Album koji ste možda propustili između Sabrine Carpenter i Justina Biebera

Dvadeset i četiri sata pre nego što ću Wolf Alice čuti po prvi put, dogodio se niz nemilih događaja. Taman sam stigla na najpoznatije grčko party ostrvo, uživajući u par sati samoće dok mi se u “vikendu života“ ne pridruže najbolje prijateljice, a onda je krenula nezapamćena oluja zbog koje su otkazani svi letovi, ferryji, i druge poveznice sa svetom. Te sam noći u lavirintu kamenih staza i brežuljaka uspela i da se izgubim, bez ljudskih tragova u neposrednoj okolini, pitajući se šta mi je (kog vraga) sve ovo uopšte trebalo. A onda me je zapljusnuo i onaj dugo potiskivani talas usamljenosti, onaj u koji se uljuljkaš kada pređeš tridesetu, a već dugo godina sama ležeš, sama se budiš, večeraš i rešavaš svoje probleme. Nasukao me je na ivicu kreveta s povišenom temperaturom i glavoboljom koja ne veruje u bolje sutra, dok u pozadini nenadano nije krenuo ovaj bend, s pesmom koja klizi, pretapa se i miluje, a za koju ću kasnije saznati da nosi naziv The Sofa. Ne moram vam naglašavati da, suprotno očekivanjima, Ahla laila, ahla nas nije bila moja himna leta.

Prošlo je tačno deset godina od debi albuma Wolf Alice My Love Is Cool. Engleski rock bend iz Londona osnovan je još 2010. godine kao akustični duo koji su činili pevačica Ellie Rowsell i gitarista Joff Oddie, a od 2012. su u punom sastavu sa basistom Theom Ellisom i bubnjarom Joelom Ameyem. Iako u svom portfoliju imaju osvojene Brit i Mercury nagrade, nominaciju za Grammy, nastup na Glastonbury festivalu i koncertu Harryja Stylesa kao predgrupa, ovaj bend se još uvek smatra potcenjenim – naime, nikada (do sada) nisu imali hit singl. Njihova najpopularnija pesma na Spotifyu je ona po kojoj ih verovatno znate – Don’t Delete the Kisses iz 2017. godine, sa 131 milionom preslušavanja, ali čak i to pripisuju velikoj TV sinhronizaciji (lansirala ih je Netflixova Heartstopper tinejdžerska drama koja je tada bila fenomen).

Courtesy of Wolf Alice

Bend nije ostao imun na tok vremena, zbog čega nas tako snažno privija na svoje grudi. Naime, svi članovi su milenijalci – danas u svojim tridesetim, a najnoviji album The Clearing, koji je izašao 22. avgusta, svojevrsna je meditacija o toj prvoj fazi starenja, vremenu kada „frapantna“ borba za snalaženje u odraslom svetu počinje da popušta. Ellie Rowsell ima izuzetnu sposobnost da svoj unutrašnji monolog prevori u tekstove: The Sofa odražava njene mladalačke fantazije o odlasku u Kaliforniju, ali zvuči gotovo oslobađajuće u prihvatanju da će „zauvek ostati u Seven Sistersu (okrug Totenhema)”. Usporavanje, mirenje sa sopstvenim željama i potrebama, i udobnost u sadašnjem trenutku kao da su iznedrili jedan novi žanr u kojem se o sreći peva na melanholičan način. I ispod čijeg trema bismo se rado sklupčali sa sanjivim ekspastičkim mislima.

