Autorka knjige Forgotten Architecture nas vodi do neverovatnih arhitektonskih zdanja

Osnovana prvobitno kao Facebook grupa u maju 2019. godine, Forgotten Architecture imala je za cilj da istraži i probudi manje poznatu modernu arhitekturu širom sveta. Ideja je bila jednostavna – ponovno otkriti projekte manje poznatih arhitekata i radove koji su ostali u senci velikih majstora. Godine 2022., Forgotten Architecture postala je knjiga sa ograničenim izdanjem za italijansku publiku. Ove godine stigla je dobra vest da je knjiga dostupna na engleskom jeziku. Poslednja tri meseca, njena autorka Bianca Felicori putuje Evropom i širi vest o ovoj zanimljivoj publikaciji.

Otkrila nam je kako je od Facebook grupe zapravo došlo do ovako zanimljivog arhi izdanja. „Kao istraživačicu i akademsku osobu, oduvijek su me privlačile knjige. Knjiga je savršen alat koji ostavlja trag o iskustvu, priči ili periodu kroz koji smo prošli. Jedna od mojih prvih referenci kad sam upisala Fakultet arhitekture u Milanu bio je Germano Celant, koji je u drugoj polovini 20. veka počeo da piše o novim umetničkim pokretima rođenim nakon Drugog svetskog rata, kao što su body art, land art, arte povera. On je govorio da je u tom razdoblju knjiga postala deo samog umetničkog dela zbog kratkog veka svih tih novih vrsta umetnosti koje su često bile efemerne. Dakle, dokumentacija je bila jednako važna kao i sama umetnost. Oduvek sam mislila da se ta ideja knjige kao umetničkog dela mora primeniti na svako polje, a to sam i uradila. Pretvorila sam virtualno iskustvo u knjigu, vraćajući se stvarnom tradicionalnom alatu kako bismo ostavili fizički trag onoga što smo napravili otkrivajući nove načine za pričanje istorije arhitekture kroz društvene mreže.“

Knjiga Forgotten Architecture donosi zanimljivu zbirku fotografskih materijala, dokumenata i crteža iz poznatih profesionalnih komanija, institucija i privatnih arhiva – kao što su Fornasetti, Gaetano Pesce, Nanda Vigo, Vitra. Efemerna arhitektura, benzinske pumpe, noćni klubovi, igrališta, kuće, odmarališta, groblja, crkve, arhitektura u muzičkim spotovima.. svi oni pronašli su svoje mesto u ovom vrednom arhitektonskom spomenaru. „Bilo je to zanimljivo kolektivno iskustvo u sklopu FB grupe Forgotten Architecture u kojoj je svaki korisnik bio slobodan da deli projekte. U to vreme Facebook je bio jako popularan pa su ljudi uživali u međusobnoj interakciji, tako da je svaki post bio dobra prilika za pokretanje i raspravu o tome šta bi se moglo smatrati zaboravljenim ili ne. Bilo je zabavno, ali i prilično intenzivno. Kako bih ovo iskustvo predočila na papiru, u opisu svakog projekta objavljenog u knjizi navela sam ime i prezime korisnika koji ga je podelio u FB grupi“, govori mi Bianca, inače arhitektica, autorka, kustoskinja i doktorandkinja na UCLouvain u Bruxellesu. Ona uživa u istraživanju umetničko-arhitektonskih eksperimenata koji su se pojavili u Evropi i Americi tokom 1960-ih i 1970-ih godina, a kurirala je izložbe i kulturne programe sarađujući sa institucijama kao što su Triennale Milano i La Biennale di Venezia.

