Jedan od najuticajnijih umjetnika 21.stoljeća, Michelangelo Pistoletto, za Vogue o snazi kontrasta, miru i zajedništvu

Michelangelo Pistoletto jedan je od najznačajnijih umetnika dvadesetog i najuticajnijih umetnika dvadeset i prvog veka. Ono što se najčešće prvo povezuje sa Pistolettom jeste pokret Arte povera tzv. siromašna umetnost. Umetnici koji su pripadali pokretu Arte povera stvarali su dela od „siromašnih materijala”, pravili su umetnost od života na izvestan način i borili se protiv komercijalizacije umetnosti. Arte povera je vrsta aritmije na umetničkoj sceni Italije, samonikao pokret koji formalno nije referisao ni na šta što se na sceni zbivalo pre njega.

Slika prva: Zamislite jednog starijeg i posve vitalnog gospodina kako se kolima vozi kroz Italiju i telefonom razgovara sa novinarkom strankinjom. Razlog ovakvog vida komunikacije? Pistoletto (barem u vožnji) koristi isključivo telefonsku liniju, te se razgovor sa jednim od najvećih konceptualnih umetnika dvadesetog veka svodi na glas. Tako sam vodila razgovor sa Pistolettom koji je intenzivan, jasan, otvorenog pogleda ka svetu. Pistoletto je sve vreme svestan nečega što često gubimo iz vida – da svet menjamo time što smo deo njega.

Slika druga: Da bi slika o Pistolettu bila potpunija, ne zaboravimo na kontekst u kom je rastao i formirao se kao umetnik. Rođen 1933. u Bijeli, detinjstvo mu je obeleženo Drugim svetskim ratom, raste između Torina i Susa, otac mu je bio slikar, imao je veliku podršku porodice da bude umetnik. U doba kada on stupa na umetničku scenu, politička situacija u Italiji je (ne treba to gubiti iz vida) veoma složena. Bertolucci u filmu „XX vek” govori o korenima koji su to vreme obeležili. Komunistička partija je veoma jaka, ali su jaki i njeni antipodi. Reditelj Pier Paolo Pasolini, izraziti levičar, ubijen je pod okolnostima koje do danas nisu razjašnjene, radikalna levo orijentisana organizacija Crvene brigade otima tadašnjeg premijera Alda Mora… To je vreme intenzivnog političkog i kulturnog vrenja u kojem Pistoletto odrasta.

Slika treća: Povod za razgovor sa Pistolettom je izložba „Preventivni mir” koja se otvorio u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (kustoskinja je direktorka Muzeja Marijana Kolarić). Pistoletto je poznat jugoslovenskoj publici, a ako govorimo o periodu nakon dvehiljaditih, imao je samostalnu izložbu u Sarajevu, u Galeriji savremene umjetnosti BiH 2001, a zatim 2022. u Ljubljani, u galeriji Cukrarna. Izložba „Preventivni mir” prva je njegova samostalna izložba u Srbiji.

Poruka sa kojom Michelangelo Pistoletto dolazi u Beograd, poruka regionu i svetu je poruka preventivnog mira. On je čovek velikih narativa i u razgovoru će reći da je svet u finalnom ratu, a da je čovečanstvu potreban preventivni mir. 

Kako danas gledate na period pokreta Arte povera i kako ga povezujete sa izložbom „Preventivni mir”?

Arte povera je bio zasnovan na principu mirnog življenja, a izložba „Preventivni mir” takođe je povezana s tom idejom. Na jedan način ona je odgovor na ideju preventivnog rata (ideju o preventivnom ratu pokrenule su SAD tokom rata u Iraku za vreme vladavine Sadama Huseina, prim. aut.), jer je svet u kojem živimo sada u finalnom ratu.

Šta naziv „Preventivni mir” govori upravo u širem kontekstu?

Moja izložba govori o postavljanju suprotnosti zajedno, ali ne sa namerom da se kreira eksplozija i rat, nego baš suprotno, da se uspostavi balans i harmonija. Ova izložba je uspostavljanje harmonije.

Vi ste počasni građanin Sarajeva, Vaše veze sa tim gradom su intenzivne, donirali ste svoja dela kolekciji Muzeja savremene umjetnosti Ars Aevi, kao i Historijskom muzeju Bosne i Hercegovine, predstavili ste u Sarajevu svoj projekat Treći raj… Planirate li da posetite Sarajevo?

Uvek želim da odem u Sarajevo. U Sarajevu sam predstavio koncept Trećeg raja, upravo posle rata. Pokušao sam da donesem metod koji će proizvesti promenu. Metod Trećeg raja je postaviti suprotnosti zajedno, ne da kreiraju rat, nego da kreiraju mir. Moramo početi sa tim konceptom još u školama, deca moraju razumeti da imamo mogućnost da biramo između rata i mira. Na ideji mira se mora raditi i potrebno je početi od škole.

