Izložba koja povezuje modu i psihoanalizu istražuje šta odeća govori o našoj seksualnosti i nesvesnom

Moda je prizma kroz koju posmatramo sebe – i način na koji nas vide drugi. Daleko od površnog, ona komunicira naše nesvesne želje i strahove, pri čemu niko od nas nije u potpunosti svestan poruka koje odašiljemo, izjavila je Dr. Valerie Steele najavljujući izložbu Dress, Dreams, and Desire: Fashion and Psychoanalysis koja je juče otvorila svoja vrata u muzeju Fashion Institute of Technology (MFIT) u New Yorku. Reč je o prvoj izložbi koja povezuje istoriju mode i psihoanalizu, oslanjajući se na ključne psihoanalitičke koncepte o telu, seksualnosti i nesvesnom kako bi interpretirala gotovo 100 odevnih predmeta dizajnera među kojima su Azzedine Alaia, Gabrielle “Coco” Chanel, Willy Chavarria, John Galliano za Christian Dior, Jean Paul Gaultier, Rei Kawakubo, Alexander McQueen i mnogi drugi.

Steele, koju je kritičarka Suzy Menkes svojevremeno prozvala „modnim Freudom“, pet godina je radila na istraživanju i kuriranju izložbe koja povezuje modu s nesvesnim, istražuje potrebu da u odeći pronađemo oklop i utkamo ono što nas uzbuđuje i privlači. Organizovana hronološki i tematski, izložba započinje promišljanjem istorijskog odnosa mode i psihoanalize. Uvodna galerija posvećena je ličnom stilu Sigmunda Freuda oko 1900. godine, koji je sam pažljivo birao odeću — najčešće stroga, uredna, konvencionalna odela krojena tako da mu pristaju kao salivena. Istovremeno, izložba prikazuje njegove radikalne ideje o seksualnosti i nesvesnom, kao i problematične teorije o „egzibicionističkom” i „narcističkom” odnosu žena prema modi.

Povezano: Uskoro se otvara izložba posvećena privatnoj vintage Dior kolekciji Azzedinea Alaïe

Elsa Schiaparelli, proleće 1939. Francesca Galloway, London © Francesca Galloway (Photograph Katrina Lawson Johnston)

Izložba potom vodi posetioce kroz 1920-e i 1930-e godine, razdoblje kada se psihoanaliza sve više povezivala sa seksualnom i ličnom slobodom, posebno za žene i seksualne manjine. Za razliku od Freuda, britanski psihoanalitičar J. C. Flügel zavideo je ženama na slobodi da se ukrašavaju, dok je Joan Riviere, jedna od sve brojnijih žena psihoanalitičarki, tvrdila da je ženstvenost zapravo „igranje uloga” kako bi se zadovoljila društvena očekivanja, posebice muške predrasude.

Nakon istorijskog pregleda, izložba se nastavlja tematski, pokazujući kako se moda može tumačiti kroz psihoanalitičke ideje o snovima, želji, seksualnosti i smrti. Marc Jacobs je 1990. predstavio haljinu nazvanu Freudian Slip, koju krasi lik Sigmunda Freuda, a Galliano je 2000. za modnu kuću Dior kreirao kolekciju Freud or Fetish temeljenu na istraživanju seksualnih fantazija.

Freud je većinu snova video kao prikrivene seksualne želje – na primer, Moschinova haljina u obliku čokolade evocira užitak, odnosno težnju za zadovoljstvom i izbegavanjem boli. S druge strane, Carl Jung tumačio je snove kroz arhetipove kolektivnog nesvesnog. Kasnije je Freud proširio teoriju uvođenjem nagona smrti. Holandsko dizajner enterijera i modni dizajner Josephus Thimister referirao se na stradanja tokom Prvog svetskog rata u kolekciji 1915 Opulence and Bloodshed, dok Jun Takahashi iz Undercovera u svojoj kolekciji kombinuje ruže i britve, evocirajući sukob života i ljubavi s destrukcijom i smrću.

Kroz teoriju Jacquesa Lacana o „ogledalu” izložba takođe istražuje kako se razvija slika koju imamo o svom telu i lični identitet. Kreacija Else Schiaparelli ukrašena ogledalom može se tumačiti kao izraz njenog ambivalentnog odnosa prema sopstvenom odrazu, odnosno slici koju oblikuje pogled drugog. Izložba takođe istražuje psihoanalitičke ideje o objektu želje i fetišima, kao i pomake prema nebinarnoj i rodno fluidnoj odeći, odražavajući otvorenost savremenog društva prema seksualnosti i rodu.

Povezano: U Londonu se otvara izložba s više od 200 kultnih Schiaparelli kreacija

Psihoanaliza je poznata po svojoj usmerenosti na potragu za skrivenim značenjima. Ključna reč ovde je „potraga”, jer značenje nije samo po sebi očito niti nepromenjivo. Postavljanjem Sigmunda Freuda, Jacquesa Lacana i drugih psihoanalitičara u njihov istorijski kontekst, izložba rasvetljava promenjivi pejzaž ideja. Uprkos brojnim pogrešnom smerovima i slepim ulicama, psihoanaliza nudi važne naznake o moći i privlačnosti mode, ali i o njenoj ambivalentnosti, objasnila je Steele u tekstu predgovora. Izložba je otvorena sve do 4. januara 2026.