U bring back yearning eri, ostajemo dosledni filmovima o nežnoj muškosti

Muškost je u stalnoj krizi. Još od najranijih filmova, režiseri su bili fascinirani sudbinom muškarca i načinima na koje on utvrđuje svoju poziciju u društvu. Vojnici, kauboji, bokseri ili rvači, sve u svemu, macho tipovi ponikli na patrijarhalnim postulatima – istorija holivudske kinematografije znatno je doprinela popularizaciji arhetipova muškosti, a zbog koje se tako sporo krećemo ka zdravom, bezbednom i ravnopravnom društvu. Danas, srećom, prikazi muškaraca na velikom platnu izlaze iz tradicionalnih okvira, kako bi ispitali i izneli na videlo sve aspekte društvene socijalizacije ukorenjene u kulturi. Dok u mračnim ćoškovima interneta neki i dalje radikalno promovišu povratak toksične muškosti – gde su emocije poistovećene sa slabošću, a ranjivost je u suprotnosti s muževnošću, u onim svetlijim delovima rađaju se novi principi nežne muškosti, s pojmovima kao što su golden retriever boyfriend, book boyfriend, ali i mnogi drugi (ukoliko ste vizuelni tip, zamislite Timothea Chalameta, Pedra Pascala ili Willa Sharpa u novoj Netflixovoj seriji Too Much). Neki od njih uklopili bi se i u aktuelni TikTok trend: bring back yearning, podsećajući nas na sve one muškarce u filmovima koji se nisu libili da iskažu svoju čežnju (no, čuvajte se – i patetični umeju biti ultratoksični).

Novi muški likovi prikazuju alternativne načine postojanja: njihovo je detinjstvo prikazano sa strpljenjem; očevi, vršnjaci i ljubavi sa samosvešću, a čak i kada okruženje nije umiljato, ovi dečaci umeju da izgrade unutrašnji svet kao sopstveno utočište. Nema striktnih podela na muške i ženske aspekte ličnosti, poslove ili interesovanja. Nema potisnute agresije, autoritarnosti ili emocionalne nedostupnosti. Oni uče da prihvate svoje razlike i pronađu sopstveni identitet izvan stoičkog ponašanja, a samim tim oblikuju neke nove narative u savremenoj kulturi. U nastavku izdvajamo neke od najlepših filmova o nežnoj muškosti.

Past Lives (2023)

Osetljiva i tiha drama Celine Song prati dvoje detinjih prijatelja, Hae Sunga i Noru, čiji se putevi ukrštaju nakon godina razdvojenosti. Hae Sung, koji dolazi iz Južne Koreje u posetu Njujorku, nije junak koji se bori za ljubav kroz impulsivne gestove – on je utelovljenje tihe muške ranjivosti. Njegova osećanja se ne nameću, već postoje u suptilnim pogledima, neizgovorenim rečenicama i poštovanju tuđeg izbora. „Past Lives“ prikazuje muškost koja se ne potvrđuje osvajanjem, već prisustvom, tugom i prihvatanjem neostvarenog.

The Kings of Summer (2013)

Mašta ne mora biti ograničena na detinjstvo. The Kings of Summer prati trojicu tinejdžera koji beže iz disfunkcionalnih porodica i prave svoj svet u obližnjoj šumi. Oslobođeni poslova, roditelja i odgovornosti, komično-dramski film Jordana Vogt-Robertsa beleži kako ovi mladi ljudi pokušavaju da postanu svoji i slobodni. Nežnost je opipljiva u njihovoj nesavršenoj muškoj čežnji.

Moonlight (2016)

Moonlight prati život Chirona, crnog dečaka koji odrasta u siromašnom kvartu Majamija, kroz tri ključna perioda: detinjstvo, tinejdžerske godine i mladost. Borba sa sopstvenom seksualnošću, pritiscima društva i nemogućnošću da iskaže nežnost i ranjivost oblikuju njegov put. Film prikazuje kako Chiron u tišini i samoći traži svoje mesto u svetu, boreći se sa idejama muškosti koje mu nameće okolina, ali i pronalazeći snagu u prihvatanju sebe i ljubavi. To je duboka priča o samootkrivanju i emocionalnom preobražaju.

