Ne mogu prestati da razmišljam o kostimima u seriji House of Guinness

Od kada sam u rekordnom roku pogledala House of Guinness – svaki slobodni trenutak prošlog vikenda provela sam prikovana uz televizor – ne prestajem da razmišljam o kostimografiji u ovoj seriji. Čak i dok sam gledala napete scene, nestrpljivo iščekujući ishod postupaka glavnih likova, moje misli su ipak lutale ka odeći i više puta sam pomislila: Zašto se muškarci i danas ne oblače ovako? Od kada je serija izašla, nekoliko mojih prijateljica prokomentarisalo je koliko Edward Guinness (Louis Partridge) dobro izgleda, a verujem da veliki deo te privlačnosti može da se pripše upravo kostimima. Zamislite samo kada bi dukserice, uske farmerke i trenerke zamenili ovim predivnim odelima iz kojih isijava elegancija, možda čak i sa nekim savremenim twistom. To bi bio pravi melem za oči.

Povezano: Istinita priča o skandaloznim likovima koji su inspirisali seriju House of Guinness

Kreiranje kostima za ovu seriju nije mogao biti jednostavan zadatak. Da, većina ovih likova zaista je postojala, ali količina portreta i fotografskih dokaza o njihovoj odeći apsolutno je nedovoljna za celu jednu sezonu serije. Zbog toga je kostimograf Edward K. Gibbon morao da prouči brojne istorijske knjige, te da pri kreiranju kostima uzme u obzir i političku situaciju u svetu u doba odvijanja serije – u Irskoj su tada postojali pokreti borbe za nezavisnost, poput Fenijanaca koji su prikazani u seriji, a država je pokušavala da se ponovo izgradi nakon velike gladi. Sve to, kao i klasne razlike koje su velikim delom uporište radnje ove serije, moralo je da se odrazi na kostimima.

Courtesy of Netflix

Serija briljira s raskošnim muškim kostimima, počevši od odela u kojima vidimo braću Guinness. Dok su obučeni u svoje duge kapute, na trenutak bi se dalo pomisliti da su obučeni slično, u dobro krojena starinska odela s dvorednim kopčanjem. Međutim, tokom sezone, vidimo nijanse kroz koje kostimograf komunicira ličnosti svakog brata pojedinačno. Najstariji brat Arthur odiše posebnom dozom elegancije i sofisticiranosti, a možda deluje i kao da je najviše „u trendu“, zbog toga što je on najviše putovao, te živeo u Engleskoj gde se družio s tamošnjim aristokratama. U dosta scena, Arthur nosi Saint Laurent cuban čizme sa potpeticom, sofisticiranu obuću koja je glumcu pomogla da se poistoveti s likom. Da uđe u njegove cipele, doslovno. Kostimograf je u njegov ormar pokušao da unese i dozu „razmetljivosti“, kroz karirane kapute, prsluke, te na način na koji nosi leptir-mašnu.

Courtesy of Netflix

S druge strane, njegov mlađi brat Edward – koji je šarmirao devojke i na ekranu i van njega – ima dosta stroži izgled. Iako nije najstariji, definitivno je najzreliji u porodici, a na sebe prihvata veliku odgovornost, što komunicira i njegova pomalo uštogljena odeća. Njegova odela i kaputi su jednostavni, definicija stila devetnaestog veka. Edward se trudi da ne odstupa od konvencija, te da bude slika i prilika čoveka kome narod može da veruje. Nosi tmurne, tamne boje, te skupe krznene šalove u kojima izgleda izuzetno ugledno, a koji reflektuju njegove ambicije i snagu. Posebno se ističu njegovi izuzetno visoki šeširi, kojima Edward pokušava da komunicira svoj visok društveni status, a ovim aksesoarom odražava se i njegova dostojanstvenost, delom čak i nadmenost. Ali znamo da to nisu osobine koje bi zapravo pripisali ovom liku, a upravo u tome je i poenta. Istražujući porodicu Guinness, Gibbon je naišao na fozografiju dvadesetjednogodišnjeg Edwarda, na kojoj nosi ogroman šešir nastojeći da izgleda ozbiljno, ali zapravo samo deluje kao dete koje se igra odrasle osobe.

Courtesy of Netflix

Odela najmlađeg brata Benjamina, iako neosporivo elegantna, na njemu izgledaju neuredno. Benu zapravo nije stalo do njegove slike u društvu, a sigurno mu nije stalo ni do odeće, koja najčešće završi nemarno bačena na podu nekog puba. Šalovi koje nosi i drugi sitni detalji njegovih kombinacija unose malo ličnosti u sve outfite, vešto kontrastirajući Edwardovoj uglađenosti i Arthurovim promišljenim outfitima.

Courtesy of Netflix

Dok su muški likovi, kako glavni tako i sporedni, nesumnjivo ti čija odela privlače pažnju, nikako ne treba zanemariti ni haljine u kojima vidimo snažne žene koje su (najčešće u pozadini) mnogo doprinosile uspesima ove porodice. Kostimi jedine Guinness sestre za mene su bili posebno intrigantni, zbog toga što ona uglavnom ne nosi raskošne haljine kakve povezujemo sa devetnaestim vekom. Dok se suočava s velikom tragedijom, njen ormar postaje mnogo svedeniji i prestaje da prati sve aristokratske trendove tog doba. Međutim, ne vidimo je u crnini, već u dugim tamnim bojama, dubokim nijansama plave, zelene i crvene. Kostimi za drame smeštene u slične vremenske periode često se drže sepija ili crno-belih tonova, kakve možemo da vidimo sa starih fotografija iz tog vremena, ali je Gibbon odlučio da likove obuče u duboke nijanse boja, što je delovalo vrlo osvežavajuće i unelo život u seriju

Courtesy of Netflix

A kada pričamo o kostimima, ne možemo da ne spomenemo Fenijance, koji se uvek vizuelno izdvajaju iz mase, uglavnom noseći različite nijanse zelene, nacionalne irske boje, jasno komunicirajući svoja uverenja kroz odeću. U elegantnim prostorijama u kojima se ponekad nalazi sa Edwardom, Ellen nikada zapravo nije poželjna. S obzirom na to da je izuzetno lepa i uglađena, bilo bi teško pretpostaviti da se ona tu ne uklapa kada ona ne bi, vrlo svesno i vrlo glasno, nosila zelene komade. Njene haljine nisu raskošne i u potpunosti se razlikuju od onih u kojima se na ekranu pojavljuju aristokratkinje poput Adelaide i Olivije, ali bez obzira na to, ne možemo da se ne divimo njenoj eleganciji i čvrstom stavu koji se reflektuje i kroz stilske izbore.

Courtesy of Netflix

Pojedini gledaoci su zamerili ovu pomalo stereotipnu distinkciju u bojama, ali lično sam je smatrala vrlo vizuelno moćnom, pogotovo u scenama u gužvi, kada bi se primese zelene simbolično isticale u moru neutralnih tonova. Kostimografija u House of Guinness nije samo neverovatno lepa, prikazujući odeću koju bih samu mogla da gledam satima, već je i pažljivo promišljena, dajući život neverovatno specifičnim likovima. Nijednog trenutka nije bilo teško razlikovati ne samo glavne, već i sporedne likove – što mi se, iskreno, često dešava kada gledam serije u kojima nema mnogo modne raznolikosti. Svaki lik je pažljivo osmišljen, a njihov kostim to dosledno prati. A činjenica da sve izgleda izuzetno dobro samo je šlag na tortu.