Sharon Stone za Vogue Adria o filmu Nobody 2, brutalnosti savremenog sveta i ulogama koje pokreću razgovor

Kada je 2021. godine izašao film Nobody, napisan od strane Dereka Kolstada koji stoji i iza sva tri dela o Johnu Wicku, bila je to krvava, maestralno režirana priča o osveti, s jednim od najpotcenjenijih i najvrednijih ljudi u šoubiznisu – Bobom Odenkirkom. Međutim, vizija osvetničkog preživljavanja bila je kruto rodno određena za današnje poimanje: muškarac u klišeiziranoj ulozi zaštitnika brani svoju porodicu primenom nasiljem protiv nasilja principa. Već tada su se stvorili uslovi da u ovaj komičan i apsolutno opasan okvir zakorači snažan i autoritativan ženski lik. Negativka, ali ne stereotipna, ona koju možete da prepoznate iz sopstvene ili čak virtuelne realnosti. Ona menja pravila igre, navodi na pokorevanje, a u svoj svojoj ekstremnosti, uznemirava vas i zabavlja istovremeno. Ne mogu da zamislim nikog ko bi uverljivije odigrao ovu ulogu od Sharon Stone, Vogue Adria Goddess itself, ali ona ih odavno ne prihvata po šablonu. „Igram negativce samo kada osetim da lik na neki način ima vezu sa duhom vremena – sa onim što se dešava u svetu u trenutku kada ga igram, i kada verujem da će ta uloga imati veći značaj od puke zabave. Pristajem na takve uloge ako verujem da mogu da pokrenu razgovor, i da bi iz tog razgovora moglo da proizađe nešto veće od same razonode’’ priča mi neposredno pre same premijere Nobody 2 filma.

Za Sharon, slava je ogledalo koje nikada nije pokazivalo celovitu istinu. Velike uloge su joj donosile veliku popularnost, ali i ogroman teret, poput one čuvene femme fatale Catherine Tramell u filmu Basic Instinct. Zato je došlo vreme da igra po sopstvenim pravilima.

Kada ju je Universal Pictures pozvao da igra u nastavku brutalnog trilera Nobody, Sharon je bila sumnjičava. Kao što je to radila 1992, počela je da osluškuje duh savremenog trenutka, nešto sa čime možemo ne samo da se identifikujemo, već i da duboko preispitamo, tako da to bude kolektivno iskustvo. U studio je došla s idejom lika koji je oličenje okrutnog modela ponašanja na internetu, ali i svetu oko nas. „Razgovarali smo o tome kako izgleda savremeni negativac – neko ko se uklapa u duh sadašnjeg trenutka. Ovo je drugi film i razlikuje se od prvog po tome što se svet promenio. U prvom delu, ruski lik je negativac. Više nismo u tom trenutku istorije u kojem mislimo da zlo ima geografski definisan izvor. Sada gledamo ka sebi. Suočavamo se sa sopstvenom okrutnošću koja je postala javna, vulgarna i potpuno van kontrole – poput besnog psa. Ta zastrašujuća, savremena stvarnost bila je polazište za izgradnju lika Lendine. Scenaristi su uzeli moje ideje i napisali ovog sjajnog, zabavnog, potpuno otkačenog lika, kojeg sam s velikim zadovoljstvom odigrala.’’

Rezultat je nemilosrdna i očaravajuće nepredvidiva Lendine, šefica mafije koja unosi dodatnu haotičnost u život glavnog junaka – Hutcha Mansella (Bob Odenkirk), koji s porodicom dolazi na odmor, ali se opet zatiče u žestokim obračunima. Istupanje iz tradicionalnih ženskih uloga, poigravanje sa stereotipima i besprekorna orijentacija u muškom svetu za Sharon su gotovo prirodni. „Ono što na filmu viđamo kao tradicionalno i ono što je tradicionalno u stvarnosti – to su dve sasvim različite stvari. Možda žene tek sada više vidimo onakvima kakve zaista jesu, kao što je to bilo i na samom početku filmske umetnosti.’’ Kažem joj da postoji određeni paradoks u tome da je žena istovremeno potcenjena i da je se plaše, ali Sharon to doživljava kao nešto što budisti nazivaju koanom – nerešivom zagonetkom u kojoj su pitanje i odgovor zapravo jedno te isto.

Bob Odenkirk je poznat po preciznoj, gotovo šahovskoj glumi. Od filmova Mr. Show, Better Call Saul, ili Little Women Grete Gerwig, u svojim pedesetim godinama preobražen je od sporednog lika do Emmy nominovanog za najboljeg glavnog glumca. Ima autoritet, ali i svestranost koja nadilazi puku fizičku snagu u akcionim ostvarenjima. Kako je bilo sarađivati sa njim? „Uvek uživam u briljantnosti, a Bob je ima na pretek. Izuzetan je kao scenarista i kao glumac. Njegov osećaj za tempo je spektakularan, a ponašanje na setu besprekorno. Kada da predlog ili iznese ideju, to dolazi s gotovo matematičkom preciznošću i ne zahteva odgovor – samo delanje’’. Bob je izrazio želju da Nobody bude trilogija u kojoj njegov lik na kraju ostaje bez svega. Ako bi se ta vizija ostvarila, ima li mesta za Lendine u trećem delu? „Ako bi postojao prostor da nastavim da radim sa ovom sjajnom grupom glumaca, producenata i filmskih stvaralaca – ja bih bila potpuno za. Uživala sam u svakom trenutku snimanja ovog filma, čak, i posebno, prvog dana kada nas je zadesila pijavica. Nikad ranije nisam videla tornado – bilo je veličanstveno! Ta energija je obeležila ceo film i mislim da smo je preneli do kraja.’’

Za kraj, kao neko ko predstavlja mnogo više od filmske dive, Sharon mi ostavlja važnu lekciju: o tome da sebe ne treba iznova stvarati, već kontinuirano rasti. „Ja se ne stvaram i ne izmišljam iznova – ista sam osoba koja se neprekidno razvija i raste kroz život koji živi. Kada je neko prisutan u sopstvenom životu, to ne znači da se iznova rađa – to znači da je uvek u sadašnjosti. To su dva potpuno različita pojma. Biti zaista prisutan i iskreno u skladu sa onim što se događa, za mene to eliminiše potrebu da budem neko nov ili drugačiji.’’

Photo: Branislav Simoncik
Kreativna direkcija i moda: Paris Libby