Šta sam od Gen Z naučila o stilu (i odmah usvojila)

Nikada nisam bila pristalica rigidnih normi oblačenja za kancelariju – ali sam ih revnosno poštovala. S godinama, u moje radno okruženje počeli su da pristižu neki novi klinci; ujutru, u liftu, stajala bih pored njih u bundi i neudobnim dugim čizmama sa potpeticom, besprekorno isfenirane kose, promatrajući ih u ležernom izdanju, s još ležernijim stavom, i pomalo zavidela na tom nonšalantnom pristupu. A onda sam počela da učim, korak po korak, i odbacujem stare obrasce. Naime, moda je oduvek bila moćan alat za samoizražavanje, ogledalo kulturnih i društvenih promena, značajan kulturni marker koji odražava duh aktuelnog vremena. Za pripadnike generacije Z, moda danas ima još veći značaj, prevazilazi puku odeću i ne služi samo kao složen način samoizražavanja i ogledala burnih vremena u kojima odrastaju, već i kao odgovor na jedinstvene okolnosti i izazove sa kojima se suočavaju. A zar nije baš to ono što nam je svima potrebno?

Rođena sredinom 1990-ih i ranih 2010-ih, ova generacija odrasla je u svetu obeleženom brzim tehnološkim napretkom, uticajem društvenih mreža i globalnim katastrofama poput pandemije, a sva ova iskustva jedinstveno su oblikovala njihov odnos prema modi. Za njih, ona više nije nužno praćenje trendova, već način da prikažu svoj raskid sa tradicijom, bunt prema pravilima, deklaracija individualnosti i društvene osvešćenosti, u digitalno povezanom svetu. Jeans od glavne do pete – na poslovnim događajima i u specijalnim prilikama, oversized krojevi, mikro-dužine, povratak logomanije – samo su neki od gen Z trendova koje sam rado usvojila, i to zahvaljujući A|X Armani Exchange liniji koja vizionarski osluškuje njihove potrebe.

AX

Zašto baš A|X? Retko koji dizajner je uspeo da uđe u kolektivnu svest novih naraštaja kao što je to umeo Giorgio Armani. Zahvaljujući njegovoj viziji, pre skoro trideset pet godina, 1991. godine, nastao je A|X Armani Exchange, najdinamičniji u Armani univerzumu. Brend, nastao kao „jednostavna linija odeće, po pristupačnim cenama, za nove generacije“, osmišljen je i inspirisan omladinom koje je sam Armani viđao na ulicama Njujorka i tokom svojih putovanja, i možda je bio prvi koji je svet italijanske mode – do tada vrlo institucionalan i ozbiljan – učinio dostupnim tim mladalačkim komadima koji su, godinama kasnije, dobili ime streetwear. Posmatrajući urbanu stvarnost, stvorio je brzu i pristupačnu metropolitansku odeću za mlađe generacije – ili za svakoga sa mladalačkim načinom razmišljanja. Taj duh i danas živi u odeći i aksesoarima koji prate urbani ritam, zadržavajući suštinsku lakoću i aktivan stav Armani DNK.

Prva radnja brenda, otvorena u Njujorku, prestonici tog streetweara koji je Armani želeo da interpretira kroz svoju estetsku viziju, bila je jednostavan prostor sa industrijskom estetikom koja je dobro izražavala svežinu i spontanost nove linije – čiji uspeh nema boljih svedoka od ogromne globalne rasprostranjenosti, A|X Armani Exchange kako među milenijalcima, tako i među generacijom Z, koja ume da ceni težinu Made in Italy principa.

AX

Od nedavno, mono radnja u TC Galeriji u Beogradu nastavlja putem tog minimalizma i funkcionalnosti, a ove zime je najreprezentativnija destinacija za kolekciju FW25, koja slavi energiju nove generacije: smeli krojevi, oversized siluetama i odvažni detalji definišu urbani, moderan i kosmopolitski stil. Za one koji postavljaju trendove, a ne prate ih, snažni, slobodoumni, nepopustljivi.

