Dnevnik outfita: 9 dana, dva fashion weeka i 11.000 kilometara

Reći ću vam sasvim iskreno. Spremanje kofera za fashion week je posebna disciplina. Za slaganje outfita (sa što manjim brojem sastojaka) treba imati veštine i proračunatost šahovskog velemajstora, a vrhunac je postignut kad se svaki komad slaže sa svim ostalim stvarima. Taj nivo savršenstva je, naravno nemoguć.

Iako mi deo s uparivanjem stvari u relativno suvisle kombinacije ide sasvim solidno, obično potpuno zeznem u proceni funkcionalnosti. Leto s tankom i laganom odećom mi dopušta da u koferu ponesem i pokoju „grešku viška“, za razliku od zime kada u njega jedva uspem da uguram dve konkretne veste i toaletnu torbicu. Mesta za nek se nađe komade koji bi mogli da spasu stvar – naprosto nema. No reći ću vam jednu stvar. Moje loše procene u stvari nemaju veze s godišnjim dobima. Ja prosto imam tu „sreću“ da me i leti dočekaju istorijsko niske temperature, a količina padavina obara rekorde. Zato na svoja odredišta neretko slećem s koferom punim potpuno neupotrebljive odeće. Recimo, u Berlin sam stigla sa slatkastim kompletićima, dok je usred jula lilo kao da kiša nije padala čitav vek, a u Kopenhagenu me raznosio nemilosrdni avgustovski vetar dok sam u laganom šortsu molila sve karmičke sile da mi pošalju sunce. Slične nedaće, jasno, snašle su me i na mojim nedavnim putešestvijama između Moldavije, doma i Kazahstana, tokom kojih sam u devet dana preletela oko 11.000 kilometara, prošla šest aerodroma, dva kontinenta i dva fashion weeka – ovo je moj dnevnik outfita.

DAN #1

Ujutru me, iz polusna, budi zvuk alarma. Ne sećam se tačno šta sam sve večer ranije ugurala u kofer, ali nadam se da sam bila prisebna. Kad stignem, raspakovaću ga s radoznalošću deteta koje na božićno jutro otvara poklone. Šetam po stanu kao Baltazar, mućkajući po glavi da li mi treba kaput ili je jesen još topli produžetak leta. U poslednji tren odlučujem se za teksas jaknu – kompromis između razuma i nostalgije za letom – i odjurim prema aerodromu. Frankfurt, naš večni tranzitni dom, ponovno nas dočekuje mirisom skupih kroasana i ritmom aerodromskih najava. Nakon nekoliko sati čekanja, pa leta iznad oblaka istočne Evrope, konačno slećemo u Kišinjev. Hladan, siv, tmuran, nimalo za teksas jaknu Kišinjev. U mom koferu, po običaju, nema mnogo znakova prisebnosti. Sve što imam, a da nije prikladnije za žurke u beach barovima ili barem za bablje leto, jesu već opevana teksas jakna, moj omiljeni džemper na mornarske pruge i jedan crveni blazer koji sam odlučila da reanimiram iz arhive zaborava. Da vidimo sad sav sjaj kreativnosti, pomislim autoironično (s unutrašnjim glasom koji podseća na onaj stroge učiteljice), kujući paralelno planove o pohodima na neznane moldavske butike. Iz vrtloga blagog očaja izvlači me poruka o večernjim planovima. Mesto, vreme i, najvažniji deo: party otvaranja ležeran je i pomalo neformalan. Reč lowkey dolazi kao slamka spasa – prvi dan u hladnom Kišinjevu preživeću u svojoj teksas jakni, nekoliko slojeva i najjednostavnijim farmerkama koje sam srećom nagurala u kofer. Zadovoljna sam.

