u malom gradu? Ako bi, idemo dalje. Ako ne, zašto?“

A sudeći po publici na SS26 reviji i narudžbinama u showroomu, brend Abra Paris itekako je nosiv. Njegovi obožavaoci daleko nadilaze modne insajdere: Charli XCX nosi njegove komade, a Rosalía ih promoviše kroz nekoliko videa, uključujući i onaj za singl „Berghain“ u saranji s Björk. Tu završnu reč ima Alex Consani, koja nas nakratko prekida i na izlasku mu govori da je naručila komade i da su njegove čizme s resama, koje je nosila na snimanju, najudobnije ikad.

Koji je recept za legendaran dodatak? „Uzmi nešto korisno na šta su ljudi zaboravili i preradi ga. Pronađi prazninu. Pogledaj japanke iz prošle letnje sezone… Svi ih nose, ali kad ih preradiš, postanu statement. Moje sneaker-baletanke? Niko to nije radio. Ili su pravili patike, ili baletanke. A sad ih svi prave. Iznenadi sve“, dodaje na kraju. Dakle, možemo reći da ne pratiš trendove? „Ne. Ako svi prave mokasine, ja ću kaubojske čizme. I to zasad i dalje funkcioniše.“

Naravno da funkcioniše. Niko ne razume dodatke kao Abra.

Postoji li dodatak koji tek dolazi, koji tek čeka da bude otkriven, a koji će biti sledeći it komad? Smeje se: „To ne mogu da otkrijem. Samo mogu da kažem da se nešto „kuva“.“ A barem generalni sneak peak šta sledi za Abra Paris?
„Nova muška kolekcija u januaru, ekskluzivno za SSENSE. Potom nova ženska.“

Svet Abra Paris raste – tiho i namerno – bez gubitka osmeha. SS26 nije beg od stvarnosti, nego njeno produbljivanje: uniforme pretvorene u brigu, roze kao snaga, cvetovi kao svakodnevna nežnost. Komadi za život – i građeni kao da ćete ga u njima stvarno i živeti. Abra se smeši. „Videćete.“