In Conversation with:
Raiven i Bojan Cvetićanin
Vogue Adria
April 15, 2024
Sara Briški Cirman, poznata kao Raiven, razgovarala je o autentičnosti koja uvek pobeđuje, tremi i novoj slovenačkoj muzičkoj sceni sa Bojanom Cvetićaninom iz benda Joker Out, prošlogodišnjim predstavnikom Slovenije na Evroviziji.
Bojan: Dugo vremena nismo razgovarali, praktično od poslednjeg intervjua koji smo imali online, poslednji put sam te zvao iz Londona, ako se sećaš.
Raiven: Da, sećam se. Ovo će biti vrlo poseban razgovor, jer uopšte ne mogu da zamislim kako će na kraju ispasti, obično sam ja ta koja postavlja pitanja, ali mislim da će sada biti obrnuto, tako da…
Bojan: Imam puno pitanja za tebe i jako se radujem našem razgovoru. Mislim da je najbolje da krenemo od činjenice da je tvoj život trenutno verovatno pretežno obeležen evrovizijskim bojama. Reci mi molim te, kako je tvoje učešće na Evroviziji uticalo na tvoje mentalno stanje? Šta se dešava u tvom umu?
Raiven: Da, Evrovizija je zaista mnogo više psihički naporna nego što bi čovek očekivao. Pre svega, mislim da nije naporna samo za umetnika, već i za ljude oko njega koji idu na Evroviziju. Puno emocija je uključeno, od velikog uzbuđenja pa sve do straha i užasa. Sve je prisutno, ali je ovo najinteresantniji period u mom životu do sada.
Bojan: Ti si pod statusom freelance izvođača, nisi potpisana ni za jedan label, zar ne? Ali, da li već sad, pre Evrovizije, uočavaš neke mane ili prednosti takvog statusa?
Raiven: Da, svakako postoje prednosti u smislu da imam kreativnu slobodu, ali Evrovizija je toliko veliki projekat da bi svakako bilo lepo imati veći tim ljudi iza sebe koji mi pomaže, ali i dalje imam dosta ljudi na koje mogu da se oslonim i sa kojima dobro radim. Kroz proces Evrovizije, rajasnilo mise ko je kul i sa kim bi radila, a sa kim ne bih.
Bojan: Da li se plašiš nečega? Da li se osećaš da si ravnopravna sa drugim izvođačima? Neki verovatno nemaju toliku podršku muzičke industrije, a neki apsolutno dolaze iz tih takozvanih Powerhouse zemalja Eurosonga. Kako se osećaš?
Raiven: Imam opcije u smislu startne pozicije, ali istovremeno osećam nešto manji pritisak, jer mi se čini da ako ste iz veće zemlje, imate veća očekivanja u pogledu rezultata.
Bojan: Šta je tvoj realan cilj? Šta želiš za godinu dana? Za godinu dana, Evrovizija će biti iza tebe već deset meseci. Koji bi bio idealan rezultat za tebe za godinu dana?
Raiven: Svakako bih bila najzadovoljnija da uspem da održim koncerte u inostranstvu. Mislim da je moja muzika pogodna i za strano tržište. Da, sigurno bi me to interesovalo. Mislim da ste vi očigledno pokazali da je to moguće. Ali ovde ima mnogo više faktora.Za mene bi bilo idealno da ipak odem u inostranstvo, makar na Balkan. To mi izgleda nekako realno.
Bojan:Bina Evrovizije će biti apsolutno najveća bina na kojoj si ikada nastupala. Da li se plašiš toga?
Raiven: Da, naravno da ću se plašiti. Iznad svega, osećam veliku odgovornost prema sebi, da ne razočaram sebe, da budem dovoljno opuštena i sigurna u tom trenutku, i dovoljno spremna da zaista uživam u tome. Svi mi kažu da moram da uživam tamo, ali ja iskreno ne idem sa tim mindsetom . Definitivno će mi biti drago ako budem uživala u tome, ali mislim da tamo idem pre svega da radim. Nakon što sve stvari i sve pripreme prođu barem približno kako sam zamislila, tek onda ću moći da uživam.
Bojan: Prošlo je mnogo vremena od kada je pesma izašla. Reci mi kako tvoje uši reaguju na pesmu danas?