Jeans jakna second hand, bela košulja Varteks, marama Answear Lab, torba Marmelo, mokasine second hand, farmerke Levi’s, minđuše My Mon Mon, naočare Tom Ford

DAN #2

Drugi je dan rezervisan za revije – Moldovan Brands Runway započinje programom na različitim gradskim lokacijama. Vozićemo se, ali i hodati pa odluka pada na spoj najudobnijih i najtoplijih stvari koje imam u svom arsenalu čuda. Da, jedna od njih ponovno je teksas jakna. Nakon što sam se pošteno ukorila zbog nepromišljenosti i prešla u stadijum prihvatanja, ipak smognem snage da čestitam sebi na prisebnosti. Umesto teksas jakne mogla sam, recimo, poneti šareni pulover sa šljokicama koji pristaje isključivo uz ljubičastu satensku haljinu (#fashion). Ako ništa drugo, bar je ta jedna stvar o kojoj mi život zavisi svestrana i prilagodljiva. Dok perem zube i češljam kosu molim sve više sile kojima sam simpatična da sačuvaju kišu za neke druge dane. Džemper na mornarske pruge sa chic teksas rukavima ugurala sam u tamnoplave vintage pantalone za koje odavno nemam pojma kada sam ih i gde kupila. Izgledaju kao da ih je nekad nosio neki vitki i mlađahni mornar. Uglavnom, sve te mornarske sastojke pospem prstohvatom dodataka za koje verujem da spašavaju stvar: dva kaiša sa zlatnim detaljima (od kojih je jedan, mislim, ogrlica), plava bandana oko vrata i mokasine uparene s belim čarapama biće sasvim OK za priliku. Casual i malo retro. Preživela sam uprkos svim vremenskim nedaćama.

Džemper na pruge Ami Amalia, jeans jakna second hand, pantalone vintage, kaiš vintage Versace, mokasine second hand, minđuše My Mon Mon, naočare Tom Ford

DAN #3

Budi se srećna što moje telo još nije razvilo nijedan simptom upale pluća. Napolju je i dalje hladno kao da je sredina januara, a kapa nad gradom siva i gusta. Pitam se, da li u Kišinjevu ikad sija sunce? Na repertoaru događaja je niz revija koje se redom odvijaju u istom prostoru. To možda nije sjajno za moj pustolovni duh, ali je prilično povoljno za moj autfit. Dajem sebi oduška. Sve stvari koje sam do sada nosila iskombinovaću na drugačiji način i svemu tome dodaću plisiranu sivu mini suknju. Zaboravila sam parnu peglu, pa suknju ravnam dok se grejem pod vrelim tušem. Biće dobro. Nadam se da me putem do lokacije neće zadesiti najgori vetar kojem je Moldavija ikada svedočila, jer čarape koje nosim ispod svega nisu dovoljno debele. Pistać nijansa moje nove torbe dolazi kao tračak svetlosti. Volim slojeve, i oni vole mene.

Jeans jakna second hand, džemper na pruge Ami Amalia, bela košulja Varteks, suknja Mango, torba Calvin Klein, cipele vintage Miu Miu, naočare Tom Ford, kaiš vintage

DAN #4

Subota je. Srećna sam i slobodna. Kiša pada još od ranog jutra, ali me to ne dotiče previše. Uzimam hotelski kišobran i krećem u šetnju nepoznatim ulicama, spremna na sva uzbuđenja koja mi život može pokloniti. Ne opterećujem se previše ni time što kiša pada sve jače i jače — sve dok mi ne postane bolno jasno da je krajnje vreme da se sklonim, ako ne želim da me bujica koja se sliva niz ulice ponese zajedno s bundevama i tikvama koje su se, niotkuda, pojavile na putu. Gazim kroz vodu koja mi dobrano prelazi preko članaka. Sve što imam na sebi u tom trenutku uskoro će završiti na hotelskim radijatorima. Pitam se imam li zaista toliko „sreće“ da me, u retkom trenutku mirnog razgledanja grada, zatekne ovakva oluja. Nakon što se dovoljno isžalostim, sažaljevajući samu sebe i svoju tužnu sudbinu, zaključim da mi je ostao još poslednji dan revija i da baš i nemam mnogo izbora oko toga šta ću obući. Većina stvari iz mog kofera je ili iznošena ili mokra. Dosta mi je teksas jakne za tri života. Oblačim svoj omiljeni, ni sama ne znam zašto, „me interesa nada“ autfit. Adidas šorts, marama na glavi, vintage cipele? Može. Verovatno će mi biti hladno, ali do sada sam već stekla neku otpornost. Ljudi koje srećem obasipaju moj dražesni autfit komplimentima. Hajde, neka.

