Isprobala sam radionicu Create & Meditate, evo šta mi je bilo jasnije nakon toga

U gradu je tog dana bilo pakleno vruće, ali na onaj sparni način kada vam se za vikend sprema kiša pa je zbog toga četvrtak jedva podnošljiv. Kao što je generalno jedva podnošljivo leto na asfaltu (iako priznajem gradovi leti kad se isprazne imaju neku čar, ali Zagreb se još nije ispraznio). Polako smo klizili prema zapadu, ostavljali gužvu iza sebe i tražili put do Svete Nedelje. Mia nas je dočekala na tremu skandinavske kuće okružene zelenilom, širokog osmeha, dugačkog zagrljaja. Na ovo zeleno brdo preselila se još 2017. godine sa suprugom Igorom. Prvo su sagradili malu montažnu kuću koja je trebala da bude adresa njegovog grafičkog studija, ali rekla mi je sa osmehom: „Čim smo kuću stavili pod krov, ostali smo tu i nismo se više vraćali u Zagreb.“ Danas ovde održava kreativne radionice meditacije, razlog zašto smo došli iz centra grada, ovde na brdo.

Život uvek donosi nove prilike

Miju znam već godinama, sećam se njenih stilleto cipela sa ugrađenim satom koje su bile jedinstvene, a iako je po struci grafička dizajnerka, pamtim je kao višestruko kreativnu osobu. „Kreativnost mi je najveći adut, ali ponekad i kočnica, posebno u današnjem svetu koji traži fokus i konkretne ciljeve. Volim da učim i rastem, posebno na ličnom nivou, izvan titula i priznanja. Potraga za dubljim značenjem često je usmeravala moj život, pa i profesionalni put“, odgovara mi uvodno na moje zanimanje kako je počela da se bavi karmičkom dijagnostikom. „Senzibilna sam osoba, emocionalna u svakom smislu, i to je neka postavka sa kojom danas nije lako živeti ako nemamo dublje shvatanje kako to iskoristiti za svoj rast ili jednako tako kako izbeći destrukciju. Sve me je pogađalo i ostavljalo traga na mom želucu i telu, a karmička dijagnostika mi je pomogla da izađem iz začaranog kruga i počnem da shvatam taj nevidljivi energetski i emocionalni aspekt svog bića. Ne volim nikakve ćiri-bu ćiri-ba metode, tako da mi je bilo važno da svaki korak isprobam i u praksi, u svakodnevnom životu, i vidim da li deluje, i donosi li moj drugačiji pristup prema sebi i svetu, drugačije rezultate. Nisam mogla da verujem koliko je brzo sve počelo da se manja i koliki sam emocionalni teret nosila, koji je stvarao probleme.

Photo: Sanjin Kaštelan

U Sakuri Mia danas radi kao terapeut karmičke dijagnostike, a ovo leto, dok je centar na odmoru, ona nije htela da odmara, pa je na sopstvenoj adresi napravila letnji pop-up program Create & Meditate, koji povezuje njene dve strasti – kreativnost i meditaciju.

Meditacija za početak

Zadovoljno zaključivši da mi je to dovoljno za uvod u priču, polako smo počeli, pri čemu nam je Mia dobronamerno uputila „Iskoristite ovih 2 sata za sebe, budite prisutni i dopustite sebi da se opustite“. Radionica je zamišljena za dvoje ili maksimalno četvoro polaznika i kroz nju vas prijatnim glasom vodi Mia. U ambijentu moderne skandinavske kuće, sa pogledom na Sljeme, energija je umirujuća, topla i nekako pozivajuća da baš ovde krenete bliže sebi, bez obzira na razlog sa kojim dolazite. Ja sam došla bez puno razmišljanja unapred, znatiželjna da vidim i doživim ono čime se Mia bavi. Iako mi rad na sebi nije stran, čini mi se da uvek ima prostora za još, „to je celoživotni work in progress“, dodala je.

Photo: Sanjin Kaštelan

Radionica započinje kratkim fizičkim razgibavanjem karlice i donjeg dela leđa. „Kod nas žena, životna energija nalazi se upravo ovde, u donjem delu. Razgibati i energetski osloboditi taj deo znači i pokrenuti životni flow u nama“, pričala je dok nas je pripremala za prvi deo radionice – meditaciju. Sedeti pola sata u meditaciji na stolici, zatvorenih očiju nije zvučalo kao neki problem, ali svako ko je pokušao zna koliko um voli svuda da trči, onda kada bismo hteli da mirno sedi. „Smisao meditacije je upravo odvojiti um od tela, umiriti ga, i osetiti vlastito telo. On je kao i svaki drugi mišić, morate trenirati sa njim, i davati mu smernice kako želite da se ponaša. Često priča svašta, neke stvari smo naučili, a druge proizlaze iz uverenja, strahova ili nesvesnih obrazaca iz našeg detinjstva. Telo, sa druge strane, ne zna da laže. Kad vas emocija stisne u želucu, ne morate da se pitate da li ste dobro. Telo će vam jasno reći: ako ste stisnuti, niste dobro. I to je mesto odakle možemo početi“, polako nas je u proces ulaska u meditaciju vodila Mia.

