Tradwives - borba za (ne)ravnopravnost, varjaču i kecelju

Ima li šta iritantnije od ljudi koji sami prave hleb (sourdough, naravno) i još naprosto ne mogu da prestanu da pričaju o tome? Ima, naravno: žene koje rade sopstveni sir nakon što su se tek vratile sa izbora za mis, i to samo dve nedelje nakon što su rodile svoje osmo dete. Ili možda prelepe, savršeno sređene 20-i-nešto-godišnje manekenke koje ustaju u 5 ujutro (pretpostavljam) da bi deci pripremile domaće pahuljice od cimeta i koje su toliko vešte u svojoj majčinskoj ulozi da ne trebaju čak ni da paze da brašnom ne zaprljaju predugačke rukave svog dizajnerskog džempera.

Ma ko su te savršene žene, majke, kraljice?, pitaćete se.

Ako ste aktivne korisnice društvenih mreža, prvenstveno Instagrama i TikToka, možda već i naslućujete odgovor: one su tradwives (od eng. traditional wives – tradicionalne supruge), žene koje praktikuju tradicionalne rodne uloge, slaveći vođenje domaćinstva, brigu o deci i podređenost mužu kao glavi porodice. Svoj životni izbor široj javnosti predstavljaju putem profila na društvenim mrežama, gde u pomno produciranom contentu nude (a neretko i prodaju) viziju tradicionalnog bračnog života. Ali, da li je to autentična promocija tradicije ili samo još jedan trend? U kom kontekstu nastaje tradwife pokret i kako objasniti njegovu popularnost? Koje kontradikcije otelotvoruju njegove predstavnice? Konačno,da li se borba za ženska prava i pravo da svesno odaberemo da budemo podređene podrazumeva? I koliko su tradwives zaista podređene?

Termin tradwife pojavio se oko 2016. godine, u vreme predsedničkih izbora i uspona alternativne desnice u SAD-u. Međutim, značajan rast popularnosti doživeo je tokom pandemije Covida-19, kada su zbog uznemirujuće nove realnosti i neizvesnosti mnogi pronašli utehu u nostalgičnom pogledu unazad koji je nudio osećaj stabilnosti, strukture i poznatih vrednosti. Deo popularnosti tradlifea svakako možemo pronaći i u svojevrsnom razočaranju feminizmom, odnosno pritiskom da kao žene obavljamo brojne zadatke i uloge koje društvo pred nas stavlja (više o tome nešto kasnije).

Tradwives su, dakle, u trendu na društvenim mrežama, Internet obiluje analizama, a Reddit raspravama o ovom fenomenu (pobogu, toliko je mainstream da je čak i dr. Phil govorio o tome u svojoj emisiji). Najpopularnije tradwives imaju i po nekoliko miliona pratilaca: Nara Smith (@naraaziza) ih ima gotovo 3 miliona na Instagramu i 6,4 miliona na TikToku; Emily Mariko (@emilymariko) ima 1,8 miliona na Instagramu i čak 12,6 miliona na TikToku; Hannah Neeleman (@ballerinafarm) ima 9 miliona na Instagramu i 7 miliona na TikToku; Estee Williams (@esteecwilliams) ima nešto manje – 120 hiljada na Instagramu i 190 hiljada na Tik Toku – ali zahvaljujući svom gotovo karikaturalnom predstavljanju tradwife estetike vrlo je uticajna i dobija puno medijskog prostora.

Nosi mi se bela boja (kože)

Mnoge tradwives citiraju upravo odlomke iz Biblije kao smernice za život, a jedna od najčešćih je Poslanica Efežanima 5:22, u kojoj se navodi da žene moraju da budu predmet „svojih muževa kao Gospoda.“ Pa čak i tradwives koje ne progovaraju otvoreno o religiji imaju određene poveznice sa njom. Na primer, Nara Smith i njen suprug Lucky Blue Smith (takođe model, takođe skoro 3 miliona pratilaca na IG) su mormoni. Ali, treba napomenuti da je Nara, u jednom od retkih videa u kojima se dotiče teme vere, rekla kako je još u procesu učenja i traženja sopstvene vere i da nikako nije tvrdokorna mormonka ili nešto slično. Ipak, zanimljivo je primetiti da su tradwives u velikom broju slučajeva pripadnice upravo ove religijske zajednice, kao i da su belkinje.

Osim što se zalaže za povratak tradicionalnim rodnim ulogama koje će vam doneti sreću i zadovoljstvo, tradlife pokret često je praćen idejom belačke nadmoći, (ultra)konzervatizmom i religioznošću.

Rasizam je još jedan zabrinjavajući aspekt tradwife pokreta, iako nije u jednakoj meri prisutan kod svih njegovih predstavnica. Dok neke od njih samo implicitno prizivaju arijevski ideal (potražite fotke Hanne Neeleman sa suprugom i njihovo osmoro plavokose, plavooke dece), druge su prilično otvorene oko svojih uverenja.

Nepodnošljiva lakoća (i lepota) postojanja

Kako prepoznati tradwives na vizualnom nivou, u slučajevima kada ne kreiraju eksplicitno politički sadržaj? Tradwife estetika reprodukuje patrijarhalnu ideju ženstvenosti, dajući joj savremeni twist preuzimanjem elemenata pokreta kao što su #softgirls i #cottagecore. U tom smislu, može se reći da su tradwives podjednako ideološki i estetski proizvod. S obzirom na to da se pozivaju na američki ideal domaćice iz 1950-ih – koji je uveliko bio proizvod tadašnje reklamne industrije, a realnost za vrlo mali broj pripadnica više srednje klase – one često nose kecelje pastelnih tonova i vintage haljine ženstvenog kroja, dok neke preferiraju quiet luxury (ne moram ni da vam kažem da nijedna od njih nije siromašna). U skladu sa tim, i količina šminke varira: od Estee-nanosila-sam-šminku-dva-sata-Williams i glamurozne Nare Smith, preko Hanne Neeleman (koja se povremeno sređuje zbog javnih nastupa), do Emily Mariko koja neguje prirodniji izgled (neki njenu popularnost pripisuju upravo tome što je bezlična na utešan način).