Povezano: 5 zabavnih modnih trendova koji su preplavili ulice Kopenhagena

Crveni sako vintage, polo majica Levi’s, plavi kratki šorts vintage adidas, torba Lacoste, cipele vintage Miu Miu, naočare Tom Ford, bandana no name

DAN #5

Imam samo jedan dan u Beogradu da raspakujem stvari i ponovo se spakujem. U ponedeljak me čeka let za Kazahstan. Ko zna kakvo je vreme tamo, na drugom kraju sveta? Proveravam AccuWeather svakih petnaest minuta. Kaže — sunce bez ijednog oblaka, dvadesetak stepeni. Super, ovo su Havaji! — pomislim radosno, ali poučena nedavnim iskustvima ipak odlučujem da ponesem jedan kofer isključivo s džemperima. Nek’ se nađe.

DAN #6

Posle dvanaest sati putovanja, presedanja u Istanbulu i bezuspešnih pokušaja spavanja na letu za Almaty, konačno stižem na odredište. Tri je sata ujutro i vazduh miriše na arktičke ekspedicije. „Da li je u ovo doba godine uvek ovako hladno?“ — pitam vozača. „Nije,“ odgovara mi, „ove godine je zima stigla ranije. Pogledaj ujutro planinu Tian Šan — već je prekrivena snegom.“ Pomirena sa sudbinom da me opet čeka smrzavanje i da sam zanemarila faktor nadmorske visine, tonem u san pravednika i, kao rob svog bioritma, budim se samo četiri sata kasnije. Čeka me uzbudljiv dan, a životna baterija mi je u debelom crvenom. Nemam snage da razmišljam o autfitima, pa oblačim prvo što mi padne pod ruku. „Ja sam urednica i nikog ne zanima šta nosim,“ tešim se. Biće dobro. Imam sreće — tokom dana sunce greje nemilosrdno, onako kako zna da greje na skijaškim stazama dok u pauzama od spuštanja niz padine pijuckaš kuvano vino. U svoj čudesni rezervni kofer s džemperima (i kutiju s dodatnim čarapama) zaviriću tek kad se sunce sakrije iza ogromnog, snegom prekrivenog masiva, pa ti se počnu lediti trepavice.

Povezano: Prošlu nedelju sam provela u Kazahstanu. Street style u Almatyju je priča za sebe

Kožni sako vintage, prugasta košulja second hand, kaiš vintage, pantalone Zara, mokasine second hand, naočare Tom Ford

DAN #7

Nakon deset sati sna budim se odmorna i spremna za nove radne pobede na Nedelji mode u Almatiju. Sunce sija kao da sutra ne postoji, hvatamo boju na hotelskoj terasi dok pijemo kafu s pogledom na ski-skakaonicu. Život je lep. Danas je savršen dan da obučem šta god poželim, pomislim optimistično, vrteći u glavi sve sjajne street style autfite kojima sam juče svedočila dok sam se osećala kao bleda krpa. Obući ću sve što poželim i biću srećna. Taj nalet kreativnosti, potaknut obnovljenim zalihama životne energije, rezultirao je mojim omiljenim kombinovanjem slojeva — suknja preko haljine, sve u sivim tonovima, uz dodatak dva različita karirana dezena. Mini suknju ponovo peglam pod vrelim tušem jer sam zaboravila da spakujem parnu peglu. Mogla bih ovo da nosim svakog dana, pomislim samozadovoljno dok posmatram svoj odraz u hotelskom ogledalu. Jedina dilema koja mi se mota po neodlučnim mislima jeste da li preko ramena da prebacim pletenu maramu u bež ili crvenoj boji. Odlučujem se za crvenu — da malo razbijem sivilo. Danas je moj dan!

