Šta se dešava s našim telom kada svakog dana jedemo najzdravije voće na svetu?

Bilo da ih pijemo u toploj vodi ujutru, cedimo preko salate u podne ili gledamo kako ukrašavaju rub čaše s koktelom subotom uveče, limun se već dugo smatra pouzdanim izvorom vitamina i saveznikom zdravlja. Sadrži vitamin C, antioksidanse i prirodne kiseline koje podstiču metabolizam i jačaju imunitet. Popularnoj jutarnjoj čaši vode s limunom pripisuju se čak i probavne koristi. Međutim, koliko u tome ima istine i što se zapravo događa u telu ako limun konzumiramo svaki dan?

Prednosti vode s limunom, ali i saveti kako je ne piti

Da se telo i lice ne bi „skupili“ od koncentrisane kiseline, limun je najbolje konzumirati razređen, na primer kao topla, blago mlaka voda s limunom ujutru, ritual koji se već godinama povezuje s wellness rutinskim navikama. Ako je pijemo na prazan želudac, navodno ubrzava metabolizam, podstiče detoksikaciju i daje energiju za dan koji sledi. I to je zaista tačno: limunov sok podstiče lučenje žuči, čime aktivira probavu i pomaže telu u preradi masti.

Antioksidansi u limunu dodatno podržavaju prirodne procese čišćenja jetre i bubrega. Zanimljivo, iako limun ima izrazito kiseo ukus, on deluje alkalno u telu. Biohemijska posebnost koja pomaže mnogima da održe ravnotežu između kiselina i baza u organizmu.

No postoji jedan problem: u previše toploj vodi limun gubi većinu svog vitamina C. Kad temperatura vode pređe 60 stepeni, vitamin C se razgrađuje. Dakle, ako limunovu vodu pijete i radi jačanja imuniteta, važno je da ona bude mlaka, ne vruća.

Karola G

Limun je zdrav, ali koja količina vam treba?

Za jutarnju čašu vode obično je dovoljna polovina limuna. Međutim, koliko limuna treba pojesti da osetimo njegove prave blagodati? Postoji jednostavno pravilo: jedan limun sadrži oko 50 miligrama vitamina C, otprilike polovinu količine koju ima velika pomorandža, ali s manje šećera i više antioksidativnih biljnih jedinjenja. Time se može pokriti gotovo polovina dnevne potrebe za vitaminom C.

Ako svaki dan konzumirate sok od dva limuna, bilo kao sveže isceđen napitak, dodatak vodi ili preliv za salatu, unosite otprilike 100 miligrama vitamina C, što odgovara preporučenoj dnevnoj dozi.

Može li limun da pomogne kod bubrežnih kamenaca?

Znamo da limun obiluje vitaminima i jača imunitet, ali manje je poznato da pomaže i bubrezima. Istraživanja pokazuju da limun može sprečiti nastanak bubrežnih kamenaca. To je važno jer se procenjuje da će svaka deseta osoba tokom života razviti bubrežne kamence: sitne, ali vrlo bolne kristale koji nastaju kad se minerali u bubrezima zgrušavaju i talože.

Limunov sok sadrži visoko delotvoran oblik citrata, odnosno limunske kiseline, koja povećava nivo citrata u urinu i veže višak kalcijuma pre nego što se formiraju čvrsti talozi. Osim toga, sprečava povezivanje sitnih kristala kalcijum oksalata u veće, bolne kamence.

Limun pomaže telu u borbi protiv stresa

Ali to nije sve: agrumi su pravi čuvari ćelija. Brojne studije potvrđuju da su limuni bogati zaštitnim biljnim jedinjenjima koji štite ćelije od oksidativnog stresa, procesa povezanog s bolestima srca i krvnih sudova, hroničnim otkazivanjem bubrega, nekim vrstama raka i hroničnom opstruktivnom plućnom bolesti.

Limun može da poboljša izgled kože

I naša koža ima koristi od limuna: vitamin C igra ključnu ulogu u stvaranju kolagena, strukturnog proteina koji održava kožu čvrstom, glatkom i elastičnom. Jednostavno rečeno: bez vitamina C telo ne može da proizvede stabilan kolagen. Vitamin C iz limuna jača krvne sudove i podstiče mikrocirkulaciju, važnu za zdrav, ujednačen i svež ten.