Na pitanje koje bi najimpresivnije arhitektonsko otkriće izdvojila, odgovara mi. „Svakako kuću Arnalda Pomodora u Milanu nastalu prema dizajnu Ettorea Sottsassa (1966.-68.). Jednog dana sam pronašla članak o ovom projektu u časopisu Domus i odlučila sam da ga podelim na Facebooku. Svi smo mislili da je kuća potpuno zapuštena i rastavljena, kao i svi projekti enterijera iz tog razdoblja. Takođe, i zato što, iako su obojica, arhitekta i naručitelj, bili prilično poznati, ovaj je projekat bio gotovo zaboravljen i nije toliko objavljivan u to vreme. Nakon sat vremena dobila sam poruku od stvarnog vlasnika kuće da je ona još uvek savršeno očuvana. Ta mlada devojka po imenu Giulia pozvala me na kafu nakon koje smo postale prijateljice. Dosta smo posećivale kuću i sarađivale sa arhivama arhitekte Sottsassa i skulptora Pomodora.“

U knjizi su ekskluzivno objavljene i potpuno zaboravljene avangardne kuće Binishells koje je osmislio Dante Bini pre više od 60 godina, a sa čijim sam sinom, arhitektom Nicolòm Binijem, razgovarala nedavno na ovu temu. Bianca je bila oduševljena pitanjem kakav je status tih kuća danas u Italiji. „Dante je jedan od mojih heroja i jedan od najzaboravljenijih genija iz prošlog veka koji sada konačno postaje popularan zahvaljujući istraživačima koji se danas bave njegovim radom. Poslednjih godina Dante je posebno prepoznat kao arhitekta koji je dizajnirao kuću Michelangela Antonionija i Monice Vitti u Sardegni, u Italiji. Ali on je bio i više od toga! Izumeo je tehnički sistem Binishell za realizaciju kupola pomoću konstrukcija na naduvavanje, ali i druge sisteme za projektovanje montažnih kuća u kratkom vremenu i korišćenjem ekoloških sistema. Inače, dugi niz godina rad Dantea Binija bio je u senci pa su mnoge kupole koje je dizajnirao korišćenjem binishell sistema u lošem stanju, poput ranije spomenute vile Antonioni i Vitti. Ali u regiji Emilia Romagna — gde je Dante rođen — rade sjajan posao kako bi sačuvali kupole koje je realizovao kao testne verzije na području oko svog rodnog grada Castelfranco Emilia. Lepo je videti da i političari vode računa o tome. Sa Lucom Caizzijem (fotografom i osnivačem C41) sam 2022. godine otišla da posetim bazen koji je dizajnirao arhitekta Marco Meozzi sa sistemom Binishell u malom gradu u blizini Prata u Italiji. Čuvar bazena rekao nam je da je kupola trebalo da bude srušena kako bi se napravio prostor za veliki olimpijski projekat. Čim sam čula za ovo, potražila sam broj arhitekte Marca Meozzija i napravili smo članak na Domusu o tome kako bismo spasili kupolu. Meozzi se takođe javio lokalnim novinama. Napravili smo dosta buke i na kraju smo spasili kupolu koja je integrisana u novi projekat. To je bilo stvarno super.“

U knjizi je zastupljena zaboravljena arhitektura iz celog sveta, a uključuje retke primerke čak i drive-in crkava, leteće kuće, psihodeličnu arhitekturu na naduvavanje i zapravo verovatno arhitekturu kakvu niste nigde videli. Jer su je zaboravili. Govori mi Bianca mi o značenju i ličnoj svrsi ovog projekta i poruci koju šalje. „Hvala vam na ovom divnom pitanju. Ono što sam želela da pokažem kao istraživač i deo akademskog sveta je da možemo naći toliko različitih načina da govorimo o istoriji arhitekture koristeći nove alate sadašnjosti i istražujući onu iz budućnosti. Želela sam da pokažem da nove generacije arhitekata preispituju ulogu arhitekte u novom društvu konceptualizujući arhitekturu na drugačiji i sasvim uobičajen način. Ono što se smatra jednostavnom Facebook grupom zaista je društveni eksperiment koji nam pokazuje snagu izgradnje kolektivnog dijaloga među ljudima o temi koja se oduvek smatrala elitističkom. Jedan od glavnih ciljeva Forgotten Architecture za mene je bio da projekat privuče generičku publiku, a ne samo onu profesionalnu.“