Lean on Pete (2017)

Istovremeno dragulj produkcije A24, neowestern i portret američke muškosti, Lean on Pete prati putovanje usamljenog kauboja i njegovog ukradenog trkačkog konja kroz Divlji zapad. Znamo da je kauboj filmski simbol muške hrabrosti u ranim vesternima, međutim, u dirljivom filmu Andrewa Haigha, tihi momak (fenomenalni Charlie Plummer) je na ivici, nežan i bolno osetljiv, živeći u senci kaubojskog stereotipa. Odrasli oko njega pokušavaju iz njega da izvuku tvrdoću koju on nema. Dok luta u potrazi za toplinom, on shvata da je saosećajnost njegova prava snaga.

Stand By Me (1986)

Nostalgični klasik Roba Reinera sa Riverom Phoenixom u glavnoj ulozi prati četvoricu dečaka iz 1950-ih na pragu adolescencije, koji kreću u potragu za dečakom koji je nestao iz njihovog grada. Ipak, prava priča ovog kvarteta je unutrašnja. Oslobađajući se toksične muškosti koju su nasledili od nasilne i nemirne starije braće, oni se tiho otvaraju o svojim strahovima za budućnost, kroz ispovesti prekinute bespomoćnim suzama. Stand By Me vodi ih ka emotivnoj zrelosti, učeći ih kako da pruže utehu drugima dok leče sopstvene rane u okviru svoje de fakto porodice.

Challengers (2024)

Obožavam ovaj film Luce Guadagnina, u kome ljubavni trougao između teniskih rivala i cure koja ih trenira, ne funkcioniše po ustaljenim pravilima dominantnog pola. Lik Arta, kog tumači Mike Faist, suprotstavlja fizičkoj snazi i kompetitivnosti svog suparnika emotivnu ranjivost i nežnu privrženost. Njegova muškost ogleda se u emocionalnoj izloženosti, a ne u pobedi. Među njima su različita previranja i preplitanja, dok Challengers prikazuje mušku nesigurnost, potrebu za bliskošću i sposobnost da se voli bez uloge alfe mužjaka.

Tomboy (2011)

Porodica se doseljava u novo naselje, a desetogodišnja Laure se namerno predstavlja kao dečak po imenu Mickäel pred decom iz komšiluka. Snažno je nagovešteno da je Mickäel transrodni dečak koji to još ne otkriva otvoreno. Film prati njegova iskustva s novim prijateljima, mlađom sestrom i roditeljima. U fokusu je značaj rodnog identiteta u društvenim interakcijama od ranog detinjstva, izazovi s kojima se suočavaju mlade trans osobe i način na koji Mickäel upravlja tim izazovima u pozadini dečje igre i prve ljubavi. Ne čudi što važi sa jedan od kultnih francuskih filmova, u režiji Céline Sciamme.

Call Me by Your Name (2017)

Film prati 17-godišnjeg Elija (Timothée Chalamet) koji tokom leta 1983. godine u Italiji upoznaje Olivera (Armie Hammer), američkog studenta koji dolazi da radi kao istraživač u Eliovoj porodici. Između njih se rađa nežna i komplikovana romansa, kroz koju Eli otkriva svoju seksualnost i osećanja. Film prikazuje muškost koja nije definisana snagom ili dominacijom, već kroz tihe trenutke dodira, nesigurnosti i prve ljubavi. Ta ranjivost i otvorenost prema sopstvenim emocijama čine srž njihove veze i same priče, onako kako samo Guadagnino može da je ispriča.

The Last Black Man in San Francisco (2019)

Film Joea Talbota, dobitnik nagrade na Sundanceu, pokazuje da je umeti ceniti male stvari u životu – od velike važnosti. Sveobuhvatna priča o pripadanju i svrsi prati najbolje prijatelje Monta i Jimmieja dok pokušavaju da obnove viktorijansku kuću koju je sagradio Jimmiejev deda. Film deluje kao mitološka bajka u kojoj crni muškarci stvaraju svoj miran kutak, gradeći grad koji ih je, naizgled, ostavio iza sebe.

Close (2022)

Dva dečaka trče kroz polje cveća pod razigranim belgijskim suncem, bezbrižni, pre nego što odu na večeru i zaspu u zagrljaju jedno drugog. Dhontov ozbiljan film o odrastanju i queer temama prati 13-godišnje najbolje prijatelje Léa i Rémija u ključnom periodu detinjstva. Bacčeni u haotični jarak srednje škole, njihova neraskidiva veza postaje krhka kada ih jedan školski drug upita da li su zajedno. Léa počinju da oblikuju vršnjaci koji od njegove nežne prirode prave gorčinu, učeći ga principima tzv. muškosti. Close je dirljiva studija mladih muškaraca koji se bore sa tugom udaljavanja i gubitka jedno drugog.