Povezano: 5 slojevitih kombinacija koje jedva čekam da nosim i s kojima i stara odeća izgleda novo

Karirana haljina vintage, blazer Zara, suknja Mango, crvena i bež pletena marama Ami Amalia, cipele vintage Miu Miu, kaiš vintage

DAN #8

Poslednji dan nedelje mode značio je, ukratko, da moram da osmislim autfit koji je prikladan i za maratonsko gledanje revija i za završnu žurku. Plus, dovoljno topao da me greje kada grad, nakon zalaska sunca, obavije hladan planinski vazduh. Bili smo u obilasku i nije nam ostalo mnogo vremena za spremanje. Uprkos vremenskoj stisci, odlučujem da je sada idealan trenutak da eksperimentišem s kombinacijom koju nikada nisam nosila. Kakva amaterska greška! Prva ideja mi je autfit u candy pastelnim bojama, u kojem glavnu reč vodi džemper iz Ami Amalia kolekcije za jesen 2025. i ružičaste Ganni somotske pantalone koje sam letos impulzivno kupila u Kopenhagenu, kada smo se početkom avgusta budili na prijatnih 11 stepeni, uz fini severni vetar koji je ledio obraze.

Levo: džemper Ami Amalia, pantalone Ganni, košulja second hand, vunena beretka Eltier. Desno: marama Answear Lab, kožni sako vintage, kožna suknja vintage

Ali, kako to obično biva kada imaš izuzetno ograničeno vreme za spremanje, odluka da se presvučeš dolazi dve minute pre nego što moraš da istrčiš iz hotela. Iz „sladolednog i šik“ stila odlučujem da napravim zaokret od 180 stepeni i uplovim u domen kinky retro službenice iz osamdesetih. Jedino što ostavljam na sebi jeste plava prugasta košulja i vunena beretka. Nije da mi se prvobitni autfit nije dopao, nego jednostavno nije odgovarao mom tadašnjem raspoloženju. Recite šta hoćete, ali meni je to poprilično važno. Znao sam da se vratim kući samo da se presvučem (ili da u liftu skinem delove autfita) ako mi nešto ne ide uz trenutni mood. Uglavnom, razigrane, slatkaste nijanse zamenjujem crnom vintage kožom, košulju zakopčavam do grla, a u poslednjem trenutku vintage kravatu stilizujem tako da izgleda kao da su u pitanju tregeri. Falilo mi je malo boje, pa je moja omiljena Lacoste Lenglen torba, u obliku plisirane suknje, savršeno zaokružila celu kombinaciju.

Kožni sako i suknja vintage, prugasta košulja second hand, torba Lacoste, beretka Eltier, cipele vintage Miu Miu, kravata s dezenom vintage

DAN #9

Kao da je u mene ušao duh razuzdane, vrckave dvadesetogodišnjakinje, donosim odluku da ću posle završne žurke produžiti direktno na avion. Ionako se ne isplati spavati dva sata, a imaću dovoljno vremena da sve nadoknadim tokom leta koji će trajati skoro pola dana. Ako čitate između redova, jasno vam je da me zapravo hvata anksioznost da ću prespavati alarm i zakasniti na let. Vraćam se u sobu, šaljem mejlove, skupljam stvari koje sam razbacala po sobi, razmišljam o tome šta bi Bella Hadid odabrala za svoj airport style i spuštam se u hladnu kazahstansku noć. Kožna avijatičarska kapa koju sam prošle godine kupila u nekom vintage storeu u Budimpešti biće savršena kombinacija uz debeli džemper iz rezervnog kofera. Bella bi sigurno odobrila moj airport style. Vreme je da se krene kući!

Povezano: Airport Style: Zašto nas toliko silno zanima šta zvezde nose na aerodromima?

Avijatičarska kapa vintage, kožni sako vintage, džemper vintage, helanke Ellesse, čarape H&M, patike Adidas