Šta je yearning i kako je čežnja postala jedan od najvećih trendova u pop kulturi

Ako ste u poslednjih nekoliko dana, a možda čak i meseci, bili prisutni u online svetu, gledajući objave različitih korisnika i čitajući komentare zajednice – što je, svakako, najzabavniji deo – sigurno ste naišli na termin yearning. U poslednje vreme mi deluje kao da ne mogu da otvorim ni jedan feed na društvenim mrežama a da ne budem bombardovana frazama poput: men who yearn, bring back yearning, insane level of yearning i tako dalje. Ove objave propraćene su fotografijama iz serija, filmova, pa čak i muzičkih spotova, a sve imaju za cilj jedno – ponovnu romantizaciju čežnje.

I burn for you, and you don’t even know my name, peva Gracie Abrams u svom hitu Close To You, a mislim da upravo ovi stihovi savršeno opisuju yearning trend. Online zajednice ponovo su očarane ljubavlju sa distance, tihom čežnjom, pogledima koji govore više od hiljadu reči i ovlašnim dodirima električnijim od svakog poljupca. Ukratko, vraćamo se romansi kakvu smo gledali u Pride & Prejudice. Sećam se da sam, kada sam prvi put čitala ovaj roman, bila očarana načinom na koji Jane Austin pristupa ljubavi – iako nisam neki ljubitelj gospodina Darcyja, ali ne verujem ni da je spisateljičin cilj bio da od njega napravi dopadljivog lika. Ljubav između Darcyja i Elizabeth je spora, čežnjiva, a neka tajna sila koja ih povezuje uspeva da prevaziđe sve prvobitne odbojnosti. Ako se samo prisetite Darcyjevog grčenja ruke nakon što pusti ruku izabranice njegovog srca, biće vam jasno u čemu je cela poenta trenda yearning. Reč je o neostvarenoj ljubavi koja kao da kulja iz likova, tražeći neki način da se ispolji, ljubavi koja kulminira u neku izuzetno dramatičnu i romantičnu scenu na samom kraju.

Povezano: U bring back yearning eri, ostajemo dosledni filmovima o nežnoj muškosti

Universal Pictures

„Jako je važno da bez srama pokažemo čežnju (yearning)“, kaže Jonathan Bailey, jedan od internetu trenutno omiljenih glumaca. „Čežnja je vrlo dobra mera ličnih vrednosti i etike.“ A zanimljivo je da je upravo Bailey glumac koji igra jednu izrazito čežnjivu ulogu u seriji Bridgerton, Lorda Anthonyja Brigertona. Njegov lik videćete na mnogim objavama koje vape bring back yearning!, a zajedno s Simone Ashley koja u seriji glumi Kate Sharmu, okarakterisani su kao yearning final bosses. Odnos između Kate i Lorda Anthonyja je spora romansa, obeležena čežnjom koja se polako zahuktava. Kate ima mnoge unutrašnje nedoumice, mora da suspreže svoja osećanja prema Lordu Anthonyju, jer je on zaručen za njenu sestru, te pokušava da zadrži svoju nezavisnost. S druge strane, Lord Anthony u početku pokušava da braku pristupi pragmatično i logično, ali njegova osećanja prema Kate načisto ga remete. Zbog toga je njihov odnos pun tužnih pogleda i kratkih interakcija koje ipak u svojoj srži veoma romantične.

