Lekcija iz održivosti koja dolazi pre svih ostalih - kako produžiti vek trajanja odeće

Prvi korak ka produženju životnog veka odeće koju imamo u ormaru, a samim tim i usporavanju ciklusa kupovine i bacanja, jeste da je pažljivo tretiramo, da razmišljamo o uslovima u kojima je držimo, kako je peremo i sušimo i koliko često to radimo.

Iako sam uvek dugo razmišljala o uticaju koji moje navike imaju na svet koji me okružuje, u svojoj dugoj karijeri samostalnog oblačenja uspešno sam dokrajčila nebrojenu količina odeće u svom garderoberu. Sistematski sam pretvorila džempere u slatku odeću za petogodišnjake, pretvorila bele majice u prljavo roze, konstruisane fine haljine i redizajnirala helanke peglom, pretvarajući delove u amorfnu masu spaljene sintetike.

Da, kada govorimo o individualnom doprinosu održivom svetu, uvek nabrajamo slične strategije, od okretanja ka cirkularnoj modi koja podrazumeva kupovinu polovne i vintage odeće, davanje prednosti dizajnerima koji prate filozofiju zero waste, napram brendovima brze mode i stvaranje kapsulne garderobe zasnovane na kvalitetnim i vanvremenskim klasicima, bez da pratimo trendove čiju privlačnost prebrzo proguta prekratak rok trajanja. Zalažemo se i protiv konzumerističkog, stihijskog gomilanja koje ne prati stvarna potreba već prosta hirovitost bazirana na večitoj zavodljivosti „novog“, i biranje eco-friendly materijala koji, na kraju svog životnog veka, neće postati dodatni teret sistema koji ionako teško guta sve što smo dosad iskoristili i odbacili. I to su sve taktike vredne pohvala, ali ono što često radimo je, pre nego što počnemo da preduzimamo veće korake, zapostavljamo male koji deluju beznačajno ili uopšte ne razmišljamo o njima.

Istina, bitno je šta kupujemo, kako i u kojoj količini, ali ono što je možda još važnije je kako se prema tome ophodimo. da shvatimo da svaki materijal u našem ormaru poštuje neke druge zakonitosti kada je održavanje u pitanju i da se pridržavamo tih pravila. U super brzom svetu, gde više ništa ne radimo sporo, većina će, na ove savete, se verovatno nonšalantno odmahnuti rukom i zaključiti da jednostavno nema vremena za njih. Oni će zaključiti da nema smisla ulagati dodatni napor u nešto što deluje potrošno i lako zamenljivo, pa samim tim i gotovo bezvredno. Ali ono što nam je važno uvek zahteva trud, vreme, čak i to da na trenutak stavimo svoju udobnost na stranu. Jer, na kraju, stvari vrede onoliko koliko ih i sami cenimo.

Uputstva za održavanje koja stoje na etiketi nisu samo tu tek tako. Njihova uloga je da nas upoznaju sa sastavom materijala i edukuju kako možemo da produžimo životni vek tog komada odeće. Iako je to ponekad neophodno, prečecesto nepotrebno uključujemo mašinu za veš. Prosečna veš mašina troši više vode za godinu dana nego što ćemo koristiti u celom svom životnom dobu za piće, a ono što je važno napomenuti jeste da svako pranje donekle oštećuje tkaninu. Provetravanje ili tretiranje tkanine peglom na paru ponekad će biti sasvim dovoljno. Ali ako je pranje neophodno, važno je da se sprovodi na ispravan način.

SVlLA

Za delikatnije tkanine, naime, najbolje rešenje je da uopšte ne uključujete veš mašinu. Iako se hemijsko čišćenje često preporučuje za održavanje finih svilenih haljina ili bluza, svilu je najbolje oprati ručno u hladnoj vodi, osušiti položenu na peškir kako komad ne bi izgubio oblik i izbegavati sušenje na direktnom svetlu koje će izbledeti tkaninu.