Raiven: Veoma sam ponosna na ovo delo. Čini mi se da još uvek nisam objavila projekat iza kojeg bih mogla toliko čvrsto da stanem. Takođe mi je apsolutno jasno kako sam mogla da priđem ovome taktički i napravim drugačiji delo, koji bi na prvu loptu više odgovarao ovom formatu. Ali ovo je pesma od kojeg se još uvek nisam umorila čak i sada kada sam je pevala milion puta i koju sam vežbala zaista veoma dugo. Znam da je u ovom trenutku mog muzičkog razvoja ovo delo prošlo najviše što sam u stanju da pružim od sebe i da sam svo znanje i svo iskustvo koje sam do sada akumulirala uložila u ovu pesmu, tako da sam veoma ponosna na nju.
Bojan: Prelepo. Takođe volim da je slušam i uvek kada ga čujem, ostane mi u glavi tako da je dobar brainworm.
Raiven: Ali moram da kažem da se često sećam kada ste dolazili kod mene i kada smo malo više radili na ovoj pesmi jer nije imala ovu najvažniju frazu u prvom delu „Ja sam, ti si, Veronika“ i često se setim kako bi bilo da toga nema. Čini mi se da je to zaista podiglo pesmu na jedan potpuno drugačiji nivo i da joj je to dalo neki deo koji se je možda ne bih usudila da ubacim jer mi se činilo da je previše hooky . Ne znam šta sam mislila ranije kada nije bilo tog dela, tako da, hvala ti.
Bojan: Drago mi je da to čujem. Slažem se da je taj deo baš na pravom mestu. Ima definitivno svoju ulogu. Verujem da nas sudbina obično vodi tamo gde nas srce vuče, ako već radimo u tom pravcu i verujemo u sopstveni uspeh i pozitivnu energiju. To se jednostavno moralo dogoditi i desilo se. Nastupala si na hrvaškoj Dori i prvi put otpevala Veroniku u svojoj interpretaciji, akustično, i koliko sam shvatio iz komentara, bilo je jako dobro prihvaćeno. Možemo li očekivati još neke takve operske momente na Evroviziji? Ili je to tajna?
Raiven: Ne znam tačno kako ljudi doživljavaju operu. Ako smatraju da su visoki tonovi koje izvodim na kraju Veronike poput opere, onda da. Mislim da je operski pop žanr opasan teren jer može brzo da dobije sladunjav prizvuk, tako da sam jako oprezna kad je u pitanju spajanje opere i popa. Aki sigurno će se čuti moje tehničke osnove pevanja bazirane na klasičnoj edukaciji.
Bojan: Zanimljivo, zanimljivo i lepo. Nastup će, pretpostavljam, biti takođe jako plesno ili koreografski intenzivan. Pretpostavljam da smo pristupili Evroviziji sa principom „Pokušajmo da stvorimo koncertno iskustvo“, što je takođe značilo minimalnu koreografiju i nismo se previše brinuli o tome. Da li te koreografski deo više brine nego sama izvedba?
Raiven: Ne baš, jer mislim da smo kod koreografije, ako se to tako može nazvati, jer to zapravo nije, krenuli u pravcu koji se bazira na meni i mom prirodnom pokretu. Osećala sam se oslobođeno kada sam prihvatila da nisam plesačica i da ne moram da izgledam lepo ili seksi ili kao neka konvencionalna lepotica na sceni, i prihvatila sam taj neki čudan trenutak koji imam, i sada se veoma dobro osećam u svim tim pokretima koje smo vežbali. Imam jedno pitanje za tebe. Kakav savet imaš za mene kao za muzičarku koja nije toliko konvencionalno ili komercijalno usmerena, ali će ipak stajati na evrovizijskoj sceni, gde se od ženskih pevačica očekuje da budu tipa Beyonce?
Pogledajte ovaj post na Instagramu
Bojan: Moje iskreno mišljenje je da su na Evroviziji do sad najbolje prolazili nekonvencionalni nastupi, oni koji su uspeli da pređu granicu onoga što je svakodnevno. Čini mi se da ako u tih nekoliko minuta svima bude jasno da je ono što predstavljaš na sceni iskreno, tj. da je ta misterioznost ili kompleksnost deo tebe i da je to vidljivo kako na sceni tako i iz tvoje aure, to je po mom mišljenju jedini recept za uspeh. Dakle, ako izgleda stvarno, onda je stvarno. Mislim da jako dobro znaš šta predstavljaš i šta radiš, tako da moraš to samo do kraja i nepogrešivo da izvedeš.
