Posetila sam Prada Rong Zhai u Šangaju, i oduševio me je enterijer koji nosi atmosferu poznatog filma

Ostalo mi je još svega nekoliko sati do leta natrag za Evropu, a odluka kako ću ih potrošiti, između ostalog, pala je na posjet Prada Rong Zhai, arhitektonskom dragulju koji nisam želela da zaobiđem u Šangaju.

Ono što mi se posebno dopalo u Šangaju kao gradu bili su ti ostatci istorije, nekako zaključani, gotovo mumificirani, između visokih nebodera i najnovijih LCD tehnologija. Ovaj „grad budućnosti“, kako ga nazivaju, neminovno napreduje i pritom se baš nikome ne izvinjava, a količina svetla i ekrana na kojima se emituju najnovije reklame svetskih brendova, hraneći nas time vizualnim nadražajima koje nismo tražili, na neki je čudan način, uduđujem se da kažem, impresivna.

Povezano: Provela sam dan u Šangaju sa Wallaceom Chanom, umetnikom genijem koji redefiniše ideju nakita

Između tih komadića budućnosti kriju se ti spomenuti tragovi prošlosti. Jedan takav je poželela da sačuva i Fondacija Prada kada je zamišljala projekat Prada Rong Zhai. Prada je oduvek nalazila inspiraciju u umetnosti, posebno u arhitekturi. Razumevanje praktičnih, komercijalnih i istorijskih aspekata građevina ključ je našeg rada, jer u isto vreme istražujemo savremenu arhitektonsku inovaciju, brižno čuvajući istorijsku baštinu, rekla je Miuccia Prada ističući Kinu kao zemlju koja je zauzimala važno mesto u imaginaciji Prade. Kako su se naše kulturne aktivnosti širile, i kroz modnu kuću i kroz Fondazione Prada, tražili smo prilike da svoja arhitektonska i druga umetnička istraživanja ponovno proširimo ka Kini.

Courtesy of Prada Fondazione

To ih je dovelo do Rong Zhaija, istorijskog lokaliteta koji je 2017. otvoren kao jedan od zanimljivijih kulturnih vlasništva slavne modne kuće. Projektom Prada Rong Zhai stvorili smo nešto novo kroz pomno vraćanje u prošlost. Kako bismo revitalizovali ovu predivnu rezidenciju, primenili smo stručnost stečenu u restauracijama Galerije Vittorio Emanuele II u Milanu i palate Ca’ Corner della Regina u Veneciji – jednaku pažnji prema detalju i izvedbi po kojoj su naši proizvodi poznati -pa je spojili s radom kineskih akademika i majstora, stvarajući istinsku međukulturnu saradnju, rekla je Muccia detalje obnove ovog zanimljivog projekta.

Courtesy of Prada Fondazione

Povezano: Moje prvo putovanje u Kinu obeležio je Deji Art Museum s potpuno novim pristupom umetnosti i muzejima

Jedna od najlepših građevina u Šangaju

Rong Zhai jedna je od najljepših zapadnjačkih vila u Šangaju, podignuta između 1899. i 1910., a danas obnovljena i otvorena zahvaljujući Pradi. Ime nosi po jednom od svojih najvažnijih vlasnika, industrijalcu Yungu Tsoong-Kingu, koji je sa svojom porodicom tamu živio tokom 1920-ih i 30-ih. Izvorno je pripadala nemačkom vlasniku, što objašnjava njen zapadnjački Beaux-Arts stil. Yung ju je kupio 1918. i preuredio, kombinujući istorijske stilove s ranim art déco elementima. Kuća je bila dom njegove velike porodice i važno društveno središte s plesnom dvoranom, prostorijama za primanja i mnogobrojnim elegantnim salonima. Vila s prepoznatljivom crvenom kupolom, okružena bujnim vrtovima, primer je vrhunske arhitekture i zanatske izrade tog razdoblja. Posebno smo insistirali na očuvanju suptilnosti kuće, izbegavajući pretencioznost. Nije nam bila namera da stvorimo sliku luksuzne kuće. Rad na očuvanju njenih nežnih nijansi, uz poštovanje izvornih materijala i procesa, nadahnuo je tim zanatlija da oponašaju svoje prethodnike, čija su imena nepoznata, ali čiji se rad ovim poštuje i ponovno oživljava.