VUNA&KAŠMlR

Vunu, koja je prirodno otporna na mirise, treba ređe prati. Najčešće je dovoljno samo da je dobro provetrite ili stavite u zamrzivač preko noći. Da, ovaj savet zvuči kao nešto što bi vam baka šapnula posle nedeljnog ručka nakon što joj kažete da ne znate da perete dukserice, ali je i jedan od onih saveta koje vredi poslušati. Ali ako je trikotaži zaista potrebna pomoć vode i deterdženta, a ponekad stvarno jeste, neka bude delikatan, a voda mlaka. To će sprečiti da vaš omiljeni džemper izađe iz mašine za pranje/sušenje veša u veličini džempera za Barbiku, a sušenje na peškiru, umesto na sušilici, sprečiće istezanje i gubitak forme. Isto pravilo važi i za one fine rolke od kašmira, a pošto se tkanina dobija iz kozje poddlake, šampon za kosu odlično deluje umesto deterdženta.

PAMUK

Za razliku od svilene i vunene, pamučnu odeću treba češće prati. Ako ih ne nosite direktno na koži, mlaka voda u veš mašini će uraditi prilično solidan posao, sprečavajući bledilo boje i smanjivanje materijala, a izbegavanje sušilica je takođe dobar način da se smanji isti rizik. Ponekad će i odstranjivači fleka takođe biti dovoljni.

LAN

Lan je jedan od najizdržljivijih i najotpornijih prirodnih materijala, čije održavanje ne zahtieva previše truda, no vek trajanja sasvim će sigurno produžiti pranje u mlakoj ili hladnoj vodi, držanje podalje od omekšivača, i izbegavanje visokih temperatura pri sušenju koje će ubrzati slamanje vlakana i moguće skupljanje.

POLlESTER

S obzirom na to da sintetičke tkanine danas zauzimaju najveći deo naših ormara, takođe je važno napomenuti kako se postupa sa poliesterom. Iako može da toleriše temperature i do 60 stepeni, najbolje je da ga držite na 30-40, kao i da izbegavate sušenje jer se materijal brzo sam suši. Najveći neprijatelj poliestera je vrućina, pa ne treba da bude izložen visokoj temperaturi pegle jer će se bukvalno istopiti. Da, naučila sam to tako što sam spalila helanke. Međutim, ono što bi trebalo imati na umu je da poliestersko pranje oslobađa čestice mikroplastike koje u velikoj meri doprinose zagađenju i to najviše od svih sintetičkih materijala. Način da se ovo kontroliše bar donekle je korišćenje specijalno dizajniranih kesa za pranje koje bi trebalo da spreče da mikroplastika ode niz odvod.

Pored pranja, kada je u pitanju briga o odeći, treba imati na umu i druge stvari. Već otpevana svila, na primer, ne voli kontakt sa dezodoransima, niti sa metalnim nakitom, koji je izgleda uvek na zadatku da razvuče nežna vlakna naše omiljene haljine. Omiljeni (i najskuplji) komadi u ormaru obično su na meti moljaca. S obzirom na to da se hrane keratinom od prirodnih vlakana, najviše vole svilene bluze, tople vunene džempere i mekane kašmirske haljine. Srećom, danas na tržištu postoji mnogo sredstava koja bi trebalo da oteraju ove neumorne napasnike, ali ih možete sprečiti da redizajniraju vašu garderobu pomoću kedrovine ili nekoliko kesica lavande. Moljci bi takođe mogli da se okome na kožne jakne, ali ako ih sprečite u tome, posao održavanja kože nije gotov. Iako se radi o veoma izdržljivom materijalu, kao i naša koža i kožna odeća zahteva hidrataciju kako bi kolagenska vlakna bila čvrsta. Izlaganje kože uslovima kao što su suv vazduh ili sunčeva svetlost može da je ošteti, ali pažljiv tretman parom (sa bezbedne udaljenosti) i posebno dizajniranim melemima će svakako produžiti njen uslužni vek i sprečiti pucanje. I dok se kožne jakne najbolje drže na vešalicama, trikotažu, kako ne bi izgubila oblik, bolje je složiti na police, a kako bi sve što stoji okačeno u ormaru zadržalo svoj primarni oblik, umesto plastičnih i metalnih vešalica, preporučuju se drvene.

Pažljiva briga o odeći zahteva određeno istraživanje, vreme i trud, ali je sasvim sigurno da će se isplatiti. Produženje veka trajanja odeće koju već imamo je korak koji treba da preduzmemo pre bilo kakvih velikih i drastičnih promena koje planiramo da napravimo. Tek tada naši napori da uradimo nešto dobro na individualnom nivou počinju da imaju smisla.