Courtesy of Wolf Alice

Ali dok starenje u bendu kod muškaraca dolazi prirodno, kod žena se rađa dodatna samosvest. Tako, Rowsell, na Play It Out, koja zvuči poput (samo)utešne uspavanke, razmatra ostatak svog života: budućnost bez dece i, na kraju, roditelja. Otvoreno se pita hoće li i dalje biti cenjena i obožavana „kada njeno telo više ne bude moglo da načini majku od nje” – anksioznost koju joj delimično izazivaju happy family objave poznanika na društvenim mrežama. „Pomislila sam: o moj Bože, nadam se da možeš biti neverovatna i bez toga da budeš majka“ kaže u jednom od nedavnih intervjua. No, pesma završava optimističnim manifestom: želi „stariti sa uzbuđenjem”. „Manje sam zabrinuta za svoju budućnost kao frontmenka nego ranije” delimično zahvaljujući svojim inspirativnim vršnjakinjama, kao što su Charli XCX, Caroline Polachek i Self Esteem. Sve tri svesno kombinuju camp i predanost tome da izvuku cool perspektivu iz neobičnih mesta – sve što Wolf Alice radi u svojoj flamboyantnoj novoj eri.

Courtesy of Wolf Alice

Razgovori oko žanrovskih razlika su im zamorni, ali radi kategorizacije, zvuk Wolf Alice slobodno teče između alt-rocka, dream-pop-a i indie-folk-a, sa povremenim ulascima u elektronski zvuk i jasno prepoznatljivi uticaj grunga i punka. Kada su odrastali u 2000-im, zeitgeisty rock je bio prilično hladan i agresivan, crno-beli, nikako topao: setite se samo oštrih post-pank revivalista kao što je Interpol. Novi The Clearing se umesto toga okreće ka mekšoj i šarenijoj gitarskoj muzici 1970-ih; Fleetwood Mac, Pentangle i Steely Dan su na spisku referenci koji je tako dugo pravio odmak od soft rocka. Sada mu se u potpunosti prepuštaju, kao i sopstvenoj autentičnosti u punom zamahu. „Više me nije briga” napominje Ellis. No, nisu sve pesme na albumu snoliko eterične. Bloom Baby Bloom je rock spektakl koji razbija sve žanrovske okvire, upotpunjen retro spotom sa blistavom modom. „Naši vršnjaci su došli i prošli”, kaže Amey o činjenici da živimo u eri u kojoj rock umire. „Mi smo još tu.”

Just Two Girls je još jedan svetli introspektivni trenutak na albumu. Poput mnogo ranije pesme Bros, slavi prijateljstvo uz elegantni i pomalo jazz instrumental inspirisan 70-im godinama. „Imala sam nekoliko zaista isceljujućih razgovora sa svojim drugaricama, i oni se često dešavaju u baru, potpuno neplanirano” kaže Rowsell. „Shvatiš koliko su te razmene validne i važne, znaš, ako mnogo razmišljaš o slici svog tela ili majčinstvu i svim tim stvarima koje opterećuju tvoja osećanja”. Želela je da im oda omaž.

Courtesy of Wolf Alice

The Clearing je snimljen u LA sa producentom od Adele, Gregom Kurstinom, ali je period njegovog nastajanja trajao od proleća 2023. do kraja 2024. Bend je neposredno pre toga gledao Get Back, epsku Beatles trilogiju koja ih je inspirisala na opušten proces pisanja, bez tehnologije (nije slučajnost što početak albuma zvuči toliko beatlesovski: minimalistički klavirsko-gudački uvod u Thorns kao da se smešta negde između Let It Be i I Am the Walrus). Nakon poslednjeg albuma Blue Weekend iz 2021, ova četvorka je napustila indie izdavačku kuću Dirty Hit i potpisala za Columbia Records, deo Sonyja, a tako veliki label predviđa im globalnu dominaciju. Pa ipak, Wolf Alice kreće na zvezdani put ne napuštajući svoj prepoznatljivi zvuk, već ga usavršavajući u nešto bezvremeno i sigurno. The Clearing je za njih, simbolično, čišćenje i novi početak. Zato je pravi trenutak da između albuma koje ovih dana čujete na radiju (od Sabrine Carpenter do Justina Biebera), uključite Wolf Alice kao svoje odabrano, mekano i sunčano sklonište – vrlo brzo će za njega saznati i ostatak sveta.