Razgovarali smo s brendom čije svetlosne instalacije osvetljavaju najpoznatija beogradska it mesta

Sve je počelo od Pieta Mondriana. Umetnost nije stvorena ni za koga, a istovremeno je za svakoga. Napravili su seriju svetlosnih instalacija po uzoru na njegove slike i po prvi put lično doživeli filozofiju po kojoj horizontalne i vertikalne linije, građene sa svešću i intuicijom, u skladu i ritmu, mogu postati umetničko delo – snažno i istinito. Jedna od tih instalacija (onu koju nazivaju vizuelnom vežbom) nikada nije izašla iz njihove radionice, kreativnog igrališta Elektrobube u kojem se nalazimo jednog kasnog jutra u Beogradu. Ideja za brend potekla je od osnivača Aleksandra Bube koji je proveo godine praveći različitu rasvetu u svom stanu, a koja se potom koristila na privatnim zabavama i dešavanjima, kada su po prvi put videli koliko svetlo može da bude upečatljivo. Tokom leta 2020. godine, napravili su logo i krenuli sa izradom neona i tuba za prijatelje, da bi ubrzo (samo par Instagram objava kasnije), kako mi pričaju Stevan Novaković i Filip Čanković, koosnivači, ovo postao komercijalni projekat. Urban, undergroud, moderan i funky, baš kao i grad koji osvetljava.

Danas su Elektrobuba lampe, električne skulpture i drugi rasvetni uređaji na svakom it mestu u Beogradu, ali i šire – od muzičkih festivala, pozorišta, do omiljenih barova i noćnih klubova. Gotovo je nemoguće da u svom telefonu nemate makar jednu fotografiju njihove svetlosne instalacije, bilo da je to veliko srce koje kuca u Preko Puta Proleća, natpis Hotter Than Hell u Grčkoj kraljici, Ti kako si u Pola Pola, trojka iza prozora Restorana Tri, ili naziv na ulazu Fride, Ben Akibe, Mama Shelter, pa čak i Beogradskog dramskog pozorišta… mogla bih ovako u nedogled.

Photo: Jovana Rakezić

To čuveno srce je nacrtao naš poznati arhitekta Marko Basarovski. Prvo smo ga napravili za Schonherr, čuvene žurke, tada u Muzeju grada Beograda koji se još nije bio otvorio. Ta instalacija gde je prikazano kako je mozak teži od srca (Eternal Dilemma), privukla je najveću pažnju od mnogobrojnih koje smo imali. Kasnije, kada se otvarao Preko Puta Proleća, došli smo na ideju da napravimo reinterpretaciju samog srca u mnogo većem formatu, i dodamo taj svetlosni efekat da izgleda kao da to srce kuca. Na osmišljavanju dizajna neretko sarađuju sa arhitektama i dizajnerima, a jedan od važnijih projekata bio im je Cveće Zla, na kom su udružili snage sa arhitekticom Draganom Milićević. Radili smo sve što svetli, govore s osmehom, jer su u međuvremenu od pojedinačnih rasvetnih uređaja počeli da rade kompletne projekte rasvetnih rešenja i dizajna, kao što je slučaj i sa Baristro kafeterijom ili D Barom. A što se tiče Grčke kraljice, simbola grada iz 1835. godine koji je ponovo otvoren ovog leta? Ono što je interesantno jeste da generalno lokal, njegova sala za ručavanje, fasada nemaju nikakve veze sa hodnikom, koji je u pravom Elektrobuba fazonu, potpuno suprotan od ostatka, a zapravo itekako komplementaran sa emocijom celog sklopa. Ali za taj konkretno momenat, zadužene su devojke iz StudioObe tima, koje su osmilile koncept, a mi samo realizovali.

