Konačno sam pogledala jednu od najhvaljenijih serija godine, koja će oduševiti fanove Severance i Breaking Bad

Kada je izašao trailer za novu seriju Vinca Gilligana, kreatora jedne od najhvaljenijih serija svih vremena, Breaking Bad, bila sam oduševljena – ali i zbunjena. Iz par isečaka koje nam je kratki trailer otkrio, nisam mogla ni da pretpostavim o čemu će da se radi u ovoj seriji. Jedino što je bilo evidentno jeste da će Gilliganova genijalnost ponovo da isijava iz svake scene. A kada sam videla da je u glavnoj ulozi Rhea Seehorn, koja me je oborila s nogu u Better Call Saul (prequelu za Breaking Bad, koji je takođe vredan gledanja), znala sam da se ponovo krčka hit.

Prve dve epizode nove serije Pluribus objavljene su 7. novembra, a nove epizode izlaziće svakog četvrtka do 26. decembra. Moja namera je bila da vešto izbegavam spoilere i čekam da izađe cela sezona, da bih sve bindžovala u jednom vikendu, ali ovu seriju svi toliko hvale da je od nje nemoguće pobeći, pa je na kraju FOMO odradio svoje. Morala sam da znam može li nova serija da parira prethodnim hitovima Vincea Gilligana.

Courtesy of Apple TV

Za radnju ove serije je malo reći da je neočekivana. Pola prve epizode provela sam u stanju konfuzije, a drugu polovinu u napetom iščekivanju. Bilo mi je toliko drago što nisam pročitala sinopis pre nego što sam je upalila, jer, verujte mi, ništa me nije moglo pripremiti za ovo. Zašto je koncept širenja smrtonosnog virusa toliko intrigantan?, pitala sam se na samom početku, prisećajući se momenta kada sam čitala Pekićevo Besnilo, sa strepnjom iščekujući da vidim da li će karantin da deluje i obuzda širenje bolesti. Isto nestrpljenje i intrigu u meni je probudila i serija Pluribus, iako, kako ubrzo saznajemo, to što se u njoj širi nije obični virus. Sami smo imali priliku da se uverimo da epidemije i pokušaji obuzdavanja virusa ni približno nisu uzbudljivi kada zaista prolazite kroz njih – u stvarnom svetu oni za posledicu imaju manično kupovanje zaliha toalet papira, pečenje domaćeg hleba i strepnju od poziva sa vešću da je neko od vaših voljenih zaražen – što mislim da gledaocima dodatno pomaže da se poistovete i razumeju protagonistkinju Carol, jednu od 11 ljudi koji još uvek nisu „zaraženi“.

Courtesy of Apple TV

Carol je spisateljica spicy romantičnih romana, što smatram vrlo duhovitim detaljem za koji mislim da će tek kasnije u sezoni doći do izražaja. U apokaliptičnoj epizodi, koja me je podsetila na početak The Last of Us, saznaje da se nešto strašno dogodilo sa svim ljudima na planeti. Kao što sam već pomenula, u početku to deluje kao neobičan virus, ali se ispostavlja da je reč o hemijskom procesu koji spaja sve ljude na planeti (one koji prežive) u jednu kolektivnu svest. Oni su restartovali društvo i streme ka tome da naprave neku vrstu utopije na zemlji.

Nikada nisam mislila da ću se toliko naježiti od „ljudi“ koji samo pokušavaju da budu prijatni i dobri. Postoji nešto istinski uznemirujuće u svom tom „dobročinstvu“. Zbog prisilne pozitivnosti, Carol mora da potiskuje svoje iskrene (i vrlo validne) emocije, što je suptilan komentar na društvene standarde koji ističu ženske emocije kao nešto što je „previše“. Ljudi poput Carol, koji nisu ušli u kolektivnu svest, otežavaju planove ovog jedinstvenog uma zaposednutog vanzemaljskim virusom. Njih je 11 na celom svetu, ali u stvarnosti deluje kao da je Carol u tome sama, jer ostale ovaj nesvakidašnji sled okolnosti nije preterano dotakao. (Istakla bih da je ovo samo moja interpretacija događaja, koju sam stekla gledanjem epizoda koje su dosad izašle, jer, baš poput Carol, ni gledalac nije 100% siguran šta se dešava.)

Courtesy of Apple TV

Međutim, čar ove serije leži upravo u tome što ništa ne možete da predvidite i u potpunosti da shvatite. Pluribus nas zbunjuje na sličan način kao hit serija Severance, držeći nas u konstantnom stanju neizvesnosti i iščekivanja. Dok gledate ove serije, shvatate da je reč o konceptu koji će postati jasan tek na kraju, kada budemo mogli da vidimo širu sliku, a sa svakom epizodom kao da otključavamo deliće te slagalice. Upravo zbog te apstraktnosti mi se čini da je teško postići da ovakve serije budu uspešne i drže pažnju gledalaca. Međutim, postoje autori kojima možemo da verujemo da će to izvesti maestralno, a Vince Gilligan je definitivno jedan od njih. Pluribus postavlja neka duboko filozofska pitanja o jedinstvu i jedinstvenosti, ali ona su upakovana u izuzetno pitak, gotovo blockbusterski sadržaj.

Kada sam upalila Pluribus, pomislila sam da ako serija uspe da bude bar Br od Breaking Bad, pred nama će biti hit. Nakon četiri epizode, čini mi se da je ova serija na zaista dobrom putu, jer ima sve potrebne komponente: odličnu glumu, intrigantu radnju koja nas uvek drži na rubu kauča, i zdravu dozu crnog humora. Ne mogu da osporim da je Pluribus izuzetno hrabar zalogaj, sa velikim faktorom rizika – ali nekako uspeva da oduševi veliki broj gledalaca.Ne mogu ni da zamislim gde će nas ova serija odvesti do kraja godine, ali upravo zbog toga s nestrpljenjem iščekujem nove epizode, od kojih svaka preti da bude uzbudljivija od prethodne.