U čast dvadeset godina brenda, Roksanda Ilinčić priseća se svojih omiljenih lookova sa piste

Pre dvadeset godina, ogromna, električno-plava eksplozija u vidu haljine praktično je pokrenula sve za Roksandu Ilinčić. Predstavljena je na njenom jutarnjem salonskom prikazivanju u Londonu 2005. godine, u iznenađujuće otmenom ambijentu restorana Bibendum, u vreme kada su se londonski modni događaji uglavnom dešavali u ledenim skladištima, kasno noću. Tu se odjednom pojavila mlada dizajnerka koja je umela da izgradi volumen i intenzitet boje, sa neoženstvenim, neofeminističkim potezom.

Već tim prvim predstavljanjem nas je osvojila. „Sve je tada bilo crno i sivo, pa je boja bila poprilično šokantna“, priseća se ona. „Kako je manekenka hodala, haljina je udarala o stolove i dodirivala ljude po licima, pomalo kao na starim couture revijama.“ Dve decenije kasnije, Roksanda upravo taj trenutak prepoznaje kao početak svog londonskog brenda – jer je Style.com, prethodnik Vogue Runwaya, narednog jutra stavio tu haljinu na naslovnu stranu, pokrenuvši talas kupaca koji su joj uputili prve porudžbine.

Od tada, upravo to uvećavanje i naglašavanje njenog prepoznatljivog estetskog rukopisa okuplja krugove prijatelja i umetnica oko nje. Beyoncé, Michelle Obama, Björk, Vanessa Redgrave, njena ćerka i unuka, Joely Richardson i Daisy Bevan, samo su neke od njih, a tu su i druge savremene umetnice i kustoskinje.

Kada je završila master na Central Saint Martinsu, rame uz rame sa generacijom u kojoj su bili Jonathan Saunders, Richard Nicoll i Christopher Kane, primetila je nešto što drugi nisu: „Ja sam bila jedina devojka! Nije bilo drugih žena koje su tada počinjale da prikazuju kolekcije. Ali mislim da je prednost – ne samo kod mene, već i kod drugih kreativnih žena – u tome što ti ne treba muza. Ne moraš da razmišljaš o tome kako, zašto i gde će se nešto nositi. Uz to, okružena si svojim prijateljicama, pa razumeš i šta one osećaju.“

Kako se društveni život Londona ubrzano menjao tokom 2000-ih i 2010-ih, političarke su odbacivale sivo-bež kostime u korist živopisnih haljina, a Frieze umetnički sajam gotovo se pretvorio u drugu nedelju mode. Roksanda je bila u samom centru svega toga. „Obožavam volumen, ali i žensko telo i prirodne obline. Na to gledam gotovo kao vajar: postoji mogućnost da budeš odvažna i velika i da praviš snažne poteze,“ kaže. Njene veze sa kreativnim ženama su cvetale. „Sve se desilo spontano, jer ja prirodno gravitiram ka umetnosti, a mislim da ljudi umeju da cene što mogu da razumeju ono što radim i iz modne perspektive. To je iskrena povezanost.“

Rođena u Beogradu, Roksanda Ilinčić je u London došla na master studije kod legendarne profesorice Louise Wilson.

„Najlepše u vezi sa Beogradom je što ga uvek vidim kao grad pun boja,“ kaže dizajnerka.

„Pun je ljudi koji uživaju u životu. I obožavam tamošnji brutalizam.“ Sa sobom je donela i prethodno obrazovanje iz arhitekture i likovne umetnosti, kao i dar za kombinovanje šarenih, second-hand komada. Pogledavši je jednom, profesorica Wilson joj je rekla: „Dizajniraj samo onako kako se oblačiš“, i savetovala je da uzima manekenske poslove kako bi mogla da se izdržava tokom studija. Bio je to savet koji je Roksandi promenio život i koji nikada nije zaboravila.

Danas, Roksanda se osvrće na svoje omiljene revije i uspomene iz karijere: od trenutka kada je bila prva dizajnerka koja je prikazivala u najvećim londonskim galerijama, do svojih referenci na rodnu zemlju, porodicu i žene umetnice kojima je ukazala čast i sa kojima je sarađivala. Njena revija u čast dvadeset godina brenda obećava da će biti emotivna – ali možda najbolje tek dolazi. Najveća umetnica sa kojom se povezala svakako je Marina Abramović, za koju upravo izrađuje kostime za novu predstavu Balkan Erotic Epic sa 70 izvođača, koja će biti premijerno izvedena u Mančesteru krajem oktobra.

vogue.com