Osim toga, vitamin C štiti kožu od slobodnih radikala koji uzrokuju stres, UV zračenje i zagađenje. Tkivo se bolje snabdeva hranjivim materijama, pa koža efikasnije upija ono što joj treba. Redovno konzumiranje limuna tako može prirodno da doprinese svežijem i čistijem tenu, naravno, uz uravnoteženu ishranu, dovoljno sna i zdrav način života.

Vladimir Gladkov

Limunova korica: skriveni izvor antioksidansa

Kad je reč o antioksidansima, posebno zanimljiva je korica limuna, tačnije beli sloj ispod nje, mezokarp. On sadrži flavonoide, biljna jedinjenja koji snažno deluju protiv upala u telu. Ni eterična ulja iz limunove kore ne treba podceniti: podstiču rad jetre, lagano ubrzavaju metabolizam i imaju blago antibakterijsko delovanje.

Zato korica ne bi trebala da se baca. Može se narendati preko jela ili dodati u vodu u tankim kriškama. Važno je, međutim, koristiti isključivo organske limune, jer se konvencionalni često premazuju voskom.

Miris limuna i njegovo delovanje na raspoloženje

I sam miris sveže narezanog limuna može učiniti više nego što mislimo. Istraživači su otkrili da eterično ulje limuna deluje na telo i raspoloženje: učesniti jedne studije pokazali su bolje raspoloženje i veću aktivnost nervnog sistema nakon udisanja mirisa limuna (znak da telo prelazi u budno, ali opušteno stanje).

Limun poboljšava i apsorpciju gvožđa

Svakodnevna konzumacija limuna može da poboljša iskorištavanje hranjivih materija. Limunska kiselina veže biljno gvožđe i čini ga dostupnijim telu. Samo nekoliko kapi limuna preko salate ili avokado tosta može višestruko povećati apsorpciju gvožđa, što je posebno korisno za vegetarijance.

Limun ima i dokazano antibakterijsko delovanje: limunov sok može smanjiti broj bakterija u usnoj duplji, osvežiti dah i neutralisati neprijatne mirise, a da pritom ne naruši prirodnu ravnotežu bakterija u ustima, naravno, ako se pije razređen i umereno.

Koliko je limuna dnevno zdravo konzumirati?

S pH vrednošću oko 2, limunov sok spada među izrazito kiselu hranu, što nije iznenađenje za svakoga ko je ikad zagrizao krišku limuna. No to znači i da preterana konzumacija (na primer tri ili više limuna dnevno) može da nadraži zube i želudac. Dugoročno, svakodnevno ispijanje čistog limunovog soka može oštetiti zubnu gleđ jer kiselina omekšava zaštitni sloj zuba i čini ih osetljivijima na hladnoću, toplotu i slatkoću.

Zubari zato preporučuju da uvek pojete limunov sok razređen, po mogućnosti na slamku, i izbegavate pranje zuba barem 30 minuta pre i nakon konzumacije. Kod osoba sklonih refluksu ili gorušici, limunov sok je bolje piti nakon jela. Ako se preteruje s količinama, visok nivo kiseline može dodatno opteretiti bubrege jer višak kiseline mora biti izlučen. U retkim slučajevima mogu se javiti i alergije na agrume, najčešće u obliku svraba u ustima.

Ukratko: limun koristi telu samo ako se konzumira umereno i razređeno.

Najbolje je uživati u svežem limunu

Ako želite da iskoristite sve zdravstvene prednosti limuna, uvek birajte sveže plodove. Sok iz žute plastične boce možda ima ukus poput limuna, ali hemijski s njim nema mnogo zajedničkog. Tokom pasterizacije uništavaju se osetljivi sastojci poput vitamina C, gube se enzimi, a konzervansi produžuju rok trajanja, ali ne i korisnost za telo.

Za kraj, mali savet: da limuni što duže zadrže svežinu, aromu i vitamin C, čuvajte ih u pregradi za povrće u frižideru. Ako volite da imate zalihu, limune možete i zamrznuti, prepolovljene, narezane na kriške ili isceđene u obliku kockica leda od limuna.

Vogue.de