U nastavku izdvajam 3 modna pravila koje sam usvojila od generacije Z.

Uspon tihog luksuza i spajanje visoke mode sa svakodnevnom odećom

Jedan od zanimljivijih trendova u modi Gen Z je pomak ka tihom luksuzu. Ovaj trend naglašava suptilnost i nenametljivu eleganciju, često kroz visokokvalitetne komade koji ne „vrište“ luksuzom, ali su prepoznatljivi onima koji se razumeju u modu. Ovakav stav predstavlja odstupanje od raskošnog prikazivanja bogatstva karakterističnog za prethodne generacije i odražava sofisticiraniji pristup stilu i vrednosti. Pristup Gen Z modi često uključuje kombinovanje visokih modnih komada, kao što je A|X Armani Exchange, sa svakodnevnim predmetima kako bi se kreirali jedinstveni i personalizovani outfiti. Ovaj trend naglašava važnost „statement komada“ koji može podići izgled, a istovremeno omogućiti individualni izraz. Pomak ka „tihom luksuzu“ – ulaganje u visokokvalitetne, nenametljive komade – odražava želju za sofisticiranošću bez očiglednog pokazivanja bogatstva.

Čak i unutar estetskih trendova koji prihvataju „neuredan“, efortlessly stylish izgled, postoji naglasak na kvalitetu i ekskluzivnosti komada. Tihi luksuz odražava želju za održivošću i bezvremenošću u modi, pomak od disposable fast fashion. Ovakav pristup ne samo da pokazuje individualnu kreativnost, već naglašava i kolektivno razumevanje vrednosti i zanata iza modnih komada.

Težnja individualnosti i konformizmu

Jedna od karakterističnih modnih crta Gen Z je težnja individualnosti i konformizmu – istovremeno. Postoji značajan odmak od poziranja, pretencioznosti, savršenstva, i svega onoga što nas ostavlja bez ličnog pečata, te čini naš stil konvencionalnim. Umesto strogo iskonstruisanih outfita, oni biraju stil koji deluje prirodno, ali je precizno promišljen, spajanjem neočekivanih elemenata kao što su cargo pantalone uz strukturirani blazer ili blazer preko duksa; sportska majica ispod elegantnog kaputa, ili nasleđeni kožni kaiš uklopljen sa sofisticiranim, minimalističkim komadom poput A|X Armani Exchange torbe.

Ova generacija ceni lični pečat i raznovrsne izvore inspiracije, tražeći autentičnost u svakom modnom izboru. Njihova individualnost ne ogleda se u jednom odabranom stilu, već u doslednoj sposobnosti da kombinuju, interpretiraju i prilagođavaju modu sebi, a ne obrnuto. Za njih je inkluzivnost sastavni deo stila – ideja da moda treba da bude dostupna, otvorena i prilagodljiva svakome, bez ograničavanja izraza ili identiteta.

Održiva moda

Imam utisak da gen Z rešava sva važna pitanja koja prethodne generacije nisu. Etika modnih izbora predstavlja važan problem za njih. Porast aktivizma protiv neetičkih radnih praksi u modnoj industriji doveo je do veće svesti i odbacivanja brendova brze mode. Umesto toga, raste interesovanje za second-hand, recikliranje i održive modne prakse. Porast „dupes“ – pristupačnih imitacija luksuzne mode – predstavljao je kontroverznu temu među gen Z. Ovo je dovelo do porasta aktivizma i pokreta koji zagovaraju više etičku potrošnju: izvor odeće postaje važan koliko i izgled samog komada.

Ciklična priroda modnih trendova znači da se vintage i second-hand komadi često vraćaju u modu, omogućavajući Gen Z da kreira jedinstvene outfite uz minimalan uticaj na životnu sredinu.