Photo: Sanjin Kaštelan

Iako se nisam prvi put susrela sa meditacijom, ne mogu vam uvereno reći da sam znala šta radim. Misli su letele svuda, bile su to kombinacije šta sam danas doručkovala, ko mi je ono svirao u prometu pa sve do šta bih sada tačno trebala da radim i o čemu da razmišljam, pa nazad na onu kuhinju koju tek moram da izradim za stan u renovaciji i zašto mi se majstor ne javlja na telefon, svega tu ima u mojoj glavi. Kako svaka priča o introspekciji počinje tamo negde u našem detinjstvu, tako nas je i Mia vodila prema tim počecima sećanja i osećanja jer cilj ovih radionica je „da na smisleni način zaobiđu um i uđu u dublje slojeve našeg bića“. Postaviviši pitanja o nekim najranijim sećanjima, senzacijama koje smo doživeli, i uopšte kojih se emocija možemo setiti na najranije detinjstvo, od nas se tražilo da u sebi, bez izgovaranja naglas prokopamo tu pećinu sećanja. Nežno, bez napada, samo da vidimo šta se tamo događa, koje su to misli koje nam padaju napamet kada razmišljamo o roditeljima, odrastanju, okruženju u kojem smo rasli i koje nas je oblikovalo. Pritom da ne osuđujemo već samo osvestimo šta nam se događalo. Usput je ponavljala koje su to neke emocije koje bi nam mogle pasti na pamet kako se ne bismo izgubili u onome što tražimo, iako, čini mi se kad se unutrašnji glasovi pojačaju, da svako od nas zna iskreni odgovor.

Photo: Sanjin Kaštelan

Tridesetak minuta meditacije prošlo je prilično brzo, ono što je počelo kao luda vožnja, uspela sam da smirim do tog nekog trenutka ulaženja u unutrašnjost, tamo gde su potiho zapisane neke stvari iz detinjstva. Nisu nužno uvek kakve bismo želeli da budu, ali baš zato ih treba kroz život osvešćivati, polako im prilaziti i pokušati da ih razumete. Poanta ove meditacije bila je upravo da ih dotaknemo na fizičkom nivou, da osetimo u telu reakcije na sećanja koja nosimo iz najranijih dana. Kako smo Sanjin i ja i privatno dobro prijatelji, bilo nam je prirodno da razmenimo razmišljanja o meditaciji, pri čemu nam je Mia dopustila da se otvorimo koliko nam je potrebno. Podeliti o čemu razmišljamo i šta nas prati kroz život, bilo je prijatno, čak pomalo oslobađajuće znati da svi nosimo nešto. „To je zapravo i poenta rada u grupi“, rekla je Mia pri čemu smo znali da je ovo iskustvo za dvoje idealno da dođete sa prijateljicom ili partnerom.

Photo: Sanjin Kaštelan

Kreativni deo

Osetiti kroz meditaciju telo i ono što se događa u njemu kada pomislimo na neke određene delove života, bio je prilično dobar uvod za kreativni deo koji podrazumeva platno i tempere (bez brige, ova slika ne ide u galeriju). Svako za svojim velikim stolom, sa oslobađajućim pogledom kroz staklene stene, bili smo slobodni da na platno prenesemo kako se osećamo sa onim do čega smo došli kroz meditaciju, „otvoriti vrata mašti“, postaviti sebe u odnosu na emocije i percepcije prema njima, na papir, slobodno, neopterećeno, onako kako ih osećamo. U tom spoju razmišljanja o emocijama i prenošenja istih na papir, događa se zanimljiv kreativni deo iz kojeg se u psihologiji može puno iščitati. Kod mene se na papiru dogodio jedan likovni raščlanjeni zbir elemenata od kojih je svako stajao sam za sebe, činilo mi se da bih sve trebalo nekako povezati jer čine zapravo miks, čine sve ono što ja jesam. Ruka je sama posegnula za još boje, i slobodnije se odrazila ne mareći za formu, oblik i da li se nešto sa nečim slaže. „Evo ga, kreativno oslobađanje“, pomislila sam. Sve ono što se našlo na papiru imalo je emotivni triger, svest o tome bila je nakon trigerovanja jača. A percepcija samih sebe, malo čistija, vidljivija za ono što možda želimo da stavimo pod tepih. Polako smo završavali, razgovarajući o svemu, deleći misli i stavove, sa nekim pozitivnijim nabojem prema sebi i životu.

Rad na sebi nikada ne bi trebao da stane

Svako će na ovu radionicu doći iz svojih razloga, i nebitno je kojih. Svako će doći sa sopstvenim stepenom svesti i pomaka. Svaki put kad zagrebete ispod sopstvene površine, bićete bliže samima sebi. Susrešćete se možda sa nečim što nije u vašoj knjizi idealnog života, što želite da rešite, ali biće to korak prema nečem boljem. Verujte mi. „U životu nam se nižu različiti scenariji, nisu uvek priželjkivani, niti nam čine nužno zadovoljstvo, ali bitno je na koji način prolazimo kroz njih. Bitno je na koji način ih doživljavamo, na koji način volimo, živimo, kako se nosimo sa situacijama. Ove radionice su namenjene da dopustite sebi da osetite sve što treba jer nekad je i samo to dovoljno; priznati sebi da ste ljuti, tužni, usamljeni, neshvaćeni. Nakon što ste emociju prihvatili, da je otpustite iz tela“, zaokruživala je priču Mia o ovom susretu. Ovakav tip radionica je definitivno put otvaranja nečeg novog, nečeg o čemu ćete razmišljati dok idete nazad kući (kao što sam ja). Da li sam rešila nešto ključno što me je mučilo celi život? Nisam. Ali to nije poanta jer se do rešenja dolazi polako, učenjem, osvešćivanjem, radom na sebi. Ovo je važan korak.  „I ja sam na početku krenula da istražujem sa različitim metodama kako bih pomogla sebi sve dok nisam došla do nečeg što mi odgovara, tako da nastavite da radite na sebi, i da eksperimentišete“. Ono što mi se kod Mije sviđa jeste njena nenametljiva energija, ona je ovde u ulozi vodiča koji vam dopušta da idete daleko koliko vi želite, pri čemu ona polazi iz istih cipela nekoga ko i sam još radi na sebi.

Photo: Sanjin Kaštelan