8 zdravstvenih prednosti kombuche zbog kojih treba da je uvedete u svoju dnevnu rutinu
Vogue Adria
Jun 9, 2024
Vogue Adria
Jun 9, 2024
Kada je YouTuberka Brittany Brosky objavila video kako prvi put proba kombuchu na TikToku, video je postao viralna senzacija; prikupio je više od 15 miliona pregleda i pretvorio Brosky u internetsku zvezdu. Iako je Brosky, blago rečeno, imala podeljena mišljenja o piću, kombucha—ili „eliksir besmrtnosti“ kako se drevno piće, koje je poteklo iz Kine pre više od 2000 godina, naziva—postala je gotovo sveprisutna u poslednjih nekoliko godina i dostupna je svuda, od prodavnica organske hrane do sportskih barova.
Sa obožavaocima kao što su Gwyneth Paltrow, Madonne, Kourtney Kardashian, Halle Berry, Reese Witherspoon, sestara Olsen i drugih, kombucha je takođe vrsta životnog stila, praktično se pokrenuo kombucha kult, rekli bismo. Ali koje su zdravstvene prednosti kombuche? I šta je zapravo ovo penušavo, fermentisano piće i zašto je toliko popularno? Saznajte u nastavku teksta.
Poput jogurta, kefira, kiselog kupusa i kimchija, kombucha je fermentisana hrana za mikrobiom koja može da pomogne u ravnoteži crevne flore. Neki takođe tvrde da leči akne, poboljšava raspoloženje i čak vraća sedu kosu u prirodnu boju. Ali šta je tačno kombucha?
Kombucha je lagano penušavo zaslađeno piće bogato živim mikroorganizmima i polifenolima. Pravi se fermentisanjem zelenog, crnog ili belog čaja sa posebnom simbiotskom kulturom bakterija i kvasaca poznatom kao Scoby ili „majka“, što je slično starteru koji se koristi za proizvodnju kiselog hleba.
Tradicionalno se pripremala kod kuće i bila je široko rasprostranjena vekovima na Istoku—posebno u Kini i Japanu, gde se smatra „čajem za dug život“; možda su je čak koristili samuraji u bitkama. Popularna je i u Rusiji, a krajem 1990-ih pojavila se u SAD-u, gde je reklamirana kao flaširano zdravo piće.
Nedavno je postala dostupnija u Evropi, pa i kod nas, posebno u bio trgovinama i specijalizovanim supermarketima, što je dobra vest ako ste ljubitelj kombuche i često putujete.
Kombucha ima izražen slatko-kiseli ukus—što se ne sviđa svima!—i često se opisuje kao mešavina šampanjca i sirćeta. (Nije ni čudo da je video od Brosky sa izražajnim reakcijama postao viralan.)
Kombucha se smatra funkcionalnim napitkom—ili napitkom sposobnim za poboljšanje zdravlja i opšteg stanja, poput adaptogenih gljiva i određenih biljaka. I nekadašnji i današnji ljubitelji kombuche tvrde da može da ublaži od ćelavosti do dijabetesa, bubrežnih kamenaca, visokog krvnog priitiska, bolesti jetre i raka.
Ne postoji baš puno naučnih dokaza koji bi potkrepili te tvrdnje—barem ne sve njih. Međutim, neka in vitro istraživanja pripisuju terapeutska svojstva kombuchi: jedna studija objavljena u časopisu Swiss Society of Food Science and Technology zaključila je da kombucha „ima profilaktička i terapijska svojstva, uključujući antimikrobna, antibakterijska i antifungalna dejstva“; dok je pregled 15 istraživanja utvrdio da „konzumacija kombuche smanjuje oksidativni stres i upalu, poboljšava proces detoksikacije jetre i smanjuje crevnu disbiozu.“ Takođe je utvrdio da „postoje dokazi da konzumacija kombuche pomaže u kontroli i lečenju gojaznosti i povezanih komorbiditeta, kao i u modulaciji crevne mikrobiote in vivo.“
Ali to ne znači da morate piti kombuchu ako vam se ukus stvarno ne sviđa—postoje i drugi načini za postizanje sličnih efekata. „Ako je konzumirate zbog zdravstvenih razloga, a ne sviđa vam se ukus, preispitajte svoj izbor,“ nedavno je rekao dr. David Ludwig, profesor ishrane na Univerzitetu Harvard, za The New York Times.
Kombucha se može napraviti kod kuće, ali postoji rizik od bakterijske kontaminacije, pa je verovatno lakše osloniti se na flaširanu kombuchu, koja je dostupna obična ili sa okusima maline, limuna ili đumbira. Može da se pije tokom dana, ali zapamtite: pravi se od čaja i samim tim sadrži kofein, pa ćete možda želeti da ga izbegavate kasno popodne i uveče.