Nije meditacija ni joga - ova mala navika mi pomaže da se osećam smirenije i srećnije svaki dan

Prestala sam da koristim automatski aparat za kafu i vratila se onom starom, italijanskom. I ne, nije zato što mi se više sviđa ukus ni zato što troši manje kafe. Razlog je sasvim drugi: zato što mi dan počinje drugačije. Umesto da samo pritisnem dugme i u nekoliko sekundi dobijem kafu (uz onaj užasan zvuk mlevenja) radije se vraćam malom ritualu pripreme, uživam u tišini i mirisu prve kafe. Tišina i aroma ispunjavaju kuhinju i da, to me čini srećnom. Zvuči pomalo poetično, ali je stvarno. Vrlo stvarno.

Iako sam dugo štedela za tu superautomatsku mašinu koja u trenu napravi kafu i tehnički savršeno obavlja svoj posao, s njom upadam u onaj poznati autopilot način funkcioniranja i to već pre nego što izađem iz stana. A istina je da mi je držanje tog autopilota ugašenog (barem do trenutka kad zakoračim u metro) pomaže da pronađem neki drugačiji osećaj sreće.

Možda sve ovo zvuči pomalo preterano pa čak i besmisleno onima koji obožavaju tehnološke novotarije koje nam “olakšavaju život”, ali zapravo je samo primer onoga što psiholozi često preporučuju: dati vrednosti svakodnevici, slaviti male geste, pronaći smisao u rutini i prestati živeti u “jedva čekanju” (čekajući vikend, praznike, godišnji odmor…). Taj trenutak svesne pauze, kada usporimo i obratimo pažnju na ono što radimo (jer i sama sporost šalje mozgu vrlo pozitivan signal) pomaže mi da se osećam manje preplavljeno.

Kao što učim da uživam u mirisu prve jutarnje kafe, ovaj mali mentalni trening se može primeniti na bezbroj načina: u razgovoru s koleginicom, u ručku bez ekrana, u seriji koju gledate svako veče.

Ceniti male stvari smiruje nervni sistem i snižava nivo kortizola

Svaki put kad od nečeg svakodnevnog napravimo mali poseban trenutak, zapravo smanjujemo nivo kortizola u telu. Tako to objašnjava psihološkinja Brenda de la Peña, osnivačica platforme za celovito zdravlje Combrension:

“Iz psihološke perspektive, slavljenje malih stvari nipošto nije trivijalno. To je način da regulišemo i čuvamo svoj nervni sistem. Kad radost i ispunjenost povezujemo isključivo s velikim trenucima, telo izlažemo stalnim usponima i padovima nivoa kortizola. Navikli smo da živimo u stalnom iščekivanju, kao da je blagostanje nešto što nas tek čeka, a ne iskustvo koje možemo doživeti upravo sada.”

@arizona_muse

Prednosti usporavanja i svesnog obavljanja svakodnevnih stvari

U želji da stignem sve, navikla sam da sve radim brzo, iako često zapravo nema stvarne žurbe. Mislim da tako “dobijam vreme” i da ću uspeti da precrtam sve zadatke sa spiska. No otkako svesno usporavam i pronalazim zadovoljstvo u sitnicama, osećam se smirenije i fokusiranije.

“Ceniti male stvari počinje već s usporavanjem sopstvenog ritma,” objašnjava Brenda de la Peña. “Kada su telo i um u survival mode-u s visokom stepenom kortizola i mislima koje stalno beže prema onome ‘što sledi’, nemoguće je osetiti zadovoljstvo sadašnjeg trenutka. I obično smo učinkovitiji kad radimo smireno. Kad žurimo, veće su šanse da pogrešimo, dobijemo lošije rezultate, ili da moramo sve ponavljati, što nam na kraju oduzme više vremena. Zato je prvi korak uvoditi male, nežne fiziološke promene: disati sporije i dublje, odmarati bez osećaja krivice, jesti svesno. Mozak može registrovati užitak samo kada se oseća sigurno.

Kako trenirati pažnju i prisutnost u svakodnevici

Prema psihološkinji Mireni Eguiari Arrázoli iz Instituta Psicológico Cláritas, moguće je preći s autopilota na ono što ona naziva trening svesne pažnje u svakodnevici.

“Radi se o tome da svesno napravimo male pauze tokom dana. Da se, na primer, usredsredimo na ukus kafe ili na nečiji smeh. Na taj način treniramo mozak da prepoznaje užitak u onome što se ponavlja. Stvaranje jednostavnih i ponavljajućih dnevnih rituala pomaže nam da ukorenimo svoj dan i dobijemo emocionalnu strukturu. Uzmemo li nekoliko minuta da u miru doručkujemo ili poslušamo muziku koja nam se sviđa, to su sve načini da negujemo tu svesnost.”

Dodaje i da je važno prepoznati i ceniti nevidljiv rad, ali i male životne radosti koje često uzimamo zdravo za gotovo. Svako može pronaći svoj način da to praktikuje, no evo nekoliko primera “malih stvari” koje, kako kaže Eguiara Arrázola, pomažu da treniramo mozak da prepozna užitak u svakodnevnim sitnicama:

• Obratiti pažnju na ukus kafe.
• Uživati u pogledu na uredan dom.
• Razgovarati s prijateljima.
• Pozdraviti komšiju ili komšinicu koje dugo nismo videli.
• Ići u teretanu s prijateljicama i uživati u razgovoru na putu kući.
• Upaliti sveću na kraju dana.
• Poslušati pesmu koju volite.
• Osetiti zadovoljstvo jer ste danas ostvarili ono što ste planirali.

Vogue.es