Zašto su mlađe generacije i dalje na Instagramu ako niko ništa ne objavljuje?

Profilna slika i gotovo ništa više. Tako danas izgledaju profili mlađih generacija, posebno onih iz generacije Alfa (dece rođene od 2010. godine nadalje). Iako bi moglo da se pomisli da je to samo faza vezana za godine, trend smanjenja izloženosti u digitalnom svetu širi se među svim korisnicima, nezavisno od uzrasta. Mnogi koji su nekad svakodnevno objavljivali fotografije na Instagramu (doručak, odlazak u teretanu, učenje, šta jedu za ručak) sada to čine tek povremeno. No znači li trend zero posts kraj Instagrama ili čak smanjenje internetske zavisnosti? Nipošto. Radi se tek o promeni načina na koji se odnosimo prema društvenim mrežama.

Povezano: Instagram nas je sve prevario, a mi i dalje ne možemo bez njega

Zasićenje, privatnost i estetsko poređenje

Fenomen brisanja svih objava i ostavljanja profila poput praznog platna ima i svoje ime – Grid Zero. Nakon godina preterane izloženosti i deljenja svake sitnice, generacije Z i Alfa sve češće „pritiskaju kočnicu“, zabrinute zbog digitalnog traga koji ostavljaju. Pre nego što objave bilo šta, dvaput promisle.

Prema Renanu Dantasu, istraživaču trendova i kulturnih pokreta, ovaj trend proizlazi iz kombinacije dva činioca: sve veće svesti o privatnosti i digitalnog zasićenja. „Mladi, pogotovo pripadnici generacije Z, vrlo su svesni rizika koje nosi digitalna izloženost i prikupljanje ličnih podataka“, objašnjava Dantas. Osim privatnosti, on naglašava i posledice stalne konzumacije sadržaja: „Sve se više ceni diskretno praćenje sadržaja umesto neprekidnog pokazivanja sopstvenog života.“

Osećaj da su „već sve videli“ uveliko utiče na pad broja objava. Prema podacima IAB Spain, čak 33 % korisnika napustilo je barem jednu društvenu mrežu u protekloj godini (posebno X i Facebook), dok se na Instagramu sve češće beleži tzv. pasivna prisutnost. Razlozi? Dosada, gubitak interesa i potraga za većom privatnošću, o kojoj govori i Dantas. „Posmatrao sam i razgovarao s brojnim mladima o ovoj temi, i mnogi od njih kažu da žele veću privatnost i kontrolu nad onim što objavljuju, kao način da budu autentičniji unutar manjeg kruga prijatelja“, ističe stručnjak. „Ne opterećuju se time ko vidi njihove objave, jer tačno znaju ko im je među pratiteljima“, dodaje.

Odrastajući u digitalnom svetu u kojem su poređenja (s naizgled savršenim životima, neprekretim aktivnostima i stalnim pritiskom da uvek budu produktivni) neizbežne, sve više mladih postaje svesno koliko je ta iskrivljena slika opasna za njihovo samopouzdanje. „Nastoje da izbegnu poređenje i daju prednost mentalnom zdravlju“, dodaje Dantas.

No ima i onih koje preplavljuje potraga za savršenstvom i estetikom. Ne objavljuju ništa jer se boje da njihov sadržaj ne doseže standarde onoga što svakodnevno konzumiraju. „Ta zabrinutost usko je povezana s njihovim fizičkim izgledom. Osećaju pritisak da postignu savršeno telo ili ideal lepote koji je često nedostižan, a nameću ga influenseri, brendovi i mediji“, zaključuje Dantas.

@neslihanatagul

Ne, ovo nije oproštaj od društvenih mreža

Iako bi se moglo pomisliti da trend zero posts podstiče mlade da manje vremena provode uronjeni u svet svojih telefona i interneta, stvarnost nije baš takva. Da, postoji digitalno zasićenje, ali to što više ne objavljuju ne znači da su prestali da budu posmatrači i potrošači. „Preterana upotreba društvenih mreža i dalje postoji, iako generacija Z pokazuje veću svest o digitalnoj prenatrpanosti“, ističe stručnjak. „Oni su i dalje povezani, samo na diskretniji način“, dodaje.

Zato su u porastu privatni i sekundarni profili. Oni s ograničenim brojem pratiocima, obično samo prijateljima ili bliskim osobama i korišćenje opcija poput close friends ili objava namenjenih manjim grupama. Takvi prostori nude predah od stalne potrage za savršenstvom i dopuštaju da prirodnost i spontanost ponovno dođu do izražaja. „Ono što se menja“, objašnjava Renan, „jeste način na koji se međusobno povezuju u digitalnom okruženju s ciljem da izbegnu preteranu izloženost.“

U tom smislu, stručnjak spominje i povratak offline života o kojem se nedavno govorilo u Vogue Španija. „Reč je o pokretu koji ponovo želi da vrednuje život pre pametnih telefona, podstičući autentičnije i prirodnije navike“, pojašnjava. „Iako je još uvek suptilan, taj pokret se ogleda u trenutnim trendovima, poput ponovne popularnosti digitalnih i analognih kamera za beleženje iskrenih, manje poziranih trenutaka među prijateljima, ili među mladima koji biraju stare telefone iz 2000-ih kako bi se barem privremeno isključili iz savremenog online sveta.“ Sve su to znakovi digitalnog umora koji polako menjaju način na koji se odnosimo prema društvenim mrežama.

Nalazimo se u trenutku u kojem mnogi od nas žele da prestanu pasivno da konzumiraju sadržaj i pronađu zdraviji, uravnoteženiji način interakcije s digitalnim prostorom. „Ovakvi obrasci ponašanja podstiču platforme da uvode sigurnije metode korišćenja, s više kontrole i privatnosti, a u isto vreme inspirišu startupe da razvijaju društvene mreže koje su usklađene s tim novim vrednostima“, objašnjava Renan. „Prema onome što čitam, istražujem i posmatram, ovi obrasci jasno obeležavaju generacije Z i Alfa“, naglašava.

Poslednjih godina su se pojavile platforme poput Substacka koja oživljava duh blogova i autentičnosti koji ih je krasio ili GoodReadsa, s ciljem stvaranja zajednice kroz ljubav prema knjigama i kulturi čitanja. „Trend minimalizma, privatnosti i autentičnosti na internetu nastaviće da raste“, predviđa Dantas, „ali će se unutar njega pojavljivati i nove forme komunikacije.“

Jer svi ti kulturni i generacijski pomaci, zajedno s osećajem da smo već „sve videli“, otvoriće prostor za nove načine na koje ćemo iznova osmisliti sopstvenu prisutnost na internetu.

Vogue.es