Ono što im je svima zajedničko su besprekorne kuhinje koje evociraju osećaj smirenosti (budimo realni, nijedno domaćinstvo sa decom ne izgleda tako).

Ambijent je pažljivo osmišljen tako da predstavi sliku kućne idile – kao da ste ušli na snimanje reklame za dizajn enterijera.

Kuhinje služe kao neka vrsta sinegdoha celog tradlife etosa. Naime, uprkos tome što tradwives navodno istinski uživaju u vođenju domaćinstva, onaj aspekt rada koji zaista i prikazuju svodi se na (univerzalno popularni) cooking content. Niko se ne snima kako skuplja prljavi veš po kući, riba WC, pa čak ni pere sudove ili čisti masnoću iz rerne koju tako strastveno koriste. Dakle, stvarni rad koji je nužan za održavanje takvog načina života ostaje skriven, izvan kadra. Ipak, nisu svi naseli na priču koju nam prodaju ove žene-brendovi; na primer, mnogi veruju da Hannah Neeleman, čiji suprug dolazi iz bogate porodice, ima čitav tim ljudi koji joj pomažu oko dece i na farmi.

Ali, budući da smo na društvenim mrežama, znamo samo ono što ove influenserke odluče da nam pokažu, i to je nešto što treba da imamo na umu dok konzumiramo njihov sadržaj. Fantazija o jednostavnom i bezbrižnom životu koju nam nude zasigurno je jedan od razloga zašto ih pratimo, čak i ako smo svesne da je reč o fikciji. Njihovi videi mogu da nam posliže kao privremeni beg od nemilosrdne svakodnevice u kojoj moramo da vodimo računa o kućnom budžetu, da pratimo akcije u prodavnicama i dvoumiti se o tome da li ćemo detetu priuštiti novu jaknu ili školski izlet. U stvarnosti, ženski rad gotovo nikada ne prestaje, i uopšte nije glamurozan.

Biti ili raditi?

Idealizovani prikaz tradlife svakodnevice nam sugeriše da rad u domaćinstvu ženama donosi više ispunjenja i manje stresa od učestvovanja na tržištu rada. Kako kaže Estee Williams: znala sam da ne želim da budem jedna od onih supruga ili majki koje rade ceo dan i onda dođu kućo i na sve to još moraju i da kuvaju i čiste. U tom smislu, tradwives simbolizuju žudnju za blagostanjem, dokolicom i lakoćom postojanja, odbacujući stres i iscrpljenost koje idu sa lean in feminizmom i #girlboss pokretom, kao i kompleksnost romantičnih odnosa i rodnih identiteta u današnjem društvu. Međutim ono što se pritom prećutkuje je ekonomska realnost, odnosno činjenica da većina porodica naprosto ne može da preživi od jedne plate. Verujem da mnogo nas zna da to nije uvek lako ni sa dve plate (cene stanova u Zagrebu, halo?). A i znamo da fantazija o idiličnom bračnom životu koji počiva na tradicionalnim rodnim ulogama neretko skriva porodično nasilje, ekonomsku zavisnost, usamljenost i depresiju.

Kako onda tradwives uspevaju da žive taj svoj lagodni život?

Pa, suprotno njihovom odbacivanju karijerizma, progresivnih vrednosti koje kvare društvo i pritisaka kapitalizma, mnoge tradwives jako dobro zarađuju na svom neradu. Na kraju krajeva, monetizacija ide ruku pod ruku sa kreiranjem sadržaja na platformama (fun fact: nemušti Google Translate tradwives prikladno prevodi kao trgovkinje). Njihov posao je da vam govore zašto je baš super to da nemate posao. Osim što u svojim videima reklamiraju tuđe proizvode, mnoge prodaju i sopstvene (knjige, odeću, posuđe, meso sa farme, itd.). Zanimljiv slučaj je Emily Mariko, koja u svojim videima govori samo onda kada nešto reklamira, a izazvala je i burne reakcije dela svojij pratilaca kada je lansirala platnene torbe za namirnice po ceni od 120 američkih dolara. A kada je neko jednom prilikom prozvao Estee Williams zbog monetizacije sadržaja, odgovorila je da sav novac koji zaradi daje mužu (hm, ko tu onda izdržava koga?). U tom smislu, vidimo da tradewives eksploatišu iste kapitalističke mehanizme koje navodno odbacuju.

One su, dakle, devojke u ženstvenim haljinama. Naročito Hana Nilman, koja je zapravo ultimativna figura možeš imati sve – zgodna, mršava, majka, preduzetnica, farmerka… Ukratko, nedostižan ideal. Ali možda je, baš kao i Nara Smit, popularna ne uprkos svojoj naizgled neverovatnoj svakodnevici, već upravo zbog nje. Svima nam je potrebno malo fikcije u našim životima, a tradewives su više nego spremne da nam je serviraju – na tanjiru koji možete kupiti u njihovoj web prodavnici.

S druge strane, njihovi muževi se retko pojavljuju u spotovima, još ređe govore i generalno se ponašaju više kao statisti nego kao glava kuće. Smatramo da su tradewives imale moć da izaberu ovaj stil života – što ne bi mogle da urade u periodu koji pokušavaju da ožive, kada su mogućnosti za žene bile znatno manje i ograničenije – zahvaljujući feminizmu (nema na čemu !).