Mauro Massarotto i njegov stil življenja, izgled prostora i životna filozofija - večni godišnji odmor

Mauro Massarotto je dizajner, kreativac i art direktor koji stoji iza mnogo kreativnih projekata, od mode, do muzičkih festivala. Uz njegovo ime i pojavu sam nekako uvek povezivala sunce koje sija cele godine, odmor, leto i svaki dan kao da je slavlje i sve prožeto nekom retro estetikom, retro atmosferom. I mislim da nisam pogrešila.

Naime, posetili smo ga u njegovom domu u Madridu koji izgleda kao da je upravo sve – to. Mauro je u svom radu, a očigledno i životu i prostoru u kojem obitava, inspirisan Mediteranom, retro estetikom podneblja i kreira dizajne koji su jedan jako fini spoj pametnog dizajna sa najvišim standardima kvaliteta i modernog, letnjeg prizvuka mekanih osećaja. Svojim radovima vodi kroz vreme i prostor. I upravo je takav i njegov madridski dom. Doduše, usudila bih se da kažem i rovinjski, i bilo koji drugi koji je imao ili koji će tek stvoriti.
Sve je lično. –
govori Mauro.
Kada sam se selio iz Barselone u Madrid, selio sam stvari iz jednog u drugi stan, iz jednog u drugi, drugačiji prostor. A ipak, kada sam došao, bilo je kao da sam ovde oduvek, celog života.
Njegov pristup uređenju prostora je prilično nenametljiv, organski, ličan i nonšalantan. Istovremeno i brz. Nakon što je ušao u stan, namestio ga je za dva dana. Naravno, tek tada su na red došli detalji, slike, lični predmeti itd. U prethodnom stanu je imao džunglu biljaka, a ovde je trebalo vremena da se biljke prilagode drugačijoj klimi.

I sada biljke i životinje, psi, zauzimaju njegov prostor i deo života. Zapravo, ne uzimaju, nadopunjuju. To me jako veseli. – govori – Taj spoj svega: i biljaka, i predmeta i život sa životinjama. Kako je sam rekao – Nije da imam jedan stil. Pre, u nekoj drugoj, bivšoj fazi života, imao sam mnogo komada iz sredine dvadesetog veka, tzv. mid century komade. Sačuvao sam neke komade i nalaze se u nekim mojim drugim prostorima, u Rovinju, neke stvari sam prodao, neke sam poklonio. Sad u ovom stanu imam taj jedan surf, coffee table, dizajnerke Grete Juel Jalk, jako mi je drag, podseća me na jedan period mog života, podseća me na ljude. Većina ljudi u mom životu nisu dizajneri, već su producenti, umetnici, muzičari. Imam više prijatelja iz svih drugih područja, nego iz mode. Mnogo stvari me podseća na druge ljude, prilično sam romantičan što se toga tiče.

Kuća, zgrada u kojoj Mauro živi ima svoju zanimljivu priču. Radi se o La Casa de Pérez Villaamil, modernističkoj zgradi sa početka veka, delo arhitekte Eduarda Reynalsa. Zgrada je izgrađena u periodu od 1906. do 1908. godine za inženjera Enriquea Péreza Villaamila, unuka slavnog slikara Jenaroa Péreza Villaamila. Njegovu arhitektonsku i dizajnersku viziju su, uz arhitektu Reynalsa, realizovali još kovač José García-Nieto López, stolar Antonio Maldonado i vajar Salvador Llongarríu koji potpisuje floralne dekoracije na pročelju. Drvenariju, stepenište, prozore i vrata potpisuje čuvena Maumejean House. Kuća ima bogatu i živopisnu istoriju, bilo je jedino logično da Mauro Massarotto pronađe svoj stan u takvoj zgradi. Samo ljudi sa tako izraženom ljubavlju prema životu i harizmom mogu u potpunosti da popune takav prostor.

