Proveli smo 24 sata s Lazarom Dragojevićem na Sarajevo Film Festivalu

Srce nepravilnih linija, izlomljeno i sa jednim dužim „krakom“, prepoznaju čak i oni koji ne znaju ništa o filmu. Kada ga je početkom 1990-ih prvi put nacrtala čuvena francuska dizajnerka Agnès B., nije mogla ni da sluti da će, na desetu godišnjicu Sarajevo Film Festivala, taj oblik postati simbol najznačajnijeg (umetničkog) događaja u ovom delu Evrope (niti da će ga upravo ona, kao jedan od prvih pokrovitelja, dobiti u ruke). Danas na njenom sajtu piše da je trofej Srca Sarajeva, izrađen po njenom dizajnu, za Sarajevo Film Festival ono što je Zlatna palma za Kan. I zaista, u regionalnom filmskom kontekstu, ne postoji priznanje tolike vrednosne težine. To najbolje znaju oni koji su je držali u rukama. Jedan od njih je glumac Lazar Dragojević, prošlogodišnji dobitnik Srca Sarajeva kao Zvezda u usponu. Ceo značaj, kaže on, mada zvuči neverovatno, može se sažeti u dve reči: „Neprocenjivo iskustvo“.

Ove godine se Lazar vraća na Festival i sa timom Vogue Adria prošetao je Sarajevom, gradom koji u avgustu zrači drugačijom, jačom energijom, što će vam potvrditi svi koji su ga ikada doživeli u ovih desetak dana.

Dvadeset četiri sata u Sarajevu

Dvadeset i četiri sata u Sarajevu za vreme Sarajevo Film Festivala zvuči gotovo smešno – premalo je slaba reč, s obzirom na sve što se tada dešava. Lazar nas vodi svojim omiljenim ulicama i deli ono što svako brzo shvati: „Za vreme festivala Sarajevo živi punim plućima. Toplo preporučujem svakome da dođe u tom periodu.“

Monika Andrić

Kada je vremena malo, a čini se da je u Sarajevu uvek tako, lista prioriteta postaje stvar preživljavanja. Gledanje filmova je, naravno, visoko na toj listi, ali i Lazar kaže da je u Sarajevu podjednako važno i – popiti kafu. „Kada šetam ulicama Sarajeva, prvo primetim ljude, divnu arhitekturu, i kul mesta za popiti kafu.“ I pre nego što uspemo da ga pitamo koja tačno, Lazar nas vodi direktno na adresu: Spazio Caffe, mesto koje se mora naći na svakoj must-visit listi tokom Sarajevo Film Festivala, a ovog leta, postoji i dodatni razlog: svako plaćanje Mastercard karticom iznad 15 KM (u Spazio Caffe) ili 40 KM (u Spazio Gourmet) donosi veliki Spazio gelato na poklon. Oni koji tokom Festivala jure između filmova, Masterclassova i razgovora sa autorima, znaće da ovakvo osveženje nije luksuz, već zadovoljavanje osnovnih potreba.

Monika Andrić

Male stvari koje oblikuju dan

U Sarajevu, tokom Festivala, male geste su svuda oko vas i postaju neodvojiv deo iskustva. Crnogorski glumac nam to odmah potvrđuje: „Male geste oblikuju dan – osmeh, na prvom mestu.“ Na drugom su neprocenjive uspomene koje nosite sa sobom. Ponekad su u formi nadahnuća koje nosite iz filmske sale, a ponekad, sasvim neočekivane. „Kao školjka. Ili mali kaktus“, za Lazara. Upravo te male, dragocene sitnice, dovoljno velike da ipak naprave razliku, možete i ovog leta poneti kući. Svi korisnici Mastercard kartica mogu očekivati poklone kao što su ručno oslikana saksija u Kaktus shopu, ili kutija Bashka dukata u jednoj od najpoznatijih poslastičarnica u gradu, Bashka shopu.

Mesto koje ima svoj šmek

Uspomene sa Sarajevo Film Festivala se, ipak, ne mere samo suvenirima, brojem isprobanih baklava i popijenih kafa na Baščaršiji, već i trenucima koji se ne mogu ponoviti, jer se dešavaju u tih magičnih sedam dana. Lazar potvrđuje: „Sarajevo je samo po sebi posebno, ima neki poseban šmek.“ Kada imaš samo nekoliko sati, nakon kafe sa prijateljima i filmova, ostaje još šetnja do omiljenih lokacija i uživanje u stvarima koje samo ovaj grad, samo za vreme Festivala, može da pruži. Drugi omiljeni zvuk grada, osim „tišine u Svrzinoj kući“ je, naravno, zvuk svedalinke. „Koncert sevdalinki Damira Imamovića“, Lazar Dragojević opisuje istim dvema rečima kao i uručivanje Srca Sarajeva: neprocenjivo iskustvo.

Monika Andrić

Festival kao prostor (ne)mogućeg

Simboli Sarajevo Film Festivala danas su njegovo Srce, crveni tepih sa simbolima bosanskohercegovačkih ćilima pred Narodnim pozorištem, imena koja pakuje kofere i kupuju karte do Sarajeva čim otkuca avgust. Sa druge strane, i iznad svega, Sarajevo Film Festival simbolizuje veru da film i dalje ima moć da nas pokrene, pomiri, promeni, da nas pogodi tamo gde ni sami nismo znali da smo ranjivi. Da nas ubedi, i kad se svetla u sali ugase, da je (skoro) sve moguće (pa čak i da za 24 sata obiđete Sarajevo i doživite najbolje od Festivala).

Za Lazara Dragojevića, ta snaga (filmske i dramske) umetnosti, snaga iluzije pretvorene u stvarnost, upravo je ono što ga pokreće. „Iskustvo da je sve moguće, to je onaj trenutak kada zakoračim na scenu, stanem pred publiku i udahnem njihovu energiju. Tada mislim da mogu da uradim baš sve.“ I to je bilo dovoljno da zavredi Srce Sarajeva i, ono važnije (i teže osvojivo): srce sarajevske publike. Jer ako je nešto zaista neprocenjivo, onda je to ljubav koju Sarajevo gaji prema filmu i ona ljubav koju mu film, iznova, uzvraća.

Monika Andrić

Članak je nastao u saradnji s brendom Mastercard.