Najzanimljiviji filmski naslovi 2025. koji pokazuju važnost female gazea na filmu

Septembar 30, 2025

Laura Mulvey je esej Vizuelno zadovoljstvo i narativni film objavila 1975. godine i prvi put ponudila svetu termin koji će (tek) decenijama kasnije postati deo opšte kulture: male gaze, ili muški pogled. Svoju teoriju Mulvey je temeljila na psihoanalizi, mada Frojdovo učenje nije ključno za njeno objašenjenje: da narativni film inherentno služi muškom gledaocu. Žena je na ekranu pasivni objekat pogleda, vizuelni spektakl, dok je muškarac aktivni nosilac tog pogleda, lik sa kojim se publika identifikuje. Trebalo je skoro pola veka da ovaj akademski koncept prodre u vokabular mejnstrima, ali kada se to konačno desilo, na raspolaganju imamo novi okvir kroz koji gledamo i govorimo o filmu.

Francuska filmska teoretičarka Iris Brey objavila je esej naslovljen The Female Gaze (tek) 2020. godine. Danas ova teorijska debata više nije zarobljena na stranicama akademskih časopisa, već se (gotovo svakodnevno) odvija pred našim očima, na bioskopskim platnima i premijerama.

Šta se dešava iza crvenog tepiha?

Nedavno je završen 82. Venecijanski filmski festival, a glamur ceremonija i projekcija, kao i uvek, uspeo je da na trenutak sakrije sistemske pukotine. Međutim, dok se nazdravljalo umetnosti, glavni sponzor festivala, Mastercard, iskoristio je svoju platformu da stavi u fokus pitanje rodne ravnopravnosti. Obeležavajući devetu godinu partnerstva sa festivalom, kompanija je predstavila ključne uvide iz svoje studije Women in Film.

Mastercard

Sprovedena je na 6.000 žena iz filmske industrije širom Evrope, a brojke su neumoljive. Skoro polovina (43%) ispitanica razmišlja o napuštanju karijere, a kao glavne razloge navode se nedostatak samopouzdanja, ograničen pristup profesionalnim mrežama i nedovoljno finansiranje. Iako su žene možda vidljivije na ekranu, čak 70% veruje da jednakost u ulogama iza kamere – od scenaristkinja do direktorki fotografije – još uvek nije postignuta.

Upravo zato, Mastercard nije stao na objavljivanju podataka. Kroz inicijativu Women in Film, kompanija aktivno ističe važnost vidljivosti, mentorstva i pristupa resursima za mlade autorke. Njihova posvećenost prevazilazi sponzorstvo; reč je o sistemskoj podršci i stvaranju prilika kako bi se osiguralo da se čuje što više autentičnih ženskih glasova i otklonile strukturne prepreke sa kojima se suočava sledeća generacija.

Mastercard

Festivalska jesen u znaku autorki

Ali, kao u svakoj dobroj filmskoj priči, nakon mračnog zapleta sledi tračak nade. Istraživanje otkriva i ogroman optimizam: skoro 7 od 10 ispitanica veruje da će sledeća generacija imati bolje prilike. A kakve priče žene žele da vide? Na vrhu liste su: putovanja kroz mentalno zdravlje, priče usredsređene na ženska iskustva i borbe radničke klase. Studija koju je sproveo bi svaki holivudski producent trebalo da urami iznad svog stola.

Filmovi čiji dolazak na bioskopske repertoare iščekujemo do kraja 2025. godine su praktični primeri ove tihe, ali tektonske revolucije u načinu pripovedanja.

Hamnet, Chloé Zhao

Prva na listi je novi film Chloé Zhao, adaptacija romana Hamnet. Kineska rediteljka se, nakon filma Nomadland, vraća sa adaptacijom nagrađivanog romana Maggie O’Farrell i pričom o Agnes (ili Anne), supruzi Williama Shakespearea, usmerenu na njen život obeležen tugom nakon smrti njihovog sina Hamneta. Film je već osvojio prestižnu People’s Choice Award na festivalu u Torontu (TIFF).

***Eleanor the Great*, Scarlett Johansson**

Jedan od najintrigantnijih rediteljskih debija godine je film Scarlett Johansson, Eleanor the Great. Premijerno prikazan u selekciji Un Certain Regard u Kanu, film prati 90-godišnju Eleanor Morgenstein (koju maestralno igra June Squibb). Johansson je izabrala priču o vitalnosti, prijateljstvu i trećem dobu, temama koje su u Holivudu retko u prvom planu.

***The Testament of Ann Lee*, Mona Fastvold**

Sa 82. Venecijanskog festivala stiže naslov The Testament of Ann Lee rediteljke Mone Fastvold, ambiciozni religijski mjuzikl sa Amandom Seyfried u glavnoj ulozi. Film je nesumnjivo dokaz da se autorke ne plaše da rizikuju. Fastvold se hvata u koštac sa velikim temama vere, fanatizma i ženske duhovnosti, stvarajući delo koje ili obožavate ili ne razumete, ali vas svakako ne ostavlja ravnodušnim.

Photo: Venice Film Festival

***Die, My Love*, r. Lynne Ramsay**

Konačno, kraj godine će nesumnjivo obeležiti povratak jedne od najbeskompromisnijih autorki današnjice, Lynne Ramsay, i njen novi film Die, My Love. U adaptaciji romana Ariane Harwicz, Jennifer Lawrence tumači lik žene na rubu ludila, zarobljene u ruralnoj Francuskoj, koja se bori sa postporođajnom depresijom i sputavajućim okovima braka. Ramsay, poznata po svom visceralnom i gotovo taktilnom stilu, zaranja duboko u žensku psihu, nudeći portret mentalnog sloma koji je istovremeno zastrašujuć i duboko empatičan.

After the Hunt, r. Luca Guadagnino

Na listu dodajemo i napeti psihološki triler After the Hunt koji je režirao Luca Guadagnino, ali po scenariju Nore Fingscheidt. Film donos povratak Julije Roberts, koja glumi profesorku na elitnom univerzitetu čiji se svet urušava kada zvezda u usponu među studentima optuži njenog kolegu za nedolično ponašanje, u vrtlogu #MeToo pokreta. Fingscheidt koristi žanr trilera kako bi istražila složenu dinamiku moći i istine, stavljajući u fokus ženu koja je primorana da se suoči sa sopstvenom prošlošću i moralnim kompasom.

Photo: Venice Film Festival

Lako je biti ciničan i reći da je sve ovo samo još jedan (prolazni) holivudski talas. Ali podaci i, što je još važnije, sami filmovi, govore drugačije. Oni odgovaraju na glad (ženske) publike za autentičnim, slojevitim pričama koje se ne plaše da budu teške, nežne, čudne ili provokativne.

Članak je nastao u saradnji sa brendom Mastercard.