Za ulazak u ovu umetničku kuću moraćete da se najavite unapred s obzirom na to da je dnevni broj posetioca ograničen, no isplatiće se čekati jer je arhitektonski zaista nešto posebno u ovom velegradu. Ono što me je najviše oduševilo jeste autentičan prostor, ostavljen uglavnom nenamešten, ali s idejom da se ovde održavaju izložbe, prezentacije i drugi oblici razmene koji prizivaju živu dinamiku grada. Ja sam naletela na izložbu A Kind of Language: Storyboards and Other Renderings for Cinema, koja je nakon premijere u milanskom Osservatoriju Fondazione Prada, u Šangaj donela više od 500 radova nastalih između 1940. i 2024. godine, autora poput Wes Andersona, Almodóvara, Chaplina, Hitchcocka, Miyazakija, Scorsesea, Spielberga, Jodorowskog i brojnih kineskih i međunarodnih umetnika.

Mi Shang Prada Rong Zhai vrijedi doživjeti

Ono što me je posebno zanimalo da vidim je Mi Shang Prada Rong Zhai, otvoren u martu ove godine kao prvi samostalni fine dining prostor brenda u Aziji, nastao u saradnji s legendarnim rediteljem Wongom Kar Waijem. Restoran spaja italijansku eleganciju, kinesku estetsku tradiciju i Wongovu prepoznatljivu filmsku poeziju. Koncept je nadahnut filatelističkom idejom Tête–bêche – kopiranjem i preplitanjem dveju kultura. Ta tema se očitava u enterijeru koji kombinuje Pradine umetničke kolekcije, kineski antikvarni nameštaj i pažljivo rekonstruisana detalje vile, stvarajući prostor koji izgleda poput filmske scenografije.

Courtesy of Prada Fondazione

Mi Shang Prada Rong Zhai nudi potpuno novu vrstu gastronomskog iskustva, od kasnog doručka do večere, uz kreativni meni koji kombinuje italijanske i kineske ukuse. Potpisuje ga chef Lorenzo Lunghi (Ristorante Torre), dok poslatičarnicu vodi svetski nagrađivani pastry chef Diego Crosara (bivši poslastičar italijanske nacionalne kulinarske reprezentacije i od 2018. kreativni direktor poslastičarstva u Marchesi 1824, brendu unutar Prada Grupe).

Svaka prostorija u vili; od Pastry Shopa i The Caffèa do biblioteke i intimne dining sobe, zamišljena je kao zasebno vizualno poglavlje, u kojem se italijanski i šangajski uticaji susreću poput kadrova iz Wongovih filmova. Meni lično najšarmantnije, kao da ste konkretno zakoračili u njegov legendarni film In the Mood for Love, koji obožavam.

Courtesy of Prada Fondazione

Hodnik deluje kao sugestivan prolaz, uranjajući goste u romantičnu atmosferu filma. Ritmičan niz stropnih svetala priziva Wongove vizualne potpise, dok dela iz serije Rising Clouds, Blooming Flowers, izrađena tradicionalnom kineskom tehnikom drvoreza, unose istorijsku i umetničku dubinu. The Pastry Shop kombinuje klasičnu i maštovitu italijansku poslastičarnicu, s ručno izrađenim nameštajem od trešnjinog drveta nadahnutim Pradinom prvom milanskom radnjom iz 1913. godine. Vitrine nude reinterpretirane italijanske poslastice poput Cassate, Delizie al Limone i Tiramisù, spajajući tradiciju, umetnost i savremeni dizajn.

U središtu Mi Shanga, The Caffè okuplja goste oko elegantnog bara koji su izradili lokalni majstori, dok intimni The Study nudi povezivanje s vrtom i terasom kroz retke kolekcionarske predmete i pažljivo odabrani nameštaj. The Library spaja kulturne uticaje Šangaja i Milana kroz knjige o kineskoj izradi, dekorativnim umetnostima i italijanskom dizajnu, uključujući murano staklo, dok umetnina iz serije Rising Clouds, Blooming Flowers oplemenjuje prostor.

Courtesy of Prada Fondazione

The Dining Room, smešten u srcu Mi Shanga, odiše romantičnom i noćnom atmosferom, evocirajući dijalog između filma In the Mood for Love i Pradine prefinjene estetike. Jelovnik kreativno spaja italijanske i kineske tradicije, od raviola s kineskim sastojcima do vitello tonnata i pačjih prsa s citrusima, stvarajući dinamičnu harmoniju ukusa. Iako nažalost mesto nisam pronašla ni u jednoj od tih prostorija (potrebno je rezervisati nedeljama unapred), pogledom i šetnjom sam proletela kroz njih i dodala iskustvo rezervacije stola na listu razloga zbog kojih se vraćam u veličanstveni Šangaj.

Photo: Courtesy of Prada Fondazione