Da li biste voleli da doživite 120 godina? I to ne bilo kakvih 120, govorim o 120 godina savršeno dobrog zdravlja i mladolikog izgleda. Ja sigurno bih. Problem je u tome što današnja medicina može produžiti samo starenje – imamo formulu za to kako da dugo ostanemo stari. No kako da dugo ostanemo mladi? Šta je potrebno napraviti da produžimo godine u kojima se osećamo dobro kad je najveći podsticaj starenju samo postojanje?
Ove godine sam napunila 26 godina. Upozorena sam da je ovo dob u kojoj se usporava metabolizam i (još gore) dobijaju se prve bore pa sam odlučila da započnem s merama predostrožnosti ne bih li doživela svojih glamuroznih 120. Jutarnju cigaretu sam uparila s toplom matchom umesto s crnom kafom, ima više antioksidansa pa smatram da bolje balansira štetnost dima. SPF nanosim svaki dan bez preskakanja, a toksine prikupljene tokom izlaska sledećeg jutra ispirem sokom od limuna, đumbira i kurkume.
Photo: Yarosav Shuraev
Oksidativni stres i starenje
O starenju se puno priča, a ja sam bila na posebnom zadatku da pronađem glavnog krivca. Smatram kako je bitno pronaći srž problema da bi se došlo do najboljeg mogućeg rešenja. Jedan osumnjičeni se spominjao toliko često u istraživanjima i razgovorima sa stručnjacima da sam ga osudila bez saslušanja – oksidativni stres. „Oksidativni stres je proces koji nastaje usled neravnoteže između slobodnih radikala i antioksidansa u telu“, objašnjava docentkinja Vuković, šefica Klinike za dermatovenerologiju splitskog KBC-a. S mrvicu previše entuzijazma donosim zaključak da sve što treba da uradim jeste da smanjim uticaj slobodnih radikala i da povećam udeo antioksidansa. Bila sam u pravu da je to sve što treba da uradim, ali ispada da je zapravo teško.
„Slobodni radikali“, objašnjava mi docentkinja Vuković, „reaktivni molekuli koje stvara naš organizam kao odgovor na različite stresore, uključujući UV zračenje, zagađenje, dim cigareta i stres.“ To su nestabilni molekuli koji lutaju remeteći sve na šta naiđu kako bi se stabilizovale. Što mi je najviše upalo u oči je to da ih mi sami proizvodimo. Imam još goru informaciju: slobodne radikale stvaraju sve telesne ćelije koje koriste kiseonik. Spoiler alert – to su gotovo pa sve telesne ćelije! Dakle, čak i ako izbegavate sve stresore, samim disanjem i postojanjem trošite svoje telo i starite.
Photo: Prolific People
Kako se zaštititi od oksidativnog stresa?
Napokon jedna utešna informacija: imamo dobar sistem zaštite protiv oksidativnog stresa. Glavni protivnici slobodnih radikala jesu antioksidansi. „Oni su neka vrsta naših unutrašnjih telohranitelja ili vatrogasaca koji donirajući elektron ili vezujući za sebe određene metale neutralizuju slobodne radikale“, izjavom me smiruje klinička nutricionistkinja mag. nutr. Nevena Pandža. Zna se i ko su najjači igrači u bici: vitamini A, C i E, selen, cink, koenzim Q10 i biljni pigmenti. Kažem vam da sam brzopleta pa sam već tokom razgovora s nutricionistkinjom napravila mentalnu belešku svih suplemenata koje treba da kupim. Nevena kao da mi čita misli pa naglašava da antioksidansi najbolje deluju u kombinaciji, zato prednost treba dati raznolikoj ishrani, a ne samo jednoj namirnici ili suplementu.
Što onda konzumirati? Nevenin pristup naglašava konzistenciju, a ne restrikciju. Nije reč o opsesiji jednom „supernamirnicom protiv starenja“ (kao što je to često moj pristup), nego o stvaranju dobre rutine koja je lako održiva u svakodnevnom životu. Njen savet je genijalan u svojoj jednostavnosti: „Možete povećati unos antioksidansa tako što ćete u doručak ili užinu dodati bobičasto voće i dve kašike različitih semenki; obrok-salatu za posao obogatiti paradajzom, cveklom ili rog paprikom i maslinovim uljem“. Ističem i meni lično najdraži savet koji sam čula od Nevene i odmah ga usvojila – za užinu birajte tamnu čokoladu s minimalno 70 % kakaa i orašaste plodove.
Ako ste mislili da sam gotova s iznošenjem svojih briga, nisam – jer su posledice oksidativnog stresa jako vidljive na koži! „Oksidativni stres može imati ozbiljne posledice na kožu poput ubrzanog starenja, gubitka elastičnosti, pojave bora, hiperpigmentacije i upalnih stanja“, objašnjava docentkinja Vuković. Ne radi se samo o vizualnim promenama. Koža starenjem postupno gubi svoju zaštitnu i regenerativnu funkciju, što ju čini podložnijom infekcijama, neoplastičnim i autoimunim bolestima.
Antioksidansi su zaista tako važni
Super vest za skincare entuzijastkinje – nega kože igra veliku ulogu, ali možemo usporiti jer akcenat nije na fancy tretmanima, nego na jednostavnoj rutini kojoj ste posvećeni svaki dan. Docentkinja Vuković naglašava važnost hidratacije kojom se jača sposobnost obrane kože od spoljašnjeg stresa i svakodnevno korišćenje kreme sa zaštitnim faktorom (s obzirom na to da je sunčeva svetlost jedan od najvećih izvora slobodnih radikala). Antioksidansi odlično deluju i na površini kože pa potražite proizvode koji ih sadrže, na primer, one s vitaminima C i E. Niacinamid, osim antioksidativnog delovanja, jača i kožnu barijeru i pomaže koži u odbrani od spoljašnjih stresora. Retinol se pokazao kao jedan od najsvestranijih sastojaka. Pomaže u obnovi ćelija kože, a uz to i smanjuje znakove starenja.
Photo: Aliaksandra Babko
Jednostavnost tajne dugovečnosti mi se čini poprilično ironičnom – treba da prestanemo sa samosabotažom. Rešenje ne leži u posebnim tretmanima, suplementima ili supernamirnicama, nego u tome da prestanemo da radimo stvari zbog kojih starimo brže od samog vremena. Jednostavno nije uvek i sinonim za lagano. Zato zahvalite sebi svaki put kad odaberete šarenu salatu, nanesete preparat s SPF-om ili date prednost snu umesto noćnom skrolanju. Ne morate biti savršeni, treba samo da budete dosledni.
