Sonja je nova galerija, kafić i prodavnica na šarmantnom, pitoresknom ostrvu

Zamislite scenario u kojem se ujutru probudite, i nigde vam se ne žuri. (U današnje vreme gotovo nezamislivo.) Razmišljate gde da popijete svoju prvu jutarnju kafu, a da pritom pogledom putem saznate da li je more u talasima, da li duva vetar, kakvog je mirisa vazduh i hoće li biti sunca na nebu. Tako nekako zamišljam svoj život na ostrvu, možda nekad u budućnosti. Još kad bih na tom ostrvu imala galeriju, kafić, prodavnicu, knjižaru u jednom, bio bi to place to be!

Spoiler alert – zapravo postoji! Na severnom vrhu ostrva Bornholm, u malom primorskom gradiću Allinge, u Danskoj. Tamo se nalazi nedavno otvorena Galleri Sonja – novi kafić, prodavnica i galerija oblikovani pod uticajem „oštre obale ostrva i duboko ukorenjenih zanatskih tradicija“. Već pri ovom opisu kažem: sviđa mi se!

Courtesy of Norm Architects

Birgit Lyngbye Pedersen i Jimmy Olesen zaljubili su se u ovo šarmantno vetrovito severno dansko ostrvo slučajno. U vreme lockdowna češće su ga posećivali, i tada otkrili svu mirnoću i lepotu koju im njegov pejzaž donosi u život. S vremenom su postali vlasnici kuće za odmor na Bornholmu, a nedavno su i otvorili Sonju. Pitate se otkud ovo ime?

Courtesy of Norm Architects

Birgit je postala direktorka projekta za planirani muzej Sonje Ferlov Mancobe, poznate danske vajarke, koji će se graditi na Bornholmu, a dizajniraće ga svetski poznati arhitekt aTadao Ando. Za nju je pogled slavnog Japanca na ovo dansko ostrvo bio razbuđujući, kako kaže, Bornholm je otkrila kroz njegove oči, kroz „posebno svetlo koje vlada tu i tamo“, i kroz mirnoću koju ovakav pejzaž donosi u život kada znate da ga poslušate. U čast velikim stvarima koje će se tek dogoditi na ovom ostrvu (do kojeg se stiže brodom ili avionom), Birgit i Jimmy otvorili su Sonju pri čemu su projekat u ruke dali vizionarima iz Norm Architects. „Projekat je nastao iz zajedničke ambicije: stvoriti okruženje koje slavi jednostavnost, taktilnost i tihu lepotu prirodnih materijala“, rekli su za početak arhitekti, ističući kako je svaki detalj u Galleri Sonja oblikovan s namerom. „Enterijer se razvija kao kompozicija suptilnih kontrasta: svetlo i senka, glatko i teksturirano, prefinjeno i sirovo. Nežne nijanse peska, pepela i kamena odražavaju pejzaž izvan – granitne litice, morsku travu i belo severno svetlo koje prolazi kroz prozore. Kako dan prolazi, svetlo polako prelazi preko površina hrasta, lana i papira, otkrivajući tihu poeziju u njihovim teksturama. Ova taktilna iskrenost čini srž projekta.“

O svemu se promišljalo. Duboko, lagano, onako kao s početka priče – kao da se nigde nikome ne žuri. Tako i inače izgledaju enterijeri i projekti ovog poznatog danskog studija. Nameštaj i oprema izrađeni su po meri, stvarajući besprekoran dijalog između arhitekture i zanata. Skulpturalne stolice, klupe i stolovi povezuju tradicionalne stolarske tehnike sa skandinavskom arhitektonskom suzdržanošću; njihovi oblici su jednostavni, a opet izražajni, osmišljeni da ne dominiraju prostorom, već da podrže aktivnosti i susrete koji se u njemu odvijaju. Stolovi i stolice mogu da se pomeraju kako bi prostor odgovarao intimnim okupljanjima ili većim događanjima.

Courtesy of Norm Architects

„Filozofija koja stoji iza uređenja Galleri Sonja otelotvoruje soft minimalism, glavni princip našeg rada u Norm Architects, gde se japanska jednostavnost susreće sa skandinavskom funkcionalnošću, a suptilnost postaje oblik bogatstva“, ističu arhitekti pri čemu mi se jako sviđa kako objašnjavaju svoj pogled prema minimalizmu. „Ovde minimalizam nije estetika odsutnosti, već suštine; način da materijali, svetlo i oblik govore s tihom sigurnošću.“

Courtesy of Norm Architects

Kroz ceo kafić i galeriju, pomno odabrani detalji proširuju senzorno iskustvo. Keramika, ručno izrađena posebno za ovaj prostor, prati dnevne rituale – tihi podsetnik na to kako se dizajn i zanat prepliću u svakodnevnom životu. Izložena uz dela lokalnih umetnika i japanskih majstora, postaju deo šire priče o povezanosti, strpljenju i prisutnosti. „Povezanost između Japana i Bornholma kreira konceptualnu nit koja prožima ceo prostor. Iako su geografski udaljeni, ova dva ostrva dele duboku povezanost; oba su oblikovana izolacijom, definisana zanatom i održavana trajnim poštovanjem prema prirodi i vremenu.“

Spolja, intiman vrt, okružen starim voćkama i blagim zvukovima mora, postaje prirodno produženje enterijera. Mesto za pauzu, razgovor ili jednostavno bivanje. Atmosfera je istovremeno poznata i vanvremenska, kao da je prostor oduvek pripadao svojoj okolini, ističu arhitekti ponovo podcrtavajući kako u vremenu obeleženom brzinom i preteranošću, galerija predstavlja retku ponudu. Poziv je da usporimo, posmatramo i ponovo se povežemo s taktilnim svetom oko nas. Podseća nas da se lepota krije u najjednostavnijim stvarima: toplini drveta pod rukom, zvuku lagane kiše koja udara o prozor, tihom društvu predmeta izrađenih s pažnjom.

Razmišljam za kraj kako sam ovaj tekst možda trebala da nazovem: Kako su mi Danci još jednom održali lekciju iz dizajna. Drugi put.