Znakovi da se neko vama blizak nalazi u (potencijalno) nasilnom odnosu

Pre nekih desetak godina, prijateljica je bila u vezi sa momkom za kojim je, simpatično rečeno, „izgubila glavu“. Markantan, visok, nasmejan, opušten, a la Robert Pattinson izgled; na prvu mi se učinio kao sasvim logičan izbor za nju. Međutim, kako su nedelje prolazile, a naša druženja se intenzivirala, tek sam tada počela da primećujem kod njega promene raspoloženja, impulsivne reakcije, neku dozu narcizma oko koje nisam mogla da se odlučim da li je smatram zdravom, pa čak i privlačnom, ili alarmantnom. Nažalost, pripisala sam ovom prvom.

Povezano: Nasilje nad ženama u regiji je alarmantno. Šta učiniti kada mu svedočite

Nekoliko meseci kasnije, primila sam poruku te iste prijateljice sa slikom njenog modrog oka, hematomima po licu i telu, informacijom da je bila u policijskoj stanici, ali da ne zna šta dalje. „Ne znam zašto sam ga toliko isprovocirala“, „…bacio me na pod i vukao za kosu, bila sam prestravljena…“, „Osećala sam se toliko bespomoćno, nisam mogla da ga smirim, ne razumem otkud i zašto“… I druge slične rečenice odzvanjale su mi u ušima nedeljama nakon toga. Ali većina njih se svodila na isto – šok i nevericu da je osoba koju je toliko volela bila spremna da joj nanese bol, patnju i zlo…

Znakovi da je partner potencijalno nasilan 

„Nasilni muškarac može biti veoma vešt u izražavanju intenzivne ljubavi na početku partnerske veze, što je zamka u koju se lako upada. On nužno nema plan da povredi i zlostavlja partnerku, ali je njegova predstava odnosa takva da žena treba da ispunjava sva njegova očekivanja i potrebe. Da bi to ostvario, nameće joj kontrolu i koristi prinudu“, objašnjava mi psihološkinja Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra. Dodaje da većina zlostavljača daje „signale upozorenja“ pre nego što se zlostavljanje pojavi u otvorenom obliku. U nastavku su neki od njih.

• Žene bi trebalo da budu obazrive kada njihov partner s nepoštovanjem priča o bivšoj partnerki (ili o svim ženama), kada sebe opisuje kao žrtvu ili kada priznaje da je zlostavljao bivšu partnerku, ali to opravdava okolnostima
• Ako ne poštuje partnerku, ponižava je ili ismeva, u društvu ili nasamo, to je pogodno tlo za zlostavljanje
• Upozoravajuće je i kada idealizuje i veliča partnerku (ne vidi nju, već svoju ideju o idealnoj ženi), jer može postati okrutan ako ona ne ispunjava njegova očekivanja 
• Često prebrzo definiše vezu kao ozbiljnu, prebrzo planira zajedničku budućnost, brak, decu, što sugeriše da želi da nametne kontrolu.
• Imaju snažnu potrebu da kontrolišu partnerke. Na početku odnosa to čine na suptilan način. Kontrola se nameće kao ljubav, posvećenost i potreba da se stalno bude sa partnerkom. Ona često počinje od ženinog izgleda i vremena, šireći se na aktivnosti i odnose, zauzimajući postepeno sve aspekte njenog života
• Ljubomora je jedan od najsigurnijih znakova da će u vezi u budućnosti biti nasilja. Problem je što se na početku odnosa ona maskira kao ljubav, tako da je žene retko vide kao potrebu za posedovanjem
• Izolacija od ženi bliskih osoba – članova porodice, prijateljica, koleginica, u skladu je sa kontrolišućim ponašanjem i ima više funkcija – da usmeri na jedino mogući odnos (sa partnerom), da spreči ‘test realnosti’ (proveru onoga što joj govori), da prekine emotivnu podršku i izvor pouzdanih informacija.