Courtesy of Netflix

A verovatno jedan od trenutno najpopularnijih yearnera je Conrad Fisher iz serije The Summer I Turned Pretty. Njegova ljubav je takođe tužna i neostvarena, izgubio je devojku iz snova i sada je gleda srećnu u naručju njegovog brata (možda bi mogli da prestanemo s ovim porodičnim ljubavnim trouglovima?). Iako možemo da kažemo da je Conrad poprilično toksičan lik – jer ne zna lepo da komunicira i s vremena na vreme je manipulativan – on je ipak postao favorit obožavalaca u ovom ljubavnom trouglu. Zašto? On vraća yearning. Njegov lik rezonuje s obožavaocima, koji samo žele da ga konačno vide srećnim i romantizuju svaku sitnu interakciju između njega i Belly. Prošle nedelje, Conrada su mnogi uporedili s Gatsbyjem, još jednim poznatim yearnerom, jer je, baš poput njega i on žudno gledao prema moru, u devojku koja mu je ukrala srce, dok je zeleno svetlo bleštalo u pozadini. Međutim, s tom slikom u mislima, iako mi se yearning u pop kulturi zaista dopada, pomenula bih da je tanka granica između čežnjivih i gotovo jezivih scena. Da nije reč o nekom konvencionalno privlačnom, visokom i mladom momku, da li bi nam konstantno posmatranje iz daljine – čak i dok spava (Edward Cullen vibe) – bilo tako neodoljivo ili ipak povod da pozovemo policiju?

Courtesy of Prime

Takođe, nisam mogla a da ne primetim da se romantizacija yearninga uglavnom odnosi na muške likove (man who yearn), kao jedna od trenutno najpoželjnijih karakteristika muškaraca. Međutim, i brojne žene proglasile su ovo leto letom čežnje, a to je zapečatila i Chappell Roan konačno objaviviši single The Subway, zbog čega su je mnogi okarakterisali kao zvezdu ženskog yearninga. A jasno je i zašto – predivni, tužni stihovi koje je Chappell napisala obojeni su čežnjom za devojkom koja više nije u njenom životu.

A few weeks later, somebody wore your perfume
It almost killed me, I had to leave the room

Ali zašto baš sad? Je li nas sve uhvatio kolektivni summertime saddness, te vreme koje bi načelno „trebalo da“ provedemo u beach barovima i na uzbudljivim žurkama, zapravo provodimo preispitujući sve naše neuspele romantične odnose? Mnogi korisnici društvenih mreža ističu da je njihov yearning ishod želje za pravim, dubokim odnosima u vreme kada dating scenom dominira hookup culture. Pretpostavljam da to jeste jedan od glavnih razloga zašto je yearning trenutno tako poželjan – ne čeznemo toliko za jednom konkretnom osobom, koliko za ljubavlju koja deluje stvarno i iskreno. U vreme ghostanja, propalih izlazaka i situationshipa, sasvim je prirodno da želimo da doživimo nešto iskreno, da upoznamo nekoga ko će da nas voli jako i dugo, a osećanja ne može da zadrži u sebi – svakako zvuči bolje od nekoga kome je znak pažnje lajkovanje storyja.

Norm Li, Courtesy of Chappell Roan

Dok smo mesecima mogli da vidimo objave sa natpisima Bring back yearning, mislim da danas možemo da tvrdimo da je yearning, dodatno podstaknut čežnjom Conrada Fishera i Chappell Roan, zvanično back. Ali nisu samo likovi u pop kulturi i mladi muzičari (posebno priznanje Role Modelu i njegovim pesmama o raskidu!) i muzičarke ti koji su u svojoj yearning eri, jer to ne bi bilo moguće bez miliona i miliona korisnika društvenih mreža koji se poistovećuju sa njihovim osećanjima – ili žele da ih dožive iz druge perspektive.

„It’s no use Jo, Jo we gotta have it out. I have loved you ever since I’ve known you, Jo. I couldn’t help it,“ ikonične su reči iz romana Little Women, koje mi se danima vrzmaju po glavi (glasom Timothéeja Chalameta, naravno) i koje mi nikada nisu bile tako lepe kao u ovom periodu. Bez nekog posebnog razloga – verovatno samo zato što sam i ja upala u klub obožavalaca yearninga u pop kulturi. Ili sam uvek bila njegov deo? Ne znam da li sam to samo ja, ali imam osećaj da nešto vrlo setno vlada u vazduhu ovog leta, lagano, nostalgično i suptilno, te nas sve kolektivno tera da uživamo u istovremenoj mekoći i intenzitetu yearninga. A možda je to samo bio prethodni retrogradni merkur i uskoro ćemo da zaboravimo na čežnju i vratimo se hot girl summer (pogotovo kada shvatimo koliko malo dana leta nam je zapravo preostalo).