Pismo urednika: The Way of Water

Leto je godišnje doba koje se uvek jedva čeka. Obećanje o dužim danima, lakšim mislima, beg na prvu vodenu površinu koja može da nam ponudi kratko utočište, i iako znamo da nećemo uspeti u svemu što smo planirali, već sama činjenica da nas poziva na maštanje i slobodu je dovoljna da ga volimo i cele godine prizivamo. To potvrđuju svi filmovi, serije, knjige čija se radnja događa leti, i koji imaju najneverovatniju sposobnost da nas prebace na nove destinacije i uvuku u autentične atmosfere iako smo od takvih scenarija možda i miljama daleko. (Otkriću vam malu tajnu: neke od njih možete pronaći skrivene u naslovima ovog broja kao neformalni vodič ako vam ponestane inspiracije šta čitati ili gledati tokom dugih junskih dana).

Leto je čarobno, a kako je more njegov nerazdvojni pratilac, odlučili smo da ovaj broj posvetimo vodi. Njenoj fluidnosti, lekcijama kojima nas uči poput te da ne treba stajati nego stalno proticati i da je moguće konstantno menjati forme, važnosti koju nosi za sve nas koji živimo na planeti Zemlji, mogućnostima da joj pomognemo i unapredimo svoj odnos sa njom, simbolici, zvukom koji nas očarava. S tim na umu putovanje kroz svet vode počinje već sa naslovnom stranom na kojoj se nalazi mlada zvezda modeling scene Amelia Gray sa kojom sam imao zadovoljstvo da provedem dan u La Minotte, predivnoj vili nadomak Pariza, razgovarajući i razmenjujući predloge i ideje kako u ubrzanom životu zadržati malo zdravih navika i isto takvog razuma. S Jadrana nam dolazi zvuk Mediterana u vidu Velvet festivala koji otkucava ritam leta i podseća nas da je vreme da počnemo da se njišemo u ritmu povetarca i malvazije, a uz ovu proslavu muzike, kulture i zabave, tu su i tri autentične priče koje proslavljaju uživanje u životu. Senko Karuza, morski šaman i legenda Visa nas vodi kroz puteve hrane, književnosti i života na ostrvu i otkriva kako živeti apsolutno autentično, Lana Raffaelli govori o tome kako je biti žena u ribarstvu koji važi za predominantno muški posao i kako se malo po malo menja njihova pozicija i ruše predrasude, dok Monika Neral, višestruko nagrađivana somelijerka iscrtava vinsku turu kroz vinarije od Kvarnera ka Pelješcu koje svoje boce vina drže na neverovatnim dubinama od dvadesetak metara na kojima se vino pretvara u čudo. 

O nešto drugačijem uživanju, samospoznaji, ženskom zadovoljstvu i feminizmu u porno industriji, kao i promenama koje su joj potrebne i koje se konačno i dešavaju razgovarali smo sa Erikom Lust, režiserkom porno-filmova koja već dvadeset godina od kako je redefinisala porn kao žanr i oslobodila ga od mizoginih klišea. Oslobađanje, u ovom slučaju emotivno, je veoma važan element i za pet regionalnih pisaca, koji se prisećaju stvarnih i fiktivnih leta koja su za pamćenje.  

Završio bih ovaj uvodnik važnim stvrarima o kojima piše Vice Tomašević, a koje stavljaju u perspektivu sve ovo prethodno napisano, a uzimamo ga zdravo za gotovo „Jedna i po milijarda ljudi nema pristup pitkoj vodi. Dve milijarde nemaju pristup čistoj vodi. Više od 50 posto ljudi na Zemlji nema svoj toalet u kojem je otpad sigurno zbrinut. Jedan od tri čovjeka na svetu ne može u svome domu oprati ruke sapunom i vodom.“ Vi koji čitate ove redove verovatno se nalazite u boljoj situaciji i spadate u one koji imaju sreće! Stoga ovaj broj služi kao podsetnik svima nama koji smo blagosloveni sa dovoljno čiste pitke vode i podseća nas da imamo veliku odgovornost. Zapitajmo se šta svako od nas može uraditi ovog trenutka kako bismo pomogli sebi i drugima u budućnosti.
The Way of  Water je važan put za sve nas.