Raiven: Hmm, a da li bi ti ili vi kao bend nešto promenili ako biste sad išli na Evroviziju?
Bojan: Ja bih se definitivno drugačije obukao. Ništa drugo ne bih menjao, iskreno. Možda smo bili malo previše šareni. Ali sve je to bilo deo tog trenutka, tad nam je bilo super, nosili smo karakteristične boje iz Edenskog vrta, tako da se već dogodilo kako je moralo. Ne bih ništa drugo menjao. Imali smo super ekipu, super energiju. Srećom, nisam bio nervozan na sceni, kad je trebalo da budem pri sebi, to je to. Očigledno je ogroman deo Evrovizije i ono što se dešava iza scene. Evrovizijska zajednica je jako uključena u sve to i stvarno vole to što se dešava. Reci mi, da li si već sklopila prijateljstva preko društvenih mreža ili na drugi način sa nekim od svojih kolega ove godine?
Raiven: Jesam. Na Dori sam upoznala Baby Lasagna i malo smo ćaskali, rekla sam mu da sam veliki fan njegove pesme, a on je rekao da je veliki fan moje. Zatim je u jednom intervjuu lepo pričao o meni, tako da sam ga već upoznala, a takođe sam se zapratila na Instagramu sa dosta umetnika. Neki od njih su mi sada zaista inspiracija nakon što sam upoznala njihovu muziku.
Bojan: Da, Baby Lasagna, da li je još uvek prvi na kladionicama?
Raiven: Mislim da jeste, to mi se čini baš impresivno. Ima stvarno kul priču.
Bojan: Da li bi ti više volela da pobediš na Evroviziji i da se onda ne desi previše, kao što se većini pobednika Eurosonga dešava, ili bi radije doživela uspeh kao Rose Linn, koja je bila, mislim dvadeseta, pa je onda osvojila ceo svet svojom pesmom?
Raiven: Ja bih najviše volela da doživim uspeh kao vi. Mislim da ste vi meni totalna inspiracija.
Bojan: Hvala puno. I ja iskreno želim da ti se otvore mogućnosti u tom pravcu, jer nam se život totalno promenio na bolje u vrlo pozitivnom smislu. One snove koje svaki klinac verovatno ima kada osnuje bend, da bi mogao da svira, pa čak ne samo to, nego da bi mogao da svira po Evropi; te stvari smo sada uspeli, za samo godinu dana, da ostvarimo i doživimo. Bez Eurosonga se to sigurno ne bi dogodilo tako brzo i ne u tom intenzitetu. Tako da je zaista lepo i verujem da ćeš i ti uspeti.
Raiven: Čini mi se da ste takođe generalno na slovenačkoj sceni ovim ljudima dali mnogo zamaha i ponosa. Šta misliš o mladoj muzičkoj sceni u Sloveniji?
Bojan: Mi smo se na muzičkoj sceni kod nas pojavili, recimo, 2014. Tada smo krenuli sa prvim bendom. Mislim da smo se 2014. ili 2015. prijavili na takmičenje, tada sa bendom Apokalipsa. To je bilo u vreme kada je Kino Šiška već izvodio Špil ligu i ponovo pokrenuo bend Koala Voice, sa kojim se tada osećao jedan novi duh slovenačke muzike. Koala Voice i Persons from Porlock su verovatno bili prva dva benda koja su uspela da privuku mladu publiku na svoju stranu i onda su počeli koncerti, festivali su počeli da bookiraju mlade izvođače, imajući u vidu da je scena u Sloveniji prethodnih 15 godina bila prilično jednolična i stagnirajuća. Onda smo se mi formirali 2016/2017, formirali su se Mrfy i rekao bih da smo zajedno sa Koala Voice postali nosioci novog talasa muzike kod nas. Zatim su se brzo pridružili bendovi kao što su Lumberjack i KOKOSY, sada imamo i MASAYO, tako da su odjednom počeli da se pojavljuju mnogi mladi izvođači, čak i Jet Black Diamonds, koji su sami uspeli da privuku publiku na svoje koncerte, što u Sloveniji nije bilo prisutno poslednjih 10 ili 15 godina. Mislim da je muzička scena kod nas u potpunoj renesansi, tako da bih rekao da je apsolutno jasno da se muzička scena poprilično osvežila na pozitivan način.
