Ko je savremena umetnica koja razbija vekovne obrasce Luvra?

Kada je njena slika Miss January u maju ove godine proglašena za najskuplje prodato delo na aukciji od strane žive umetnice ikada, rekla mi je skromno: Ovo nije prvi korak ka ravnopravnosti. Pre mene bilo je mnogo onih koje su napravile neke druge umetnice. Ali svakako jeste jedan od koraka. Želim da kažem da je umetničko tržište samo jedno od mesta priznanja, ali ne nužno i ono najvrednije. Ako su drugi umetnici koje poštujem dirnuti mojim radom, to je za mene najveći kompliment. No, da će umetnost Marlene Dumas ostaviti značajan trag u istoriji sada potvrđuje i vest da je ovih dana postala prva savremena umetnica čija su dela uvrštena u stalnu postavku čuvenog Louvra.

Naime, devet novih slika holandsko-južnoafričke umetnice, rađenih posebno za ovaj prostor, izloženo je na impozantnom zidu atrijuma Porte des Lions, na ulazu u Galeriju pet kontinenata i odeljenje za slikarstvo Louvra, nadomak Grande Galerie. Blizina poznatih remek-dela slikarstva ima poseban značaj s obzirom na to da je njen umetnički rad duboko ukorenjen u ovom medijumu, stalno kombinujući izvore i priče, slično misiji samog muzeja. Pod nazivom Liaisons (Veze), serija prikazuje lica koja, prema rečima umetnice, nastaju pod utiskom „užasa“ savremenog sveta, a u saopštenju Louvra navodi se da su neka lica „više apstraktna, druga izražajnija, dok pojedina zadržavaju tragove crteža“. 

Povezano: Razgovarali smo sa Marlene Dumas čija je slika najskuplje delo žive umetnice ikada prodato na aukciji

Courtesy of Louvre, photo by Anton Corbijn

Moja lica su mešavina prošlosti i sadašnjosti. Ne mogu da slikam užase genocida koji se danas događaju, ali njihove senke utiču na raspoloženje u kojem su ova lica nastajala. Portret se bavi sličnostima i prepoznavanjem poznatih ljudi. Lica se bave onima bez imena. Ona obuhvataju i one koji su dehumanizovani – izbeglice, ljude označene kao strance, rekla je ovim povodom.

Marlene Dumas, koju zastupa galerija David Zwirner, poznata je po gestualnim, gotovo sablasnim figurama i neobičnim kombinacijama boja, koje zajedno sugerišu misteriju tuđeg srca, a naročito srca ljudi koje poznajemo. Dela koja su sada izložena u Louvru, prate taj stil: zatvorena lica koja se stapaju u nijansama borovozelene, zemljane braon, svetle narandžaste i izbledele plave.

Courtesy of Louvre, photo by Peter Cox, Eindhoven

U svojim radovima, Marlene prikazuje ranjivost kako bi ogolila ono što se u svakodnevnom životu potiskuje ili ne vidi. Ona nije samo umetnica, ona je umetnica čija je umetnost o ženama. Miss January iz 1997. godine postavljao je niz teških pitanja o aproprijaciji i voajerizmu, a samo delo čuvala je poznata kolekcionarska porodica Rubell čak 25 godina pre nego što ga je prodala na Christie’s aukciji.

Slikati znači ući u neki drugi svet. To nije moj dom, već neka vrsta vremenskog tunela – ili, tačnije, zaboravljanje na vreme. Uvek završim radeći kasno u noć jer mi je teško da počnem, ali kad počnem, teško mi je da stanem, objašnjavala mi je Marlene kako umetnost za nju znači odlazak u paralelnu realnost. Iako je tek ove godine postigla tržišni uspeh, pažnju kritike i publike privlači već decenijama: 2008. godine bila je predmet retrospektivne izložbe u Muzeju moderne umetnosti, a na Venecijanskom bijenalu 1995. predstavljala je Holandiju, gde i živi. Tokom godina učestvovala je na četiri glavne izložbe Venecijanskog bijenala i dva puta na Documenti.

Courtesy of Louvre, photo by Peter Cox, Eindhoven

Postavka je stigla u Louvre u neprijatnim okolnostima – samo nekoliko nedelja nakon ozbiljnog propusta u sistemu bezbednosti i krađe krunskih dragulja iz 19. veka. Direktorka Louvra, Laurence des Cars, navela je u saopštenju da je Dumas bila „očigledan izbor“ za ovaj potez: Ona brani i predstavlja medijum slikarstva kao retko ko, a njen rad je zamišljen kao prostor koji spaja različite senzibilitete i porekla. Upravo to smo želeli da postignemo novim uređenjem ovog prostora.