Ove godine, nakon plaže, spasite svoju kožu poput dermatologa

Odrasla sam u Dalmaciji pa mi je dobro poznato jedno letnje pravilo: „Ne možeš da pocrniš ako prvo malo ne izgoriš“. Ova teorija navodi da nijansa crvene dobijena kad izgoriš na suncu direktno odgovara nijansi bronzane koju ćeš poprimiti kad opekotina prođe.

Danas sam malo mudrija i znam da crvenilo kože nije prečica do preplanulog izgleda. Zato nanosim izdašne slojeve kreme sa zaštitnim faktorom 50 i trudim se da je obnavljam kroz dan. Međutim, između replikacija dogodi se život – malo se zabavljaš u beach baru pa zaboraviš da naneseš kremu za sunčanje nakon plivanja ili se jednostavno pogubiš u stranicama zanimljive knjige. Pre nego što shvatiš, crveniš se poput turiste koji je mislio da je pametniji od sunca!

Crvenilo nije samo prolazna nelagoda. Radi se o alarmu koji šalje koža i vreme je da ga poslušamo. U razgovoru sa dermatolozima, otkrila sam pravu priču o tome šta se tačno događa kad izgorimo na suncu i kako to popraviti. 

Photo: Anna Tarazevich

Crvenilo kože je upozorenje

Kad nakon sunčanja uočite crvenilo, zapravo se radi o pravoj biološkoj drami koja se odvija unutar ćelija kože. „Kad izgorimo na suncu, golim okom vidimo crvenilo, mehuriće i ljuštenje, a u podlozi su UVB zracima izazvane mutacije DNK-a ćelija kože i upalni proces“, objašnjava profesorka Vuković, načelnica Klinike za kožne i polne bolesti splitskog KBC-a. 

Ćelije koje su oštećene suncem predstavljaju problem jer su upravo to ćelije iz kojih se kasnije razvijaju kožni tumori. Nasreću, koža je pametan organ pa se ljuštenjem rešava promenjenih ćelija i tako nas štiti. Međutim, profesorka Vuković ističe zabrinjavajuću činjenicu: „Ponavljajuća oštećenja na kraju mogu dovesti do izostanka obnavljajućih mehanizama kože i pojave kožnih tumora“.

Photo: Allison Emmett

Rutina za negu kože nakon plaže 

Za slučaj da se ipak dogodi da se zacrvenite na suncu, zamolila sam stručnjake da podele svoje najdraže savete za prvu pomoć. 

1/ Hlađenje kože je prvi korak

Dr. Alvaro Gomez Diaz, dermatovenerolog španskog porekla, naglašava hlađenje kože kao prvu liniju obrane. „Kad shvatite da ste izgoreli na suncu, prva i najbitnija stvar jeste hlađenje kože. Jedna od najčešćih grešaka jeste stavljanje leda na izgorelu kožu. Iako se čini kao brzo rešenje, to može dodatno da ošteti tkivo. Oštećenu kožu biste trebali da ispereta hladnom vodom u trajanju 5-20 minuta. Zamislite to kao SOS tretman za kožu“. Od sastojaka dr. Gomez Diaz preferira Aloe veru. Njegov dodatan savet je da kreme držite u frižideru kako biste pojačali njihovo osvežavajuće delovanje na kožu.

2/ Protivupalni suplementi su važan korak

Lista za prvu pomoć dr. Željane Bolanče, specijalistkinje dermatovenerologije, sastoji se takođe od hlađenja kože hladnom vodom ili oblozima, nanošenja kreme koja deluje protivupalno i suplementacija sastojcima kao što je, na primer, Pileje Porhphyal HSP Derm, koji obnovi kože mogu pomoći iznutra. Naglašava i važnost daljnjeg izbegavanja sunca i preporučuje konzumaciju analgetika ako je to potrebno. 

3/ Hidratacija, hidratacija, hidratacija

Naglasak je na hidraciji – ne samo onoj koju nanosite na kožu već i onoj koju unosite u organizam. „Optimalna hidracija omogućava koži lakše zadržavanje vlage, što smanjuje ljuštenje, suvoću i nelagodnost nakon izlaganja suncu“, naglašava dr Gomez Diaz. 

Photo: Feyza Yildirim

4/ LED za ubrzano zaceljivanje kože

Moguće je pomoći koži i tretmanima. Kao svog favorita dr. Bolanča ističe LED terapiju: „Moj lični protokol jeste LED terapija sa NIR (near-infraded) svetlom koja podstiče ubrzano zaceljivanje kože, a posebno je delotvorna kod svih vrsta opekotina pa i onih od sunca. Terapija se može primenjivati svaki drugi dan, uz lokalnu terapiju sa epitelizirajućim sredstvima i peroralnom terapijom koja podstiče obnovu kože“.

Šta izbegavati?

Dermatolozi složno zaključuju da je diranje ili „čupkanje“ mehurića ako se oni pojave stvar na koju biste posebno trebali obratiti pažnju. Objašnjavaju da mehurići štite kožu od daljeg oštećenja i prodiranja bakterija. Napominju da je bitno kontaktirati lekara u slučaju izražene kliničke slike ili pojave temperature.

Naravno, najbolja terapija jeste prevencija. Profesorka Vuković preporučuje izbegavanje izlaganja suncu u periodu od 10:00 do 16:00 i nošenje fotoprotektivne odeće tokom boravka na otvorenom, posebno kada smo na površinama sa jakom refleksijom sunčevih zraka kao što su pesak i voda.

Photo: Kseniya Budko

Pripremite kožu za sunce poput dermatologa

Za one koji posebno žele da pripreme kožu na sunce profesorka ima rešenje (i ne, solarijum nije jedno od njih!). Predlaže uzimanje oralnih suplemenata poput astaksantina, koji je jak antioksidans, nekoliko nedelja pre same sezone izlaganja suncu da bi se koža dodatno zaštitila od štetnog delovanja sunca.

Možda je naša dalmatinska filozofija tamnjenja bila potpuno pogrešna, ali ljubav prema suncu nije. Samo treba da budemo pametniji od generacije koja je manje-više verovala da se koža štiti sama od sebe. Ključ je u poštovanju granica kože, brzom reagovanju kad stvari pođu po zlu i pamćenju da je zdrava koža uvek lepša od oštećene bez obzira na to koliko sun-kissed može izgledati.