Zašto ovih dana želim da pokrenem svoj Substack

Kao neko ko piše otkad zna za sebe, mogla bih da kažem da sam u prethodnim decenijama koristila sve postojeće platforme za izražavanje sopstvenih misli. Ako se vratimo u devedesete, te “platforme“ podrazumevale su: zidove spavaće sobe, terene na igralištima, plastične sveske i dnevnike sa bravicama, margine knjiga, te DIY časopise koji su se kolažirali sličicama i glitterom, sve dok se nisu pojavili kompjuteri. Sa šesnaest me je potpuno okupirao Tumblr, kao vision board pre vision boarda, a zbog kojeg sam redovno kasnila u školsku jutarnju smenu. Nezvanično, bila je to moja prva modna stranica, čiju sam šifru davno zaboravila, ali je i danas rado posetim kada želim da se podsetim one male lujke koja je uspela da izmanifestuje sve svoje sanjarije. U svet novinarstva sam tek zakoračila kada sam napravila svoj prvi blog-magazin na Bloggeru, osetivši potpunu slobodu da na praznoj stranici kreiram šta god poželim, i vizuelno, i sadržajno. S ove tačke gledišta, bila je to nepregledna igra, vreme kada smo se u tim “hobijima“ pronalazili, otkrivali i oblikovali, što je predvodila čista strast, neopterećena bilo kakvim analitikama, trendovima i algoritmima koji su usledeli.

Uzevši sve ovo u obzir, za Substack sam čula relativno kasno – modni magazini već su me uveliko uzeli pod svoje. Pokrenuta 2017. godine od strane Chrisa Besta, Hamisha McKenzieja i Jairaja Sethija, ova platforma ponudila je jednostavnu, ali privlačnu priliku koja podseća na sve gorepomenute, a kojih se milenijalci vrlo dobro sećaju: da novinari, pisci i drugi kreativci mogu direktno da kreiraju sadržaj za svoju usku publiku, oslobođeni od tradicionalnih medija. Naime, od kada medijska industrija postoji, postoji i težnja za zaobilaženjem klasičnih izdavača, emitera i urednika, da bi se direktno doprelo do publike. U 15. veku, štamparska presa omogućila je piscima i aktivistima da šire ideje bez kontrole crkve ili države. U 1770-im, Thomas Paine je prodavao Common Sense direktno, kako bi dopreo do šire javnosti. U 19. veku, novine po ceni jednog penija zaobilazile su elitne medijske izvore. Danas, medijska industrija treba spasioca više nego ikada pre.

Photo: Melpo Tsiliaki

Tu nastupa Substack, kao složena digitalna platforma koja ne samo što omogućava direktnu vezu između pisca i čitaoca, već podstiče građenje comunityja, te širenje sopstvenog dometa. Zajednica je suština, ako ne i najveći benefit ove platforme, jer svako u svojoj branši ima priliku da okupi usku nišu out-of-the-box pojedinaca, eksperata i autora s kojima može pasionirano da razmenjuje znanje i učestvuje u debati.

U jednom sam istraživanju preko čuvenog Lysta došla do The Sociology of Business stranice na Substacku, odmah se pretplatila, da bi se ispostavilo da je potpisuje modna autorka, executive i doktorka sociologije s naših prostora – Ana Anđelić. Jedne mi je večeri u DM stiglo pitanje: Kad ćeš ti da pišeš za The Sociology? Ali preduhitrila sam je s pozivom da mi bude gošća na ovu temu. Odmah smo razmenile vrlo slična iskustva. Ja pišem na različitim platformama od 2008, prvo sam počela na blogging platformi Typepad, onda na Mediumu, pa sada na Substacku. Substack je kombinacija blogging platforme i društvene mreže. To je i njegova najveća prednost, objašnjava mi na početku. Nastao pre svega kao newsletter platforma, Substack funkcioniše tako što – nakon što objavite određen tekst na svoju stranicu (bez ikakvog potrebnog tehničkog znanja) – on odmah stiže na e-mail vašim pretplatnicima (čitaoci mogu da se prijave za besplatnu ili premium pretplatu, od čega autori direktno zarađuju novac, a Substack uzima procenat).

