Renesansa sa modernom dušom, razgovarali smo sa vlasnicima jednog od najlepših dvoraca u Francuskoj

Jeffrey i Oscar imali su vrlo lep život u Londonu, gde su živeli devet godina pre nego što su se preselili u Francusku. Jeffrey je radio, i zapravo još uvek radi, kao direktor marketinga za različite nevladine organizacije, dok je Oscar zaposlen kao krojač za londonsku kompaniju Savile Row. Leta 2012. odlučili su da zasnuju porodicu, a usvajanje je bio sledeći korak. Kako proces nije išao odmah kako su zamislili, sve do leta 2015. bili su potišteni pokušavajući, a putem se, dok su se vozili kroz prekrasnu francusku regiju Champagne, rodila ideja o kupovini male kamene kuće na selu u koju bi s vremena na vreme pobegli. Ukupno smo videli 23 nekretnine, ali odmah nakon prve tri shvatili smo da ‘mala porodična kuća’ kakvu smo zamislili neće uspeti. Agent za nekretnine brzo je došao sa planom B i pokazao nam dvorac… to je bilo to!, govori mi Oscar o prvim koracima prema ideji da kupe dvorac u Francuskoj pa nastavlja: dvorac Belebat sam početkom decembra 2015. pronašao u inboxu i zaljubio se u njega. Kroz ekran. Pokazao sam ga Jeffreyju, ali nije ga odmah prepoznao. ‘Pogledaj samo koliko posla ima oko preuređenja, nećemo ga nikada dovršiti’, rekao mi je tada i bio je u pravu. S druge pak strane, trebao mi je samo jedan razlog da ga dođem da ga pogledam: jednostavno sam morao to da uradim. Trebalo mi je mesec dana da nagovorim Jeffa i početkom januara 2016. parkirali smo auto pod ogromnim stablom kestena ispred teških gvozdenih vrata koja dele Belebat od ostatka sveta… Kad smo skrenuli prema kući, ispred nas se uzdizala veličanstvena prednja fasada Belebata.Tada sam znao da smo kod kuće.

Chateau de Belebat je izgrađen 1550. godine za malu plemićku tročlanu porodicu; Charlesa de Bremonda i njegova dva usvojena dečaka. Jedno od njegove dece, ono mlađe, kasnije je postalo lični telohranitelj kraljice (Ane od Austrije), a najstarije je postalo šef mušketara za kralja Luja Xlll. Veliko imanje sa više izgrađenih objekata godinama je zapostavljeno, a glavni dvorac na imanju pretrpeo je veliki požar 2003. koji je goreo čak pet dana brišući više od četiri stotine godina istorije. Svi enterijeri su uništeni, a vitraži su propali. Ništa nije ostalo unutar renesansne lešine, a mesto je naknadno ostavljeno, opljačkano i napušteno stajalo četrnaest godina.

Kupovina nekretnine u Francuskoj izgleda nije toliko komplikovana, a kupovina seoske kuće može da potraje malo duže zbog dodatne papirologije gde se kupovina dvorca takođe ne razlikuje od bilo koje druge kuće. Francuska birokratija voli papirologiju, a sama kupovina dvorca je bila lakši deo dok je održavanje sasvim druga stvar. Tada shvatite da niste kupili nekretninu, nego životni stil.

Danas je Belebat predivno imanje u dolini reke Loire sa nekoliko kuća za iznajmljivanje, originalno izgrađenih kao pomoćne zgrade za poslugu i glavnim dvorcem. Preuredili su ih autentično, šarmantno sa puno emocija prema osećaju doma, a danas to dele sa gostima i putnicima iz celog sveta.

Prvo smo završili sa preuređenjem ovih prvih pet kuća. Doduše, ovo su sve naši domovi tako da nikada neće biti gotovo, šali se Oscar i nastavlja Svaka kuća ima svoju temu. Dekorom u The Gatehouseu vlada njegov izvorni stanovnik – čuvar imanja. Zamišljali smo ga kao strastvenog vrtlara, oženjenog ženom koja se brinula o glavnoj kući. Dakle, tu su prisutni cvetni i botanički akvareli, korpe i vrtni elementi po celoj kući. Baker’s Cottage je kuća u kojoj su nekada bile stara pekara i mesara, tako da imamo niz starih drvenih sita, plahova za pečenje i velikih zlatnih lopatica za rernu, a sve to dolazi sa različitih sajmova antikviteta. Dvorac je naš sledeći projekat. Trenutno je opremljen eklektičnim nizom komada koji su preostali iz naše kuće u Londonu i onoga što je ostalo iz drugih kuća. Kuhinja, iako stroga i prilično minimalistička za seoski dom, je topla i pruža svima koji uđu u nju onaj veoma poznat osećaj nostalgije. Volim to! Roditeljska soba je jasan primer našeg ukusa. Krevet je savremeni komad koji smo davno pronašli na ulicama Londona, a preko njega smo bacili komad tkanine koji smo kupili u Istanbulu još 2010. U istoj prostoriji koegzistiraju engleski kovčeg iz 19. veka i dva provansalska stola sa kraja 18. veka. Čvrsto verujem da kuća uvek treba da odražava protok vremena sa katalogom komada prikupljenih kroz vreme.

Ova peteročlana porodica svoj je dom i posao spojila u jedno, u ovoj predivnoj francuskoj dolini. Naši dani su okupirani različitim poslovima, od održavanja zgrada, dečjih zadataka, porodične igre, zabave za goste, pripreme kuća za buduće goste pa sve do vrtlarenja, planiranja i radova u vinogradu..! Ali, mi to radimo ceo dan, nema vikenda ili praznika. To je sve posao. I radeći to na ovaj način, imamo dovoljno vremena između za međusobno druženje, duge ručkove u šumi dok su večere porodični ritual. Volim da naglasim da nismo samo kupili dvorac, kupili smo ceo životni stil… i bože, kako volimo njegov svaki minut.

I baš kao što mi zvuči autentično i izuzetno gostoljubivo kada mi Oscar priča o svom osećaju doma u dvorcu Belebat, tako i oni žele da se svi njihovi gosti upravo tako osećaju kada odluče da iznajme smeštaj za odmor baš kod njih. Lični pristup svakom gostu koji se na kraju tretira kao jedan od ukućana, je ono po čemu se ovo mesto razlikuje. Za kraj pitam Oscara koji je najjedinstveniji trenutak boravka u dvorcu Belebat. Za neke od naših gostiju to može biti privatna večera, za mnoge od njih prilika da provedu vreme sa porodicom, uz pizzu i piće ispod drveta u parku. Za nas je najbolji deo to što imamo priliku da živimo svoj najbolji život. Miran, bogat i užurban život, dajući našoj trojici dečaka priliku da kreiraju opstvenu priču na koju će biti ponosni. Potrebno je mnogo rada i glavobolje, ali ne bismo to menjali ni za šta.