Kako pretvoriti stan u tihu oazu prirodnih materijala usred haotičnog grada? U Sarajevu se krije odgovor
Tina Kovačiček
April 23, 2024
Tina Kovačiček
April 23, 2024
U društvu koje se još oporavlja od rata 90-ih, Zemlja, ekološki i ekonomski održiv adaptirani stan, smešten u sarajevskom naselju Grbavica, nastoji da obnovi osećaj mesta, doma i zajedničkog identiteta kroz arhitektonske inovacije. Postavlja se pitanje: može li obnova doma da da ideje za obnovu zajednice, grada ili čak zemlje?, pitaju se arhitekti.
Zemlja, taj prijatan i topao kutak zemljanih tonova i od prirodnih materijala u Sarajevu pruža tračak nade za održivu alternativu kroz održivu rekonstrukciju. Ona otelotvoruje holistički pristup dubokoj socijalnoj, ekološkoj i ekonomskoj rehabilitaciji i isceljenju, promovišući proizvodnju i upotrebu lokalnih i održivih materijala i znanja, protiveći se neodrživim posleratnim građevinskim praksama, kažu mi Vernes Čaušević i Lusy Dinen, iz nagrađivanog sarajevskog studija Projekat V Arhitektura.
Njihova Zemlja je nagrađena prestižnom Grand Prix nagradom na ovogodišnjem Collegium Artisticum BiH 2024 što predstavlja najviše priznanje za arhitekturu u zemlji. Ovaj projekat nadovezuje se na njihov dugogodišnji rad u području ekološki održive i društveno angažovane arhitekture, kao i njihovo istraživanje i predavanje u Bosni i Hercegovini, Velikoj Britaniji i EU, usmereno na održivu arhitekturu i posleratnu obnovu (bili su i finalisti nagrade EU New European Bauhaus 2023, za projekat Mirovnog Centra Most Mira u BiH). Renoviranje starih zgrada je sinonim za renoviranje društva. Ovo je jedan od prvih primera savremene održive arhitekture u Bosni i Hercegovini. Kroz proces izgradnje malog doma, stvorili smo neku vrstu ‘oaze’, koja je drugačiji i miran svet od haotičnog koji nas okružuje, govore mi o projektu koji vam upravo ovde predstavljamo.
Zemlja je nastala iz originalno zapuštenog stana od 50m2 koji je radikalno transformisan u prostran dom pri čemu pokretne zavese pretvaraju četiri mračne, male sobe u jedan velikodušan svetli prostor sa adaptabilnim prostorijama. Vunene zavese deluju kao pozorišne draperije. One otkrivaju i skrivaju slojeve prostora i pružaju beskrajne mogućnosti za promene, stvarajući intimne ili prostrane postavke. Na taj način, svaki pojedinačni prostor deluje veći kao i ceo stan, koji se uvek oseti kroz periferni doživljaj backstagea, govore mi Vernes i Lucy.
Tri ostrva prilagođenog fiksnog nameštaja zamišljena su kao minijaturna arhitektura, ona fiksiraju glavne sobe i odvajaju spavaću sobu, dnevni i radni prostor. Svakodnevni život u stanu se vrti oko ovih ostrva izrađenih od prirodne zemlje, drveta i kamena. Podovi od belog uljanog hrasta u obliku riblje kosti ujedinjuju ceo stan, a sačuvani su ostaci originalnog teraco poda u kuhinji i kupatilu koji obeležavaju njegovu prošlost. Uz to, ulazni hodnik je udobniji i bolje osvetljen od kako je uklonjen zid i kreiran prozora prema kuhinji. Sav nameštaj dizajniran je po meri i nosi takođe potpis studija V Arhitektura, kao njihovog novog istoimenog asortimana, Zemlja.
Zemlja je gotovo u potpunosti napravljena od prirodnih materijala — zemlje, gline, prirodnih tkanina i drveta. Stan je poput geološkog artefakta sa tragovima ljudske ruke koji su ostavljeni na njegovim površinama. Ovo stvara čulno iskustvo i osećaj pripadnosti zemlji, govore arhitekti i nastavljaju o tome koliko im je bilo bitno da ostanu na lokalitetu, upotreba lokalnih proizvoda od punog drveta; uključujući masivne lepljene ploče od bukve, hrastov parket i prozore od jele i smreke, koji su sve pristupačniji od uvoznih alternativa, ne samo da doprinosi cirkularnoj ekonomiji, već i simbolično povezuje stan sa šumama Bosne i Hercegovine, koje pokrivaju preko 50% zemlje.
Prirodni glineni malter je završni sloj zidova i plafona, što predstavlja prvi moderni primer glinenog maltera u Bosni i Hercegovini, ukorenjen u tradicionalnoj gradnji glinom. Površina bogate teksture pruža dubinu i ambijent koji se stalno menja jer odražava dnevnu svetlost i tople materijale u stanu. Glina i drvo su biofilni materijali koji regulišu vlagu i poboljšavaju kvalitet vazduha, toplotnu efikasnost i blagostanje, a to smanjuje potrebu za grejanjem tokom zime, kažu mi. Koncept Zemlje se proteže i na fasadu, uključujući prozore, balkon i žardinjere od jele smreke. Ovo slavi urbani život koji je više povezan sa prirodom i zajednicom, aspekti koji se često zanemaruju u posleratnoj urbanoj obnovi. Jedinstveni karakter balkona gradi se na duhu sarajevskog adhokizma, koji se manifestuje šarenilom neformalno konstruisanih balkona i prozora.
Arhitekti su simboliku pronašli i u rušenju zidova u stanu za koje kažu da simbolizuju uklanjanje fizičkih i psiholoških granica koje postoje u podeljenom društvu dok delovi dizajna uče od primera inovativne, adaptibilne i organske arhitekture iz prošlosti grada.
Bilo da rade na nivou grada, zgrade ili prostorije, Lucy i Vernes veruju da je arhitektura alat za stvaranje mesta koja su ekološki održivija i društveno odgovornija. Njihova Zemlja zato ima za cilj da obnovi poverenje i odnose između održivih domaćih prirodnih materijala i potrošača, često sklonih odabiru uvoznih kompozitnih materijala, laminata, plastike i materijala na bazi cementa.