Photo: Cora Pursley

Substack sam pokrenula u januaru 2020. godine. Krajem 2019. sam dala otkaz na poziciji Chief Marketing Officera brenda Mansur Gavriel jer sam želela da napišem knjigu. Moj Substack, The Sociology of Business, bio je način da se nateram da pišem svake nedelje. Plan je bio da, ako budem imala svoju publiku, to će me motivisati da redovno pišem. Tako je i bilo, a onda se krajem februara desila pandemija, i pošto sam imala puno vremena, završila sam knjigu – The Business of Aspiration, a za mesec dana, nastavila da gradim svoju Substack zajednicu. Nedavno je poznata američka književnica Naomi Kanakia odlučila da svoju knjigu objavi upravo na Substacku, što je izazvalo burne reakcije. Pretplatnici njenog Substack newslettera Woman of Letters, dobili su mejl pod naslovom „Zašto objavljujem novelu na Substacku“ u kome objašnjava da više ne želi da se upušta u daleku i zamagljenu neizvesnost tradicionalnog izdavačkog ekosistema.

Iz istog razloga za Substack se odlučuju i mnogi drugi autori, naročito oni koji žele da ostanu nezavisni i slobodni, a da svoj sadržaj serviraju onima koje on zaista interesuje. To se već desilo ranije, sa Tumblrom, Mediumom, Bloggerom, Typepadom, svim prethodnim blogging platformama koje su razbile masovnu publiku na gomilu zajednica podeljenih po interesovanjima i ukusu, nadovezuje se Ana. Naime, u martu ove godine, Substack je dostigao pet miliona plaćenih pretplata, u odnosu na četiri miliona četiri meseca ranije i tri miliona godinu dana ranije.

Courtesy of Ana Anđelić

Moda i lepota su ključni stub, svrstavajući se među 100 najpopularnijih tema (od preko 350 000 analiziranih jedinstvenih tagova), prema agenciji za influenser marketing Subalytics. Zbog toga se Substack naziva i prvim redom mode – na njemu možete pronaći najvažnija imena iz zajednice. Leandra Medine Cohen (The Cereal Aisle), Mandy Lee (Cyclical), Molly Blutstein (In the Details with Molly), Meg Strachan (What I Put On Today), Monica de La Villardière (Mon Review) samo su neki od mojih omiljenih izvora informacija, preporuka i inspiracije na ovoj platformi.

Takođe, u eri veštačke inteligencije, dugi, promišljeni autorski tekstovi postaju novi luksuz, a personalizovani newsletteri ultimativni način da ostanete informisani i dobijete pravi insajderski uvid u branšu koja vas interesuje. Ana napominje da je tu i Substackov live video – velika prednost koja izdvaja ovu platformu za pisanje od ostalih. Trenutno pisci iz različitih oblasti prelaze s forme teksta na formu videa – od mode do dizajna, kulture, trendova, vesti. Sve veći broj njih bira video kao način komunikacije sa svojom publikom na Substacku. Ono što još uvek nedostaje ovoj platformi jeste mogućnost ubacivanja koda ili pravljenja podstranica (kao na WordPressu), zbog čega dizajn ostaje vrlo pojednostavljen. Personalizacija brendinga na Substacku ograničena je na promenu logotipa i skromnu igru s već postojećim šablonima, a nema veće fleksibilnosti ni u samom inboxu.

Photo: Instagram / @ashleyyamandda

Ipak, umrežavanje daje Substacku prednost nad konkurentima poput Ghosta i Beehiva, jer međusobnim povezivanjem kreira samoodrživ ekosistem. Godine 2023, Substack je prikupio više od 7 miliona dolara kroz zajedničku crowfunding rundu na Wefunderu – isključivo od svojih čitalaca i pisaca, čineći ekosistem ove platforme još više samoreferentnim. To je potez koji deluje i briljantno i pomalo nadrealno, baš kao i sam Substack. Pa iako ne spadam u grupu onih koji ovu platformu vide kao Novo prosvetiteljstvo 21. veka (Ana mi napominje da će njegovi zlatni dani trajati dok god ne počne da pravi novac za venture capital investitore, a na uštrb svojih autora), verujem da je dobra lekcija o tome da ne treba potcenjivati ljudsku domišljatost kada je reč o transformativnim idejama koje mogu da menjaju svet.

U nekim starim vremenima društvenih mreža, oni koji su kliknuli follow, zaista su videli vaš sadržaj. Feedovi su bili hronološki. Twitter se zvao Twitter i zaista je bio korisno mesto za povezivanje sa drugim piscima. Gotovo nijedna od ovih tvrdnji danas više ne važi. Ali za nas urednike, kreatore i kreativce koji žele da izgrade sopstvenu platformu, nada još uvek nije izgubljena. Vidimo se na Substacku!