Pogledali smo novu Wednesday. Uspeva li da ostane najbolja Netflix serija na engleskom jeziku?

Poznata je predrasuda da su druge sezone serija obično lošije od prvih. To je posebno slučaj sa serijama koje su očarale publiku – ponekad je jednostavno preteško zadovoljiti visoka očekivanja gledalaca koje su sami postavili. Sasvim opravdano, to je brinulo i obožavaoce serije Wednesday, čija prva sezona je po izlasku postala najgledanija Netflix serija na engleskom jeziku ikad. Stvaraoci zaista nisu imali lak zadatak pred sobom, ali su uspeli da donesu još jednu upečatljivu sezonu. Nove epizode upalila sam entuzijastično, uzbuđena zbog povratka u Nevermore, ali moji utisci su pomešani – koliko god da sam uživala u seriji, mislim da druga sezona nije ispunila svoj puni potencijal.

Wednesday ima veliku grupu obožavalaca različitih uzrasta, tako da je gledanost nove sezone bila zagarantovana već u startu – mnogo smo se radovali povratku u ovaj mračni univerzum Tima Burtona. Počela bih sa možda najvažnijom mišlju: Wednesday je još uvek uzbudljiva do bola. S veseljem sam neprekidno stiskala dugme Next episode, u velikoj želji da saznam šta će da se desi s Wednesday i njenim prijateljima. Ove sezone, moja omiljena mračna devojka ponovo se nalazi u centru (izopačenih) dešavanja. U gradu je ponovo serijski ubica, čudovište kome policija ne može da uđe u trag. Ali ne moraju da se brinu, jer u Jerichu živi devojka koja je rođena da rešava natprirodne misterije – uglavnom zato što ih često i sama prouzrokuje.

Courtesy of Netflix

Premisa je uzbudljiva i serija uspešno koristi elemente koje toliko volimo. Škola Nevermore je ponovo zabavna i ekscentrična, a verujem da je s novim direktorom kog sjajno igra Steve Buscemi postala čak i interesantnija. Volim što serija zaista obraća pažnju na detalje, povremeno nam prikazujući učenike koji nisu deo glavne glumačke postave i dajući nam uvid u razne školske aktivnosti, zbog čega Nevermore uspeva da deluje realno (koliko god je to moguće) i neodoljivo me podseća na Hogwarts. Wednesday (ponovo) pokušava da reši natprirodne misterije, koje su, baš kako su kreatori i obećali, ove sezone znatno brutalnije nego pre – baš kako bi porodica Addams i želela. Nova čudovišta su definitivno strašnija, a misterije kompleksnije, toliko da je teško odgonetnuti rasplet radnje (ma koliko pokušavali).

Serija je briljira u kreiranju sjajnih likova sa kojima publika uspeva da se poveže. Od protagonistkinje, koja bi nam u stvarnom životu verovatno bila izuzetno antipatična i ne bismo je želeli u svojoj blizini, do sporednih likova, Wednesday uspeva da u gledaocima probudi empatiju i prema najmračnijim čudovištima koja žive u Jerichu. U prvoj sezoni, Wednesday kaže jednu repliku koja mi je ostala urezana u sećanju: „Of course the first boy I kiss would turn out to be a psychotic serial-killing monster. I guess I have a type“. Baš o toj sceni sam dosta razmišljala gledajući novu sezonu. Jer Wednesday se svejedno zaljubljuje u ovo „psihotično čudovište serijskog ubicu“, a publika takođe ne može da ga ne voli. Bez obzira na njegove postupke, meni i mnogim drugim gledaocima, Tyler je jedan od omiljenih likova, a obožavaoci (a izgleda i kreatori) žele da vide razvoj njegovog i Wednesdayinog odnosa – što je sjajna premisa za treću sezonu. Reč je o Wednesday Addams, ona sigurno može da izađe na kraj s hydeom. Wednesday se takođe istakla po sjajnoj glumi, a druga sezona nimalo nije razočarala u tom kontekstu. Jedna od mojih omiljenih epizoda (spoiler alert) je ona u kojoj Wednesday i Enid zamene tela, jer su Jenna Ortega i Emma Myers ovo odglumile maestralno, neverovatno dobro kopirajući mimiku, govor i pokrete karakteristične za lik one druge.

Courtesy of Netflix

Dakle, u drugoj sezoni prisutni su brojni elementi koje smo jako voleli u prvoj – od škole Nevermore, preko ekscentričnih likova, misterija, pa sve do sjajnog crnog humora. Ipak, na momente mi je delovalo da se druga sezona upustila u više radnje nego što je mogla da iznese. Epizoda je relativno malo, a radnje je dovoljno za barem dvadeset. Delovalo mi je kao da u seriji ima previše sporednih zapleta koji su odvlačili pažnju od glavne priče – a do nekih mi, iskreno, uopšte nije bilo ni stalo. Zbog ovoga je serija često gubila nit i naracija nije delovala kohezivno, kao što je bio slučaj s prvom sezonom. Daleko od toga da radnja nije bila zanimljiva – jednostavno je na momente svega bilo previše. Mnogi obožavaoci porodice Addams ovoj seriji takođe zameraju činjenicu što je odnos između Wednesday i Morticie tako komplikovan – jer ne bi trebalo da budu tipičan duo majka-tinejdžerka – ali meni ovaj deo nikada nije smetao, a mislim i da je doprineo dinamičnosti radnje.

Ali sve „mane“ koje sam opazila nikako nisu dealbreakeri – Wednesday je i dalje apsolutno vredna gledanja i mislim da će svi ljubitelji ove mračne tinejdžerske detektivke zaista da uživaju u napetosti i preokretima radnje. Takođe, mislim da je uspešno postavljena premisa za nastavak radnje, a nisu mi potrebne vizije ili vrane da pretpostavim da bi treća sezona mogla da bude još uzbudljivija. Samo se nadam da nećemo morati da čekamo predugo, jer bi i mi, poput Enid, mogli da wolf outujemo od tolike tenzije.