Bonsai je moj novotokriveni hobi za opuštanje, pitala sam stručnjaka za savet kako da ga uzgajam kod kuće

Razmišljajući pre koji mesec o tome čime bih mogla da se bavim, a da pritom o tome ne znam ništa – što će automatski podstaći nova znanja i učenja, negde sam slučajno naletela na bonsai. Umetnost uzgoja minijaturnog drveća u posudama koje oponaša izgled starog, prirodnog stabla u malom formatu, činila se tako duhovnom, gotovo umirujućom. Negde u tim svojim istraživanjima došla sam i do Andrije Zokića čija je stručnost i posvećenost ovoj biljnoj formi impresivna, pitala sam ga kad je počeo da se interesuje za bonsai drvo. „Za bonsai znam još od detinjstva, ali dugo sam mislio da je to nešto što u Japanu nasledite od dede, već gotovo, savršeno drvo koje samo ‘čuvate'“, govori mi Andrija koji se ozbiljnije počeo da se bavi time tokom studija vajarstva. „Prelomni trenutak bio je otkriće radova austrijskog bonsai majstora Waltera Palla. Njegova stabla nisu bila “japanski ukras u posudi”, nego pravo staro planinsko drveće – nesavršeno, s ožiljcima i puno života, baš poput onog koje sam godinama gledao u prirodi. Tada sam shvatio da je bonsai živa skulptura i idealan spoj prirode i umetnosti. Ubrzo smo Waltera pozvali na radionicu u Hrvatsku, upoznali se i od tada sam njegov učenik.“ Živa skulptura? Tu me je dobio.

U poslednje vreme jako se puno govori o bonsaiju kao idealnom hobiju za smirivanje (izgleda da potraga za hobijima koji nas uzemljuju ne prestaje) pa je moja sledeća namera bila da saznam od Andrije kako uzgajati sopstveni bonsai kod kuće. Dostavljam vam svoje beleške!

Povezano: 10 hobija za sve kojima je tokom jeseni dosadno kod kuće

Zašto je bonsai idealan hobi za opuštanje?

Andrija je ovde krenuo s jednom važnom napomenom: „Bonsai je idealan hobi za opuštanje, samo je bitno ostaviti očekivanja brzih rezultata po strani. Drvo ima svoj ritam, koji je sporiji od našeg. Meni se to na početku nekako samo “posložilo u glavi”, shvatio sam da vreme ne treba gurati jer ionako teče svojim tokom, da je na meni da radim svoj posao, a da će stabla raditi svoj deo – rasti i razvijati se. U trenutku kad to prihvatite, bonsai stvarno postaje hobi za opuštanje i evo šta čini za vas:

• tera vas da usporite
• da posmatrate sitne promene iz nedelje u nedelju
• da prihvatite da se neke greške ne mogu popraviti preko noći
• da više vremena provodite u bašti i prirodi
• da više obraćate pažnju na veliko drveće i pamtite njihove forme

Na kraju, bonsai je jedan od najboljih načina da vam se svidi prolaznost, jer upravo prolaznost, kroz godine, donosi napredak bonsaiju.“

Courtesy of andbonsai

Koliko je zahtevno uzgajanje sopstvenog bonsaija kod kuće?

„Zavisi što pod tim podrazumevam“, odgovorio je Andrija sa željom da mi objasni dva različita načina uzgoja bonsaija kod kuće.

„Ako govorimo o pravom bonsaiju od vrsta kao što su grab, javor, bor, maslina… tada je odgovor: zahtevnije je od prosečne sobne biljke, ali nije “nemoguća misija”. Za ovo vam je potrebno:

• malo znanja o vrsti
• odgovarajuće mesto (najčešće napolju, ne u stanu)
• redovna briga
• i najviše, strpljenje kroz godine

Ako pod bonsaijem mislimo na malo stabalo iz baštenskog centra koje držimo u stanu, onda je to nešto drugo. Takve biljke često su “stilizovane” da izgledaju kao bonsai, ali same vrste nisu idealne za dugoročan uzgoj u zatvorenom prostoru. One mogu biti lep ulaz u svet bonsaija, ali treba znati da su pravi, dugoročni bonsai uvek vezani za spoljašnji prostor – balkon, terasu ili vrt.“

Courtesy of andbonsai

Osnovni saveti za uzgoj bonsai drveta kod kuće

Šta prvo treba da imamo na umu i kako i gde odabrati drvo?

„Prvo pitanje koje treba da postaviti sebi jeste: da li imate spoljašnji prostor (balkon, terasa, bašta ili makar verandu) ili ne?

• Ako imate bar balkon – otvara vam se ceo svet vrsta (grab, maslina, bor, javor…). Svaka drvenasta biljka može postati bonsai, ali neke vrste su daleko pogodnije od drugih.
• Ako nemate nikakav sopljašnji prostor, realno ste u području sobnih biljaka “u bonsai stilu”, poput fikusa. To je lep početak, ali nije isto kao spoljašnji bonsai. Lično nemam ni jedan bonsai u kući i svi su u bašti.

