Simone Rocha predstavila je kolekciju za sve koji ne vole da ustaju iz kreveta

Polako ulazimo u period godine kada buđenje postaje najteža stvar na svetu. Stihove benda Buč Kesidi Ujutro je najteže/Buđenje je najgore/Oblačenje/Hladno je oduvek sam – uprkos njihovom dubljem značenju – povezivala sa jesenjim jutrima kada nikako ne mogu da se iskoprcam iz kreveta. Alarm se tada oglasi dok je napolju još uvek mračno, moj topli jorgan priziva me više nego ikada, a tada ova melanholična melodija počinje da se vrti u mojim mislima. Kada bih samo mogla da obučem ovaj jorgan, pomislim vrlo često, grozeći se od neminovnog trenutka kada ću morati da se presvučem. Nekoliko puta sam jorgan čak i ponela sa sobom i ispijala svoju jutranju kafu još uvek ga grčevito stežući kao da neko pokušava da ga otme.

Verujem da je upravo taj osećaj, do neke mere poznat svim ljudima, bio deo inspiracije za Simone Rocha kolekciju za proleće 2026. Dizajnerka ovom kolekcijom kao da obećava da će da ispuni snove svim osobama koje se ujutro teško opraštaju od kreveta, jer svi komadi koji su juče predstavljeni na pisti u Mansion Houseu na Nedelji mode u Londonu – čak i oni neosporivo elegantni – neodoljivo podsećaju na akt izležavanja. Il dolce far niente.

Grandioznu dvoranu ispunili su modeli u jednako grandizonim – ali samo trunčicu nezgrapnim – kreacijama. Ni ovaj put, Simone Rocha ne odstupa od svog prepoznatljivog, gotovo baroknog senzibiliteta, koji njene kreacije čini tako privlačnima. Volumenozne suknje, krinoline, nežna čipka i utkani kristali ponovo se ističu kao prevladavajući elementi kolekcije, koja ipak uspeva da deluje neusiljeno, nenamešteno i nekako ušuškano.

Može biti da je to zbog toga što neki komadi zaista podsećaju na jorgane, poput prošivenih kompleta i kaputa, svilenih kreacija sa cvećem u istoj boji, ali i načina na koji odeća deluje kao da je nonšalantno prebačena preko tela modela, poput izuzetno elegantnog prekrivača. Nežne čipkane majice podsećaju na pidžame i donji veš, a mnogi total lookovi bili su stilizovani uz vintage jastuke koje su modeli nosili kao da se štite od neželjenih pogleda, čvrsto stežući rekvizite poput dece kojoj su oni emotivna podrška. Možda više nemamo emotional support pillow, ali sličnu utehu sada možemo da pronađemo u Simone Rocha tote torbama od platna koje podsećaju na detinjstvo.

A baš taj juvenilni, naivni i pomalo nesigurni momenat jeste ono što je inspirisalo dizajnerku. Simone Rocha nadahnuće je pronašla u ikoničnoj knjizi fotografija Justine Kurland, Girl Pictures, u kojoj autorka uspešno predstavlja slobodni duh tinejdžerki koje je fotografisala u prirodi. Dizajnerka je na sedišta na reviji postavila isečke eseja Maureen Freely, My Dress Rehearsal: or How Mrs. Clarke taught Me How to Sew, time dodatno ističući nežnu devojačku prirodu kolekcije. Obe inspiracije nastoje da se zadrže tik na pragu odraslog doba, hvatajući poslednje trenutke nevinosti i nežnosti, koje, sudeći po kolekciji Simone Rocha, ipak nosimo sa sobom i u zrele godine.

Na mnogo načina, kroz ovu kolekciju dizajnerka se „igra odrastanja“, podsećajući nas na devojčice duboko u nama, koje se i dalje ponekad ispoljavaju – u nesigurnostima, u nežnosti, ali i u momentima kada ustanemo iz kreveta još uvek obavijene pokrivačem koji obećava sigurnost i toplinu. Ovaj osećaj prožima se i kroz komade koji nisu direktno inspirisani udobnošću kreveta, na primer sa košuljom čija kragna je stilizovana tako da zapinje u obod džempera, aludirajući na spremanje u žurbi ili nestašluk koji se poigrava sa strogoćom poslovnih kodeksa.

Mnogi total lookovi na revijama završeni su svežim ljiljanima, detaljem koji dodatno sugeriše da su nosioci, poput tih cvetova, bili odgajani pod staklenim zvonom, a zatim lepo upakovani za izlaganje koje nisu svi lako prihvatili. „Želela sam da izrazim tu ideju davanja i primanja,“ rekla je Simone Rocha o ovoj kolekciji inspirisanoj osetljivim danima adolescencije. A čak i sa odelima i košuljama stilizovanim uz džempere, outfitima nesumljivo namenjenim za ozbiljne zadatke (ili big girl jobs), Simone Rocha uspeva da dokaže da je ova kolekcija na kraju krajeva ljubavno pismo devojaštvu.