Raiven: Kako bi rekao da Slovenija gleda na pop izvođače i kakav je slovenački pop? Jer većina tih novih izvođača koje si nabrojao su više u bendovskim vodama.
Bojan: Slovenija se tu dosta razlikuje od Balkana jer je balkanski pop više kafanski/klupski, što kod nas nije slučaj. Mi imamo, odnosno uvek smo imali mnogo izvođača koji su medijski široko prisutni i pojave se svake godine, recimo na nekom tradicionalnom festivalu u Portorožu ili na tim događajima koje imamo, ali nikada ne održe sopstveni koncert. Na Balkanu to po mom mišljenju nije slučaj, jer su izvođači veoma redovno na terenu, gde god da su.
Raiven: Zašto misliš da je to tako?
Bojan: Mislim da za tu vrstu pop muzike koja je kod nas, zapravo ne postoji publika. Čini mi se da to nije muzika koju možeš preneti u neki prostor i da će to neko stvarno otići da posluša; to je muzika za radio, za televizijske emisije i tako dalje. Narodno-zabavna muzika se izvodi, narodno-zabavni bendovi su kod nas terenski najviše prisutni, ali pop izvođači ne, jer je takvu muziku veoma teško preneti na scenu. Mislim da većina pop izvođača kod nas nema ni sastavljen bend ni neki koncept, tako da su praktično samo medijske ličnosti, barem po mom mišljenju. Tu je apsolutno veoma zanimljiva razlika između Slovenije i ostatka Balkana. Klupski život kod nas ne postoji, pop izvođači su više osuđeni na radio.
Raiven: Kako vidiš razliku u tome kako se muški ili ženski izvođači prihvataju u Sloveniji, ima li razlike u tome kako ih doživljavaju? Kakvi su zahtevi prema muškim i ženskim frontmenima?
Bojan: Pa, ne znam, u Sloveniji imamo veoma specifičan problem što se tiče ženskih frontmena, jer se veoma retko desi da ženski frontmen sebi dozvoli da „poludi“ na sceni. Prava ženska frontmenka bila je Nina iz Tabua, a za njom Tina iz Tabua, sada se desila i MASAYA. Na Balkanu im takvih uopšte ne manjka, tamo su ženske izvođačice veoma šarmantne, karakterne, jake; imaš osećaj da ih sistem ne zanemaruje; ne možeš im prići i pametovati jer ćeš dobiti šamar. Kod nas sve to bude smešno i veselo, sve je lepo i po pravilima, što je i razlika između Slovenije i Balkana. Čini mi se da publika kod nas svaki put skroz „prepusti“ ženi koja zna da „osvoji“ scenu kada izađe na binu. Manca iz Koala Voice je čist primer toga; kada je došla na scenu, preuzela je binu na način da smo svi bili oduševljeni; isto je sa Helenom Blagne, ona je diva i scena je njena. Mislim da su ženski frontmeni sa karakterom veoma dobro prihvaćeni. Ti apsolutno imaš taj karakter, samo si u drugom žanru, nisi u poziciji da skačeš po bini, ali i dalje zauzimaš svoje mesto. Naravno, ima još pevača, pevačica i bendova koji su odlični, ali sada ne mogu sve da ih nabrojim. Istakao bih još Ninu Pušlar, koja je apsolutno najaktivnija pop pevačica u Sloveniji. Zna šta radi. Nju bi bilo loše izostaviti. Da se vratim na tvoju pesmu, imam još jedno pitanje, kako si došla na naslov „Veronika“?
Raiven: Pesma je prvobitno bila napisana o Jovanki Orleanki, ali kada sam počela da razmišljam o tome da se prijavim za EMA i Evroviziju sa tom pesmom, činilo mi se da moram za inspiraciju da odaberem ženski lik koji je važan za Sloveniju i slovenački prostor. Veronika Deseniška je bila prva žena kod nas optužena za veštičarenje, i čini mi se da veoma dobro razumem ljude koje društvo odbacuje ili ne razume, tako da postoji lična povezanost koju imam sa Veronikom.