Pistolettov simbol Trećeg raja, koji je izveden u Parku prijateljstva ispred Muzeja, u znak mira i prijateljstva, simbol je beskonačnosti u čiju sredinu je umetnut jedan deo, novi središnji krug njegove formule kreacije – produženog matematičkog simbola beskonačnosti. Taj novi centralni deo je i vizuelno veći, a on ga smatra ključnim ciljem čovečanstva – da živi u čovečnosti i dobru. Krugovi levo i desno su manji, krug levo on naziva prirodom – ljudskom prirodom nastalom kada je čovek zagrizao jabuku, odnosno kada se dogodio pad čovekove ranije prirode, tako da je simbol svih ljudskih ratova i razaranja… Krug desno simbol je (pozitivne) slobodne volje, kojom je čoveku dato da sam bira šta i kako će činiti, a ujedno je simbol obrazovanja, znanja i kulture, koji moraju biti okrenuti humanosti i budućnosti čovečanstva, korišćenju znanja za dobro čovečanstva. Znanje je dato ljudima, podseća nas Pistoletto, ali samo za dobro i napredak u dobru. Centralni deo je dostizanje istinskog napretka.

Objavili ste knjigu „Formula kreacije”. Šta je ta formula za Vas?

To je formula o tri kruga koji predstavljaju evoluciju simbola beskonačnosti, imamo dva kruga koji su suprotnosti i treći među njima, unutar kog mogu kreirati harmoniju, a ne agresiju. Ali pri tome moramo biti svesni da postoji mogućnost da Drugog gledamo na nov način, ne kao neprijatelja nego kao prijatelja, da je moguće biti kreativan na nov način.

Od njegovog pojavljivanja na umetničkoj sceni Pistoletto ukazuje na nužnost pomirenja kontrasta, suprotnosti, na uspostavljanje harmonije i posledičnu lepotu življenja. Kurator Fortunato Damiko ističe upravo da je prema Michelangelu Pistolettu istinska promena moguća samo kroz efikasno praktikovanje demokratije koje aktivno uključuje građane i njihove organizacije u procesu odgovorne socijalne transformacije. S time se slaže i Francesco Saverio Teruzzi, koordinator svih ambasadora projekta Treći raj, koji je, kada sam ga pitala šta je najznačajniji Pistolettov rad, rekao da upravo u procesu socijalne transformacije vidi najveći Pistolettov legat.

Šta za Vas znači dolazak na teritoriju bivše Jugoslavije i dolazak sada na izložbu u Beograd?

Jugoslavija je bila antifašistička zemlja, deo Pokreta nesvrstanih koji je predstavljao alternativu tadašnjoj podeli sveta, a i dalje je važno napraviti novi start sa svešću o tom pokretu, o tom mestu, pošto i dalje postoji potreba za internacionalnim vezama između različitih kontinenata. Za mene je ova izložba prilika da na izvestan način produžim tu želju.

Izložba „Preventivni mir” je retrospektivna, kako s tim u vezi vidite Vaš život i umetnički put u kontekstu evropske i svetske umetnosti?

Umetnost je veoma individualna ne samo u Evropi nego i u svetu… Moj rad više nije individualan. Šezdesetih sam slikao i počeo da razmišljam o učešću gledaoca, onog koji posmatra, učešću ljudi u mom radu, jer svako je deo mog umetničkog dela. Unutar mog identiteta je identitet čovečanstva i nisam usamljen. U umetnosti svi treba da budemo zajedno u nameri da stvorimo kreaciju koja nije samo individualna. Hoćemo da stvorimo delo sa kojim možemo participirati u demokratskom konceptu društva. Možemo stvoriti kolektivnu kreaciju, to je sasvim drugačije od dela koje umetnik stavlja na tržište. Tržište je dobro, ali ne dovoljno dobro. Neophodno je slediti koncept zajedništva u umetnosti.

Koji biste savet dali mladom umetniku?

Da vežba sopstveni kapacitet za stvaranje kreacije, ali da bude svestan da mora da se susretne sa drugim umetnicima i predstavi sebe društvu.

Pred kraj našeg razgovora, Pistoletto mi govori još i to da možda ne može da promeni svet, ali je srećan što svaki dan radi na tome. To predstavlja ne samo podsticaj nego konkretnu mogućnost koju bismo svi morali da sagledamo i iskoristimo.

Zahvaljujemo Ameli Zec Filipović, ambasadorki „Trećeg raja” (Pistolettovog značajnog projekta) i službenici u Kancelariji za kulturu Ambasade Italije u Bosni i Hercegovini već više od dve decenije, kao i ambasadoru Trećeg raja je Enveru Hadžiomerspahiću, osnivaču i autoru kreativnog rešenja projekta Ars Aevi.

U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu postavljena je prva samostalna Pistolettova izložba u Srbiji „Preventivni mir”. Kustoskinja izložbe je Marijana Kolarić, direktorka muzeja. Izložbu prati i ilustrovani katalog sa esejima Danila Ečera, Karoline Hristov-Bakargijev i Marijane Kolarić. Organizacija izložbe je ostvarena u saradnji sa Cittadellarte – Fondazione Pistoletto, udruženjem Zerinthia i Italijanskim institutom u Beogradu, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije i Ambasade Italije u Beogradu, u okviru obeležavanja 145 godina diplomatskih odnosa Italije i Srbije i sto godina postojanja italijanske ambasade u Beogradu.