Za prve korake preporučujem da ne krećete od semena, nego od već formirane ili barem malo jače biljke iz rasadnika ili bonsai centra. Seme i sasvim male sadnice odlične su za učenje, ali treba puno godina da bi stvarno izgledale kao drvo, što zna ubiti početni entuzijazam. I paradoksalno, često je potrebno više znanja da napravite dobar bonsai iz semena nego od kvalitetnog sirovog materijala.

Dobro je birati otpornu, lokalno prilagođenu vrstu, nešto što već dobro raste u vašem podneblju. Kod nas (u Dalmaciji), na primer:

• beli grab
• maslina
• crni bor
• mastika
• razni mediteranski grmovi…

U kontinentalnijem delu Hrvatske od vrsta se može odabrati:

• grab
• jela
• smrča
• javor
• razne vrste borova…

Gledajte da vas stablo na prvu privuče, da vam je zanimljivo deblo, neka nepravilnost, mala “priča” u njemu. Nije važno da je savršeno, bitno je da vam je privlačno i da stablo ima karakter. Odabir startnog materijala nešto je što se uči ceo život i u velikoj meri diktira budući izgled bonsaija.“

Courtesy of andbonsai

Održavanje bonsai stabla – zalivanje i uslovi

„Najčešća greška je previše ili premalo vode! Osnovno pravilo kaže:

• ne zalivati “po rasporedu”, nego po stanju supstrata i vremenu
• površina supstrata neka se lagano prosuši, a zatim dobro zalijte, tako da voda izađe kroz drenažne rupe
• Što je posuda plića i manja, to će se brže sušiti i trebat će češće zalivanje (posebno leti).

Svetlo:

• većini bonsaija treba puno svetla i boravak napolju, bar od proljeća do jeseni
• unutra, uz prozor, dobro podnose samo neke tropske vrste (npr. fikus), ali i one imaju svoju granicu

Vazduh:

• bonsai ne voli da bude stalno u zagušljivom, zatvorenom prostoru bez cirkulacije vazduha
• vetar je njegov prijatelj (uz zaštitu od ekstremnih uslova)

Ako se pojavi problem, često je dobra ideja skloniti stablo sa sunca u hladovinu dok se ne oporavi. Nisu isti uslovi za sve vrste, niti je isto držite li ga u bašti u Dalmaciji, Lici ili Zagrebu jer mikroklima igra veliku ulogu.“

Oblikovanje bonsaija – kada i kako, koliko često?

„Ovde odgovor nije jednostavan jer zavisi od faze u kojoj je bonsai. Ako je yamadori (stablo izvađeno iz prirode), najprije ga treba pustiti da se oporavi od šoka, pa tek onda postupno početi s oblikovanjem. Ako je stablo kupljeno i spremno za rad, za početnike je dovoljno:

• naučiti gde odrezati granu
• prepoznati šta je višak
• imati grubu ideju kakvu siluetu želite
• istražiti kakve su najčešće forme drveća u prirodi

Velike, grube rezove i jače oblikovanje obično radimo krajem zime ili rano u proleće (u zavisnosti od vrste i podneblja), kada se biljka budi i najbolje zaceljuje.

Žicanje (oblikovanje žicom) je naprednija faza – tu se često prave greške, pa početnicima savetujem da prvo uče kroz umereno orezivanje i promatranje reakcije biljke.

Oblikovanje nije “jedan veliki makeover”, nego niz malih odluka kroz godine. Najljepši bonsai često su rezultat puno malih, strpljivih zahvata, a ne jednog velikog “šoka”.

Meni je važno da bonsai izgleda kao da ga ljudska ruka nikada nije dotakla, da zadrži što je više moguće onaj prirodni osećaj starog stabla.“

Zimski vs. letnji uslovi održavanja bonsaija

Leto:

• najveća opasnost je isušivanje supstrata u maloj posudi
• u najtoplijem delu dana (posebno na balkonu okrenutom na jug) dobro je blago zakloniti bonsai ili ga pomeriti da nije na direktnom podnevnom suncu
• ponekad će biti potrebno zalivanje i dvaput dnevno

Zima:

• većina naših spoljašnjih vrsta može biti napolju cele zime
• ali bonsai u posudi je osetljiviji od istog stabla u zemlji
• na kontinentu je dobro zaštititi posudu i koren od jakog mraza (npr. stavljanjem posude u veću kutiju s izolacijom, na zaštićeno mesto, bliže zidu kuće)

Najvažnije je izbeći nagla smrzavanja i otapanja i kombinaciju vetra i jakog minusa.

Courtesy of andbonsai

Saveti za kraj: šta treba da imamo na umu ako želimo da nam bonsai uspe

• Posmatrajte drveće u prirodi, ono je najbolji učitelj forme i kompozicije.
• Ne bojte se grešaka i riskirajte; svi smo ih pravili i pravićemo ih i dalje. Ulaganje ljubavi i svog vremena nužno je u ovom hobiju, pa makar ponekad i grešili.
• Ne tražite prebrz rezultat, ali nemojte da budete ni potpuno pasivni, tražite odnos sa svojim stablom.
• Idite na bonsai radionicu i naučite osnove oblikovanja direktno od nekoga iskusnijeg.

Ako vas nakon godinu-dve bonsai i dalje veseli, a ne samo “lepo izgleda na polici”, onda znate da je to hobi koji može postati deo vašeg života.“