Iako je odustao od mid century komada kao dominantnog stila u prostoru, Mauro je eklektičnim, iako nenamernim, spajanjem kreirao prostor u kojem se živi, bez obzira da li se radi o skupocenim dizajnerskim komadima ili običnim predmetima koji krase većine domova. Ja sam rak u horoskopu, podznak lav, meni je dom najbitniji. – objašnjava Mauro slikovito. – Ja moram da imam sve svoje stvari uz sebe, moram dobro da se osećam, volim taj permanent vacation osećaj u domu. A dom zaista izgleda kao mesto gde želite da pobegnete iz svakodnevnog života. Tamo gde želite da se odmorite, ostavite stres zbog posla. – Jako mi je bitan osećaj opuštenosti, takva energija. Baš kao što i sam voli da kaže da je dizajner koji – ne dizajnira, dakle Maurov životni prostor i stan ispunjen je dizajnerskim komadima, ali koji ne dominiraju prostorom, već ga dopunjuju. Tako odmah primećujemo radni sto Hommage a Mondrian kojeg je dizajnirao Danilo Silvestrin za Rosenthal Einrichtung, šarenu Miamina stolicu koju potpisuje Salviati & Tresoldi za Missoni i Saporiti. Oni svi prirodno postoje uz mnogo dekora iz osamdesetih godina i umetničkih radova koje potpisuju sada renomirani domaći umetnici Marina Mesar a.k.a. OKO, TARWUK i Zlatan Vehabović, između ostalih. Mauro na svojim zidovima ima njihove, mogli bismo slobodno da kežemo, ranije radove, a koji su stvarno sjajna umetnička dela.

Volim da spajam komade, intuitivno ih uzimam i onda spojim u prostoru. Ja se ne vodim planiranjem na način da gledam makijavelistički koji komad ide sa kojim drugim komadom, gde u prostoru, kako bih kreirao dizajnerski savršenu celinu. Mnogi moji prijatelji dobro znaju da se moj prostor može transformisati za čas. Ja promenim ceo stan u jednom vikendu, razmestim nameštaj, slike, zamenim sobe… Dodala bih, poput letovanja, odmora, svaki put na nekoj drugoj osunčanoj lokaciji.

Mnoge dizajnerske komade nameštaja nabavio mu je ASPARAGVS (Studio Asaparagus) poznat po istančanom ukusu i dobrom nosu kada je u pitanju pronalazak komada. A da su tu energija i emocije bitne vidimo po tome da mu je upravo stočić, čije podnožje čini zapravo skulptura delfina u pokretu, doneo ASPARAGVS. Maurov spirit animal je upravo delfin. Priča o prostoru i čoveku dobija svoj pun krug. A i pas mu se zove Delfina.

Ja ne bih mogao da živim u kući sa previše stvari, ne bih mogao da živim u kući hoardera. Selio sam se mnogo puta, živeo sam na raznim mestima, kontinentima i tako se učiš da čistiš stvari iza sebe, od sebe. Stvari su mi drage, ali mi nisu bitne. Drage su mi slike prijatelja umetnika. Ako bih morao da izdvojim svoje omiljene stvari, to bi bile njihove slike, imam ih iz raznih njihovih umetničkih faza.

Zanimalo me šta Mauro misli da estetu čini estetom, šta mu je bitnije funkcionalnost ili estetika?

Prilično je banalno; ja pazim na detalje, ali nisu mi presudni. Funkcionalnost mi je bitna. Ja sam komotan, volim da mi sve radi, funkcioniše i da je udobno. Volim lepe stvari, volim da svaka stvar ima svoju važnost, ali najvažnija je ljubav i zdravlje, ljudi sa kojima se provodi vreme, život. Sve ostalo može da se nabavi.

Za kraj je Mauro otkrio svoj svakodnevni ritual koji oplemenjuje njega, njegov život, a i prostor čini privlačnijim, ako je to uopšte moguće.

– Prvo što ujutro uradim je napravim kafu ili čaj, pa onda plivanje, šetnja psa i sportske vesti, nikakve druge vesti, samo sport. Volim da imam to vreme za sebe svako jutro, trudim se da tada ne čitam mejlove i poruke i da dan započnem relaksiran, na miru i da je prostor ispunjen upravo takvom, lepom energijom.

Photo: Pepe Lobez @pepelobez

Film Lab: Aulaga @aulagalab