Otkrijte naviku koja stvara nove neurone, jača koncentraciju i briše tragove stresa

Navika koja podstiče stvaranje novih neurona

Učenje japanskog iz čistog zadovoljstva znanjem nečeg novog (bez poslovne svrhe). Rešavanje ukrštenih reči po prvi put u životu s 30 godina. Odlazak na časove klavira. Poseta muzeju. Izrada goblena. Odlazak na kurs keramike. Učlanjenje u čitalački klub. Bilo koja aktivnost ili inicijativa koja predstavlja izazov za vaš mozak (izvan onih koje smo obvezni preuzeti na poslu) doprinosi zdravlju mozga. I, iako može zvučati kao mit, pomaže u stvaranju novih neurona (čak i onih za koje ste mislili da ste ih izgubili u mladosti zbog raznih ekscesa).

To je jedna od tvrdnji na kojoj stručnjaci za neuronauke insistiraju u svakom svom izlaganju. Navedimo primer: u novoj knjizi Beatriz Larree, El cerebro atómico (La esfera de los libros), istraživačica naglašava da se mozak može regenerisati i da podsticajno okruženje pogoduje toj neurogenezi, odnosno stvaranju novih neurona. Štaviše, poziva se na tekstove objavljene u časopisu The Lancet koji potvrđuju da je izazivanje mozga životno osiguranje za kognitivnu rezervu, svojevrsni penzioni plan. Što je veća kognitivna stimulacija tokom godina kroz obrazovanje i složenost radnog okruženja, to je manji rizik od demencije (Larrea navodi još jedan podatak: penzija može ubrzati kognitivno propadanje za 40% upravo zbog neaktivnosti koju može doneti). Zato stručnjakinja govori o znatiželji za učenjem novih stvari kao navici za podsticanje stvaranja neurona, jer one predstavljaju izazov za mozak.

„Naši neuroni mogu stvarati veze, to je prirodan proces koji se događa kada učimo nešto novo.“

Amaya Manrique, doktorka iz The Beauty Concept

Bez sumnje, znatiželjni mozgovi dugoročno imaju bolje zdravlje. Doktorka Amaya Manrique, iz odeljenja za preciznu medicinu The Beauty Concepta, potvrđuje da ova kognitivna stimulacija, odnosno učestvovanje u aktivnostima koje izazivaju mozak učenjem nečeg novog, jača neuronske veze.

Monstera Production

„Neuroplastičnost je sposobnost mozga da se prilagođava, menja i reorganizuje tokom života. Naši neuroni mogu da stvaraju nove veze, jačaju postojeće ili čak da stvaraju alternativne puteve. To je zapravo prirodan proces koji se događa, na primer, kada učimo nešto novo. Da bismo razumeli: naš mozak je pun puteva, neuronskih veza, i što više koristite jedan put, to je veća verovatnoća da ćete je ponovno koristiti i da će ona postati jača i brža. No, ako je prestanemo da koristimo, može čak i nestati, pogodujući stvaranju novih puteva kako bismo stigli na isto mesto“, objašnjava. Zato nam započinjanje bilo koje aktivnosti od nule, s dečijom znatiželjom, može pomoći u traženju novih „puteva“ i alternativa.

Stanje flowa: više koncentracije i manje stresa

Setite se svih onih trenutaka kada ste započeli novi hobi ili nešto novo na poslu. Ti prvi, motivišući trenuci uspevaju da nas dovedu do nivoa koncentracije na kojoj vreme leti. Ne postoji distrakcija, nijedno obaveštenje  sa telefona ne može da vas izvuče iz tog stanja u kojem sve teče. Kada se to dogodi, ulazimo u takozvano stanje flowa. Kako su nam objasnile osnivačice ellas Coach, Leïla Salamat -de Blignières i Laura G. Ortiz de Zárate, „kada smo uronjeni u aktivnost koja nam se jako sviđa, dovoljno izazovnu da nam ne bude dosadno, a ne pretešku da nas ne frustrira, ulazimo u stanje flowa. To se događa s onim zadacima zbog kojih gubimo pojam o vremenu, koji nam stvaraju kreativnu napetost i u kojima imamo visoku produktivnost“. A kada se to dogodi, stres nestaje jer ta motivacija, užitak i koncentracija koju zahteva učenje nečeg novog (ali ne frustrirajućeg) podstiču naš mozak, između ostalog, na stvaranje dopamina, hormona dobrog osećaja povezanog s užitkom, motivacijom i nagradom.

Druga alternativa za rad na plastičnosti mozga

Ova stimulacija moždane funkcije, izazvana podsticajnim okruženjem i izazovom učenja nečeg novog – san, upravljanje stresom i uravnotežena ishrana takođe utiču na te funkcije – može se nadopuniti posebnim protokolima namenjenim tome.

Objasnimo: iako su dobre navike ključne, danas postoji tretman transkranijalne magnetske stimulacije (TMS) koji nam omogućava delovanje na specifična područja mozga uključena u emocionalnu regulaciju, kognitivnu funkciju i samokontrolu. Zove se Exomind, a redovno ga koriste i Serena Williams i Gwyneth Paltrow. Reč je o 25-minutnim seansama koje se sprovode pomoću aplikatora koji se postavlja na određenu tačku na glavi i koji koristi magnetske impulse za aktiviranje neurona, podstičući ih na bolju međusobnu komunikaciju (tokom seanse oseća se opuštenost i diskretan i stalan zvuk zbog tehnologije magnetskih impulsa). „Ova tehnologija pomoći će u odabiru određene vrste „puta“ koja će nam omogućiti poboljšanje moždane funkcije, povećanje kognitivnih sposobnosti, poboljšanje raspoloženja, pružanje energije, ublažavanje simptoma poremećaja poput depresije i anksioznosti te, uopšteno, donošenje boljih životnih odluka“, objašnjava doktorka Manrique o ovom protokolu. Ipak, čak i ako se odlučite za ovu opciju (preporučuje se nekoliko seansi), znanje ne zauzima prostor. A pogotovo ne kada je u pitanju zdrav, dugovečan mozak bez traga stresa.

Vogue.es