33 misli koje sam imala dok sam ponovo gledala film Otac na službenom putu

Te 1985. kada je izašao Otac na službenom putu, nisam bila ni rođena. No, moja je generacija s početka devedesetih verovatno poslednja u nizu koja može da oseti neku neobjašnjivu i gotovo nostalgičnu povezanost s atmosferom jugoslovenskih dramskih filmova, kao da se svaka od tih scena mogla odigrati i u našoj kući ili komšiluku, našem ocu, majci ili bratu. Drugi po redu film Emira Kusturice, isti onaj koji mu je doneo i prvu Zlatnu palmu na Kanskom festivalu, što će Tirnanić kasnije nazvati trijumfom autsajdera zbog kojeg se isplati živeti, nedavno se prikazivao na FAF-u, u restauriranoj verziji, a povodom 40 godina postojanja – i znala sam da moram ponovo da ga pogledam. Opšte poznata radnja, smeštena u posleratni period, odmah nakon Titovog raskida sa Staljinom, predstavlja nežnu društvenu satiru, sa neočekivanim lirskim i nadrealnim dodirima, a kroz perspektivu šestogodišnjeg Malika.

Kusturica i Abdulah Sidran zajedno su postavljali ravan scenarija u jednom hotelu kraj Dubrovnika, a prema istinitoj anegdoti iz Sidranovog života: otac mu je živeo neuredno, boemski, a hapšenje mu je podmetnula ljubavnica. Film je dobio strukturu kroz pažljivo sekvenciranje onog što je doživljeno, sa prepoznatljivim Kusturicinim manirom da svaki kadar učini uzbudljivim, sve zahvaljujući prenatrpanoj mizansceni koja nas navodi da upijamo čitav niz događaja odjedanput. Ako se prostor ne tretira adekvatno – nema filma, govori poznati režiser, dodajući da je nadahnuće pronalazio u slobodi pokreta neorealizma i snazi evociranja kadrova u poetskom realizmu, a pre svega poetskom pristupu Jeana Renoira.

Otac na službenom putu

U nastavku izdvajam 33 misli koje sam imala na umu dok sam ponovo gledala Otac na službenom putu.

1. Ima nečeg posebno toplog i nežnog u dečijoj naraciji.

2. Otkako sam pročitala autobiografiju Mire Furlan i zakoračila u njihovu priču iz stvarnog života, pogled na ljubavne scene s Mikijem Manojlovićem, tumačim posve drugačije.

3. Muškarci dolaze i odlaze, ništa ne daju, ali uzimaju od tebe sve, pisala je Furlan.

4. U istom kadru, tri glumca, tri jezika, i svi se razumeju.

5. Kadar kada Miki maže karmin Miri u toaletu voza mogla bih da zamislim na stranicama Vogue-a.

6. Naša kinematografija tako verno prikazuje kako je nasilje nad ženama bilo normalizovano i posmatrano kao deo svakodnevice, koju su mnogi ćutke prihvatali (često i banalizovano kroz humor, porodičnu dinamiku ili tradicionalni autoritet).

7. Ipak ti mene ne voliš.

Otac na službenom putu

8. Lik Mire Furlan – Ankica Vidmar je prva žena koja leti, i to je motiv koji želim da zapamtim umesto onog da je ocinkarila muškarca kojem je bila ljubavnica.

9. S ove tačke gledišta, ne bih mogla ni da pojmim koliko Mustafa Nadarević (lik Zijaha) može da bude odbojan.

10. Svih ovih 5 kravata u jednom kadru pronašla bih devedesetih u tatinom ormaru, obešene na vratima.

11. I sve ove porodične scene za trpezarijskim stolom snimljene u bivšoj Jugoslaviji izgledaju nekako poznato.

Otac na službenom putu

12. Uvek se desi taj jedan poziv posle kojeg život počne da se deli na pre i posle.

13. I vrlo često – izda te šurak.

14. OZNA sve dozna.

15. Zašto ovi ljudi mirno sede za istim stolom?

16. Scena kako Malik prelazi most dok mesečari i pogled njegove majke Sene (Mirjana Karanović) dok ga čeka ispod jedna je od najdirljivijih.

17. Ako je stroga realistična priča, treba tražiti sublimiranu formu, kao oblak stanja nad zemljom, da slika bude zanimljivija i dublja nego što može da se zamisli, rekao je Kusturica o toj sceni koja podseća na Šagala, njegove boje i nadrealizam, a sve zahvaljujući i kamermanu Vilku Filaču.

Otac na službenom putu

18. Druga najdirljivija scena su Meša (Miki Manojlović), Sena i Malik zajedno u krevetu.

19. Toliko ljudskosti, nežnosti, humora, ranjivosti i teskobe.

20. I ovaj Senin crveni kaput bi se našao u Vogue-u.

21. Malik se zaljubio! 2.9.1951. (dok je svirala klavir).

22. Struktura filma mora da ima ljubav kao oslonac, takođe je rekao Kusturica.

23. Da li je realno da je ponovo vara?

24. Kadar kako Meša grli Malika kada ga pronađe na vrhu stene je treći najdirljiviji u filmu.

Otac na službenom putu

25. Kadar nasilja nad ženom je najjeziviji.

26. Žao mi je Malika dok pokušava da izgovori svoj govor pred važnim partijskim funkcionerom na Praznik rada.

27. I obožavam ga dok se teatralno oprašta od svoje prve ljubavi pred povratak u Sarajevo.

28. Kako bi drukčije moglo biti u demokratiji?

29. Scena svadbe, svi su ponovo na okupu, ali nema radosti.

30. Postoji mnogo praznih izgovora za moralnu posrnulost.

Otac na službenom putu

31. Ne mogu i ne želim nikada da prokomentarišem scenu u kojoj su Malik, Meša i Ankica u istom kadru, sve što osećam je čisto gnušanje.

32. Deda je najmudriji.

33. Gorko sagledavanje urušavanja porodičnog života i vrednosti u ratu, zanemarene suštine Jugoslavije i sleganje ramenima nad ravnodušnošću autoriteta i neredima koje ostavljaju za sobom.