Street Style
Kad putujem na mesta na kojima nikada pre nisam bila, razmišljam o osećaju koji će me preplaviti kad prošetam nepoznatim ulicama. Zamišljam pročelja zgrada, terase restorana i ona kul mesta na kojima se nakon posla pije kafa (ili prosecco), i pitam se koje će mi se sve priče nenadano uplesti u život – s namerom da ih prepričavam mesecima, pa i godinama kasnije.
A kad je razlog mog putovanja fashion week, u svoja nagađanja o nepoznatnom gradu uvek upletem i ljude – šta nose, kakva estetika preovladava na ulicama, šta smatraju lepim i šta ih inspiriše. Postoji li nešto što ih veže poput kakvog plemena, a opet nekako izdvaja od ostalih? Nešto što njihove stilove čini drugačijima jer su uspeli da izmaknu diktaturi Instagram algoritma koji nalaže da sve nosimo na isti način? U vremenu u kojem nam je internet približio trendove do te mere da svi na kraju izgledamo slično, retki su gradovi koji i dalje imaju svoj prepoznatljiv vibe. Kišinjev je svakako jedan od onih koji ima vibe.
U glavni grad Moldavije, istočnoevropske državice koja se smestila između Ukrajine i Rumunije, stigla sam zbog revija i prezentacija koji su bili na rasporedu platforme Moldovan Brands Runway. MBR-u je ovo tek peta sezona, a osim moldavskih, na svojoj pisti su odlučili da ugoste i modne brendove iz Ukrajine, Rumunije i Gruzije. Imajući na umu brojnost publike i kako je entuzijazam bio gotovo pa opipljiv, već je na samom početku bilo jasno da platforma i njena događanja mnogo znače jednoj modnoj sceni koja se budi, u svakom smislu te reči. A street style je to pratio.
Osvrčući se oko sebe i promatrajući ljude, u par navrata sam prokomentarisala svojim sagovornicima kako imam osećaj da sam došla na neko poznato mesto. Kao da sam ovde već bila. I pritom nisam mislila na neka spiritualna putovanja, već mi se estetika ulične mode činila bliskom na neki neobičan, nostalgičan način. Naša društva su prošla slične razvojne procese, a u uticajima koji oblikuju stilove još uvek su vidljivi zajednički tragovi prošlih vremena. Taj vibe su delimično oblikovali globalizacija i sveprisutni modni trendovi, ali on i dalje ostaje primetan, a njegovi kodovi prepoznatljivi – posebno onima kojima je blizak. Zbog tog feelinga da se razumemo bez reči, u Kišinjevu sam se od prvog dana osećala kao kod kuće.
Premda nisam strastveni obožavatelj crne boje, Kišinjevu upravo ona savršeno pristaje – baš kao i adidas trenerke, oversized kožne jakne, preveliki kaputi i vintage sakoi ukrašeni bedževima. Iako sklon mračnom i zagasitom koloritu, Kišinjev nipošto nije utučen i dosadan. Štaviše, kišinjevski ljubitelji mode posebno su skloni posvćivanju pažnje detaljima i unošenju u svoje kombinacije dašak DIY kreativnosti koja me je podsetila na zlatnu eru supkultura – nečega čega se sećam iz nekih prošlih vremena, ali mi u poslednje vreme silno nedostaje. U četiri dana, koliko sam provela u Kišinjevu, pored mene su promarširale kape ukrašene dugmićima, satovima i ključevima, pletenice isprepletene sigurnosnim iglama, ogrlice od lanaca, tartan i kravate nošene u punk maniru, kao i bezbroj drugih zanimljivih detalja.
Malo punk, poprilično dark i sve to s underground vibeom, verovatno su reči kojima bih opisala utisak street stylea u Kišinjevu kada bi me neko pitao da sažmem svoje impresije u svega nekoliko reči. No to ni u kojem slučaju ne znači uniformisanost. Ono što je posebno zanimljivo jeste da svaka kombinacija ima lični pečat – čak i u okviru nekih zajednički kodova, ono što je primetno je ipak raznolikost i kreativnost. Možda ulični stil u Kišinjevu zato ni ne treba etiketirati – ono što čini duh grada i daje autentičnost jednoj sceni ionako je nemoguće objasniti rečima. Jedino što je važno je da osetiš da postoji nešto posebno u vazduhu.
VOGUE RECOMMENDS