U svom dizajnu, Elektrobuba se vodi principima minimalizma, koristeći LED svetla kao umetnički medij, sa posebnim naglaskom na materijale poput metala i polikarbonata, što je jedinstven pristup na našem tržištu. Razigrani elementi treba da budu tu, ali im se ne dopušta da dominiraju – sa rasvetom se lako pretera i moramo voditi računa, objašnjavaju. Njihovi svetlosni uređaji nisu dizajnirani samo da osvetle, već i oboje prostor. Kao estetski dodatak enterijeru ili eksterijeru koji transformiše izgled i atmosferu prostora. Koliko tu zapravo ima slobode, a koliko kompromisa u radu sa velikim klijentima? Na početku su uglavnom dolazili kod nas sa idejom onoga što žele, imali su neki svoj predlog. Ali danas velika većina zahteva od nas da damo kreativni predlog. Čak i kada dođu s konkretnom željom, za natpis na primer, mi radimo dizajn same tipografije. Kako su u međuvremenu i sami postali brend vrlo prepoznatljivog vizuelnog identiteta, čemu posebno zahvaljuju i svojoj saradnji sa dizajnerom Artinjanom Artinovićem, tako i oni koji ih danas angažuju znaju šta mogu da očekuju – najbolji rezultat je, naravno, kada im se pruži potpuna sloboda. U Elektrobuba radionici svaki član tima ima svoju ulogu (i gotovo filmski nadimak i karakter), bilo da je u pitanju montažer, električar, programer rasvete, inženjer… zbog čega je proces izrade kompleksan, ali i bezgranično zabavan. Trenutno rade na jednom od inovativnijih projekata – real time audio equalizer, velika instalacija čija svetla prate ritam muzike (setite se kako je nekad izgledao prozor Winampa kada pustite svoju omiljenu pesmu).

Pored Mondriena, inspirisali su ih Dan Flavin, kasnije i neka dela Ere Milivojevića, a na svojoj stranici redovno objavljuju omaž umetnicima kao što su James Turrel, Ivan Navarro, Jenny Holzer, Olafur Eliasson, Chryssa, i mnogi drugi. Flanvin je 1963. potpuno uklonio platno i počeo da radi sa prepoznatljivim fluorescentnim cevima, a zatim razvio svoje skulpture u svetlosne instalacije u veličini čitavih prostorija. Godine 1968, ispunio je celu galeriju ultraljubičastim svetlom na izložbi Documenta 4 u Kaselu. S druge strane, Mondrien im je dao novu perspektivu o bojama, pa je tako nastala serija Blur I, zavodljiva igra neprozirnosti i providnosti, dodatno naglašena izvorom svetlosti, koja budi radoznalost o tome šta se krije između paralelnih panela. Tu je i Bertrand Lavier koji je skrenuo pažnju javnosti na Venecijanskom bijenalu 1976. godine. Svojim velikim asamblažima, odnosno „gradilištima“, istraživao je ideje aproprijacije i simulakruma, preusmeravajući slike savremene masovne kulture u umetnička dela. Njegova najpoznatija dela preispituju paradoksalan odnos između slikarstva i skulpture, tako što gotove predmete – poput frižidera, klavira i stolova – prekriva slojevima impasta. Za razliku od svojih savremenika koji su naglašavali dematerijalizaciju umetničkog objekta, Lavierova dela pronalaze ravnotežu između snažne vizuelne slike i konceptualnog gesta. To nadahnuće pretočeno je u Elektrobuba seriju pod nazivom Telluride II.

Photo: Jovana Rakezić

Elektrobuba počinje da živi noću, s električnom, uzbudljivom i mističnom atmosferom gradskog života. Pre nego što se rastanemo, kažu mi: Ako je Korbizije govorio da je Beograd najružniji grad na svetu na najlepšem mestu na svetu, mi bismo to danas preveli u Beograd je najmračniji grad na svetu sa najlepšim svetlom na svetu. Setite se toga kada vam se sledeći put pogled zadrži na nekoj od svetlosnih instalacija u omiljenom baru – sada znate čiji je tajni potpis.