Bonsai je moj novotokriveni hobi za opuštanje, pitala sam stručnjaka za savet kako da ga uzgajam kod kuće
Tina KovačičekNovembar 29, 2025
Novembar 29, 2025
Razmišljajući pre koji mesec o tome čime bih mogla da se bavim, a da pritom o tome ne znam ništa – što će automatski podstaći nova znanja i učenja, negde sam slučajno naletela na bonsai. Umetnost uzgoja minijaturnog drveća u posudama koje oponaša izgled starog, prirodnog stabla u malom formatu, činila se tako duhovnom, gotovo umirujućom. Negde u tim svojim istraživanjima došla sam i do Andrije Zokića čija je stručnost i posvećenost ovoj biljnoj formi impresivna, pitala sam ga kad je počeo da se interesuje za bonsai drvo. „Za bonsai znam još od detinjstva, ali dugo sam mislio da je to nešto što u Japanu nasledite od dede, već gotovo, savršeno drvo koje samo ‘čuvate'“, govori mi Andrija koji se ozbiljnije počeo da se bavi time tokom studija vajarstva. „Prelomni trenutak bio je otkriće radova austrijskog bonsai majstora Waltera Palla. Njegova stabla nisu bila “japanski ukras u posudi”, nego pravo staro planinsko drveće – nesavršeno, s ožiljcima i puno života, baš poput onog koje sam godinama gledao u prirodi. Tada sam shvatio da je bonsai živa skulptura i idealan spoj prirode i umetnosti. Ubrzo smo Waltera pozvali na radionicu u Hrvatsku, upoznali se i od tada sam njegov učenik.“ Živa skulptura? Tu me je dobio.
U poslednje vreme jako se puno govori o bonsaiju kao idealnom hobiju za smirivanje (izgleda da potraga za hobijima koji nas uzemljuju ne prestaje) pa je moja sledeća namera bila da saznam od Andrije kako uzgajati sopstveni bonsai kod kuće. Dostavljam vam svoje beleške!
Povezano: 10 hobija za sve kojima je tokom jeseni dosadno kod kuće
Andrija je ovde krenuo s jednom važnom napomenom: „Bonsai je idealan hobi za opuštanje, samo je bitno ostaviti očekivanja brzih rezultata po strani. Drvo ima svoj ritam, koji je sporiji od našeg. Meni se to na početku nekako samo “posložilo u glavi”, shvatio sam da vreme ne treba gurati jer ionako teče svojim tokom, da je na meni da radim svoj posao, a da će stabla raditi svoj deo – rasti i razvijati se. U trenutku kad to prihvatite, bonsai stvarno postaje hobi za opuštanje i evo šta čini za vas:
Na kraju, bonsai je jedan od najboljih načina da vam se svidi prolaznost, jer upravo prolaznost, kroz godine, donosi napredak bonsaiju.“

Courtesy of andbonsai
„Zavisi što pod tim podrazumevam“, odgovorio je Andrija sa željom da mi objasni dva različita načina uzgoja bonsaija kod kuće.
„Ako govorimo o pravom bonsaiju od vrsta kao što su grab, javor, bor, maslina… tada je odgovor: zahtevnije je od prosečne sobne biljke, ali nije “nemoguća misija”. Za ovo vam je potrebno:
Ako pod bonsaijem mislimo na malo stabalo iz baštenskog centra koje držimo u stanu, onda je to nešto drugo. Takve biljke često su “stilizovane” da izgledaju kao bonsai, ali same vrste nisu idealne za dugoročan uzgoj u zatvorenom prostoru. One mogu biti lep ulaz u svet bonsaija, ali treba znati da su pravi, dugoročni bonsai uvek vezani za spoljašnji prostor – balkon, terasu ili vrt.“

Courtesy of andbonsai
„Prvo pitanje koje treba da postaviti sebi jeste: da li imate spoljašnji prostor (balkon, terasa, bašta ili makar verandu) ili ne?
Za prve korake preporučujem da ne krećete od semena, nego od već formirane ili barem malo jače biljke iz rasadnika ili bonsai centra. Seme i sasvim male sadnice odlične su za učenje, ali treba puno godina da bi stvarno izgledale kao drvo, što zna ubiti početni entuzijazam. I paradoksalno, često je potrebno više znanja da napravite dobar bonsai iz semena nego od kvalitetnog sirovog materijala.
Dobro je birati otpornu, lokalno prilagođenu vrstu, nešto što već dobro raste u vašem podneblju. Kod nas (u Dalmaciji), na primer:
U kontinentalnijem delu Hrvatske od vrsta se može odabrati:
Gledajte da vas stablo na prvu privuče, da vam je zanimljivo deblo, neka nepravilnost, mala “priča” u njemu. Nije važno da je savršeno, bitno je da vam je privlačno i da stablo ima karakter. Odabir startnog materijala nešto je što se uči ceo život i u velikoj meri diktira budući izgled bonsaija.“

Courtesy of andbonsai
„Najčešća greška je previše ili premalo vode! Osnovno pravilo kaže:
Svetlo:
Vazduh:
Ako se pojavi problem, često je dobra ideja skloniti stablo sa sunca u hladovinu dok se ne oporavi. Nisu isti uslovi za sve vrste, niti je isto držite li ga u bašti u Dalmaciji, Lici ili Zagrebu jer mikroklima igra veliku ulogu.“
„Ovde odgovor nije jednostavan jer zavisi od faze u kojoj je bonsai. Ako je yamadori (stablo izvađeno iz prirode), najprije ga treba pustiti da se oporavi od šoka, pa tek onda postupno početi s oblikovanjem. Ako je stablo kupljeno i spremno za rad, za početnike je dovoljno:
Velike, grube rezove i jače oblikovanje obično radimo krajem zime ili rano u proleće (u zavisnosti od vrste i podneblja), kada se biljka budi i najbolje zaceljuje.
Žicanje (oblikovanje žicom) je naprednija faza – tu se često prave greške, pa početnicima savetujem da prvo uče kroz umereno orezivanje i promatranje reakcije biljke.
Oblikovanje nije “jedan veliki makeover”, nego niz malih odluka kroz godine. Najljepši bonsai često su rezultat puno malih, strpljivih zahvata, a ne jednog velikog “šoka”.
Meni je važno da bonsai izgleda kao da ga ljudska ruka nikada nije dotakla, da zadrži što je više moguće onaj prirodni osećaj starog stabla.“
Leto:
Zima:
Najvažnije je izbeći nagla smrzavanja i otapanja i kombinaciju vetra i jakog minusa.

Courtesy of andbonsai
Ako vas nakon godinu-dve bonsai i dalje veseli, a ne samo “lepo izgleda na polici”, onda znate da je to hobi koji može postati deo vašeg života.“