9 knjiga koje Jacob Elordi čita kada se kamere ugase

Odbacujući reputaciju jednodimenzionalnog Netflix rom-com glumca, Jacob Elordi već neko vreme pažljivo osmišljava svoju karijernu tranziciju. Između The Kissing Bootha, Euphorie i Priscille počeo je da igra i u indie filmovima poput Saltburna, a zatim pokazao i sklonost ka adaptacijama – bilo da dolaze sa Wattpada, iz fikcionih trilera ili iz stvarnog života. „Mnogo čitam“ rekao je nedavno. „Imao sam različite periode. Bio sam ogroman fan Jacka Kerouaca, naročito u tom svom prelaznom periodu. Takođe sam veliki obožavalac Sartra. Ali Donna Tartt mi je definitivno najbliža srcu“.

Naš omiljeni book boyfriend, ovih je dana tako u centru pažnje zbog Del Torovog Frankensteina, premijerno prikazanog na Filmskom festivalu u Veneciji, a u kom tumači glavnu ulogu čudovišta. Pravi je to povod da se posvetimo njegovom čitalačkom ukusu – mračnijem i klasičnijem nego što bismo očekivali od modne ikone čije aerodromske stajlinge i Bottega Veneta torbe čuvamo u svojoj screenshot arhivi. Za sve one koji žele da obnove svoju biblioteku, u nastavku otkrivamo knjige koje Jacob Elordi zaista čita kada se kamere ugase.

The Art of Cinema, Jean Cocteau

Fotografije sa odmora na Sardiniji prikazuju Jacoba Elordija potpuno uronjenog u Cocteauova kratka, ali teška razmišljanja o filmu. Prvi put objavljena 1951. godine, knjiga svodi kinematografiju na niz eseja o istini, ritmu i mašti. Cocteau poziva filmske stvaraoce da izbegavaju površne trikove i umesto toga veruju svom instinktu i intuiciji. Za glumca koji je javno govorio o tome da mu je zanat važniji od slave, Cocteauov disciplinovan pristup nudi i utehu i provokaciju.

Prima Facie, Suzie Miller

Uočena u njegovoj ruci na aerodromu u Sidneju, Millerina monodrama predstavlja sirovi obračun sa rodnim predrasudama i manjkavostima pravnog sistema. Prvi put je izvedena u Sidneju 2019. godine, a zatim je brzo prešla na West End i Broadway, gde je Jodie Comer za ovu ulogu dobila brojne nagrade. Njene urgentne teme moći i pravde čine je snažnim izborom za Jacoba Elordija, nagoveštavajući njegovo interesovanje za društveno angažovane teme u kojima ne beži od preispitivanja sopstvene svesti i integriteta.

Nausea, Jean-Paul Sartre

Jacob Elordi je Sartreov roman iz 1938. opisao „neverovatno bliskim“, najpre zbog prikaza čoveka obuzetog apsurdom postojanja. Priča prati Antoinea Roquentina, čiji dnevnici tonu u otuđenost i anksioznost. Delo je postalo kamen temeljac egzistencijalizma, oblikujući književnost, filozofiju i kulturu posleratnog perioda. Za Elordija, koji često igra muškarce privlačnog šarma iza kog se krije nelagodnost, Sartreovo ispitivanje slobode i teskobe može biti pravo intelektualno utočište.

The Odyssey, Homer

Dobro poznata priča o desetogodišnjem Odisejevom putu kući iz Troje ostaje jedno od najvećih epskih dela, nastanjena sirenama, kiklopima i osvetoljubivim bogovima. Iza mitske raskoši krije se meditacija o odanosti, izdržljivosti i ceni čežnje za domom. Za Elordija ovaj klasik koji pruža studiju arhetipova koji i danas oblikuju pripovedanje, bio je „kretanje u neku vrstu avanture“.

On the Road, Jack Kerouac

Kerouacov klasik Beat generacije iz 1957. prati Sala Paradisea i Deana Moriartyja kroz posleratnu Ameriku obavijenu džezom, seksom i brzinom. Njegova spontana proza i nemirna potraga za smislom uhvatile su duh kulturnog trenutka pobune i mogućnosti. Jacob Elordi sebe je nazvao ogromnim fanom, što se uklapa sa njegovim nomadskim životom umetnika. Energija romana, građena na improvizaciji, progovara o generaciji koja živi između aerodroma i usputnih stanica.

East of Eden, John Steinbeck

Ova epska saga iz 1952. godine, smeštena u dolinu Salinas u Kaliforniji, reinterpretira biblijsku priču o Kajinu i Avelju kroz generacije porodica Trask i Hamilton. Steinbeck istražuje nasleđenu krivicu, moralne izbore i mogućnost iskupljenja. Elordi se sa ovim romanom povezuje preko objava na društvenim mrežama, a njegovo bogato psihološko tlo odražava slojevite likove koje često tumači. Knjiga pruža neiscrpan materijal za promišljanja o dualnosti, zato ne čudi što je na listi i mnogih drugih glumaca koje obožavamo – kao što je Pedro Pascal.

A Bright Ray of Darkness, Ethan Hawke

Objavljen 2021, roman Ethana Hawkea prati mladog filmskog glumca koji debituje na Broadwayu u Šekspirovom Henriku IV, dok se istovremeno bori sa razvodom i javnim nadzorom. To je iskreno istraživanje ega, umetnosti i ranjivosti, napisano iz perspektive nekoga ko je sve to proživeo. Za Elordija, čija karijera takođe naglo raste, Hawkeov iskren portret unutrašnjeg života glumca može biti i blizak i poučan podsetnik da je umetnost neodvojiva od ličnog haosa.

The Secret History, Donna Tartt

Debi Donne Tartt iz 1992. godine, mračni roman sa univerzitetskog kampusa, spaja intelektualizam i zločin dok grupa studenata klasične književnosti postaje saučesnik u ubistvu. Njegova privlačnost leži u kombinaciji učenosti i moralne propasti, obavijene preciznom prozom. Jacob Elordi je izrazio želju da roman vidi ekranizovan, što sugeriše da ga privlače ne samo narativni slojevi već i njegove filmske kvalitete. Njegov kultni status čini ga jednim od najuticajnijih romana poslednjih 30 godina.

Frankenstein, Mary Shelley

Prvi put objavljen 1818. godine, roman Mary Shelley ostaje jedno od velikih književnih razmišljanja o ambiciji i otuđenosti. Stvorenje Viktora Frankensteina, napušteno i prezreno, predstavlja ogledalo ljudske odgovornosti za ono što stvara. Knjiga je oblikovala sve od naučne fantastike do bioetike. Pošto Elordi glumi u adaptaciji Guillerma del Tora, vraćanje izvornom tekstu ukorenjuje njegovu interpretaciju u Shelleyinim hitnim pitanjima o stvaranju, monstruoznosti i empatiji.