I drugi upozoravajući znaci mogu biti prisutni, kao što su neprihvatanje odgovornosti (krivice), usredsređenost na sebe, dvostruki standardi za sopstvena i partnerkina ponašanja, nepoštovanje njenih želja i osećanja u vezi sa seksualnim odnosima, izvrtanje njenih reči i izluđivanje, zastrašivanje partnerke kada je ljut, pretnje i ucene ako ga ostavi, konzumiranje alkohola i narkotika. Fizičko nasilje, koje je najlakše uočljivo, ne mora da bude prisutno, ili se dogodilo samo jednom, ili postoji kao pretnja, ili kao podsećanje na to kako je prošla njegova prethodna partnerka ili neka druga žena, ali može biti dovoljno da uslovi parališući strah.

Koja pitanja postaviti ako sumnjate da neko doživljava nasilje?

Psihološkinja Ignjatović pre svega naglašava da je dobro postavljati pitanja otvorenog tipa, jer ona ne pretpostavljaju odgovore i ostavljaju prostor da žena odluči da prihvati razgovor i da svojim rečima iskaže ono što joj se dešava, šta misli i oseća. „Ona mora da ima kontrolu nad razgovorom jer joj je kontrola oduzeta. Može se početi onim što se opaža i ponuditi da se razgovara o tome šta se dešava u partnerskom odnosu. Veoma je važno dati vreme ženi koja priča o događajima o kojima nije lako govoriti, ne popunjavati njeno ćutanje sopstvenim pričanjem. Važno je pažljivo slušati, ne komentarisati, ne procenjivati, ne suditi i ne davati savete. Potrebno je prepoznati emociju — uznemirenost, zbunjenost, strah, krivicu — i omogućiti da se o tome govori. Treba jasno reći ‘razumem te’, ‘podržavam te’, ‘na tvojoj sam strani’, ‘ima izlaza’, ali i ostaviti mogućnost da ona sama kreira rešenje. Korisno je dati broj telefona ženske organizacije koju može anonimno da pozove, da razgovara u poverljivoj formi, da proveri svoje sumnje i da napravi siguran plan izlaska iz veze.“

Kako razgovarati sa svojim prijateljicama koje proživljavaju nasilje, a da im budemo stvarna podrška?

Ako ste primetili neke znake nasilja ili sumnjate na (potencijalno) nasilnog partnera, dolazimo do jednako teškog dela. Kako prići prijateljici, kako razgovarati s njom? Nije lako razgovarati sa ženom koja svog partnera ne vidi kao zlostavljača, niti sebe kao žrtvu, koja ne uočava znake da odnos nije ravnopravan i zasnovan na obostranom poštovanju, iako to drugima može biti jasno i vidljivo. Kako mi je rekla psihološkinja Tanja Ignjatović, neretko se desi da ukazivanje na ponašanja partnera koja nisu adekvatna može kod žene, koja ih ne tumači na isti način, stvoriti utisak da su prijateljice ili rođaci ljubomorni na njenu „sreću“.

„Dok je zaljubljena, dok voli partnera, ona će prihvatati njegove zahteve i objašnjenja, menjati svoje ponašanje da bi sačuvala vezu. Čak i kada prepoznaje neadekvatna ponašanja, sklona je da poveruje da je reč o incidentima, da ih opravda, da veruje da će, ako postane gore, moći da ga ostavi. Međutim, to je opasna zamka. Što se duže ostaje u vezi, teže je iz nje izaći.“

Objašnjava mi da prijateljicama, onima koje vide upozoravajuće znake, treba sledeće

• jasno saopštiti zabrinutost
• navesti konkretna ponašanja, šta i zašto to nije u redu, ne napadajući njega ili vezu
• ako prihvata razgovor, treba da je podrže da partneru postavi jasne granice, jer bi na taj način njegova kontrola, izolacija i zlostavljajuće ponašanje postale vidljivije
• treba biti oprezan, saveti i ‘gotova rešenja’ ne pomažu, a uvidi i odluke moraju da budu njeni.  
• važno je nedvosmisleno podržati prijateljicu, njene vrednosti, dostojanstvo, samopoštovanje, snage – sve ono što zlostavljač napada i ugrožava
• reći joj da ona nije kriva za njegovo ponašanje i zlostavljanje
• važno je ne prekinuti odnos, ne ljutiti se, šta god da zlostavljač čini da je okrene protiv prijateljica ili rođaka
• treba joj dati jasnu poruku da su tu za nju, da su joj ‘otvorena vrata’, ponuditi podršku i praktičnu pomoć ako odluči da ga napusti